amino kiseline

 

Amino kiseline su poznate kao blokovi za izgradnju proteina, definisani su kao grupa azota koja sadrži organska jedinjenja koja sačinjavaju proteinsku strukturu. Od esencijalne važnosti su za ljudski metabolizam, za ispravno funkcionisanje organizma i dobro zdravlje. Od 28 poznatih amino kiselina 8 se smatra esencijalnim, i one se mogu pribaviti samo iz hrane. Ove esencijalne amino kiseline su: triptofan, lizin, metionin, fenilalain, treonin, valin, leucin i izoleucin.

„Ne esencijalne” amino kiseline uključuju: arginin, tirozin, glicin, serin, glutaminsku kiselinu, aspartansku kiselinu, taurin, cistein, histidin, prolin, alanin i kreatin koja je kombinacija arginina, glicina i metionina.

Ljudsko telo je, kada se oduzme udeo vode sačinjeno 75% od amino kiselina. Svi neurotransmiteri ( proteini ) osim jednog sačinjeni su od amino kiselina; 95 % hormona su amino kiseline. Amino kiseline su ključ za svaku ljudsku funkciju i svaku hemijsku reakciju koja se odvija.
Amino kiseline se javljaju prirodno u određenoj hrani, kao što su mlečni proizvodi, meso, riba, živina, orasi, mahunarke i jaja. Ovi izvori se smatraju kompletnijim nego proteini iz povrća kao što su pasulj, grašak i pšenica koji se takođe smatraju dobrim – iako ne kompletnim – izvorima amino kiselina.

Amino kiseline su postale popularne kao dodatak ishrani negde krajem 20 veka zbog različite upotrebe uključujući fitnes trening, za gubitak suvišnih kilograma pa čak i za neke hronične bolesti.

U medicini postoje dokazi koji ukazuju da amino kiseline kao dodaci ishrani ako su uzeti u odgovarajućim količinama mogu pomoći kod lečenja depresije, alergije, bolesti srca, crevno stomačnih problema, visokog holesterola, slabosti mišića, šećera u krvi, artritisa, nesanice, bipolarne bolesti, epilepsije, sindroma hronične premorenosti, autizma, ADHD-a ( nemogućnost koncentrisanja i hiperaktivnosti) i mentalne iscrpljenosti.

OPIS

Terapija amino kiselinama dodatna je pomoć zdravoj ishrani u sklopu fitnes euforije u SAD-u krajem 1990-tih godina. Prema autoru Brendi Adderly u časopisu „ Bolja ishrana” od Septembra 1999god, „ Stvaranje novih proteina od amino kiselina i razlaganje postojećih proteina u amino kiseline su procesi koji su neprestano u toku u našem telu. Ako na primer želite da razvijete određene mišiće, amino kiseline dolaze u pomoć sa novim proteinom za izgradnju novih mišićnih ćelija,” Adderly dalje navodi” slično je kada jedete cele proteine, kao što su meso, pasulj ili pirinač. Telo razbija te amino kiseline za kasniju upotrebu.”

Razumevanje balansa amino kiselina u telu može biti vrlo često pravi putokaz ka razumevanju zašto neka osoba pati od većine bolesti, od depresije preko mučnine u stomaku do gojaznosti.

Nedostaci za ispravni balans amino kiselina uglavnom će se javiti kod osoba sa siromašnom ishranom. Stres, starenje, infekcije i razni drugi faktori koji uključuju i to koliko osoba vežba, mogu uticati na nivoe amino kiselina, čak osobe koje imaju zdrave hranljive obroke mogu saznati da takođe pate od nedostatka amino kiselina. Addrely dodaje „ Ne samo što su simptomi nedostatka amino kiselina široko rasprostranjeni već ne postoji ni RDAs ( preporučena dnevna doza) ili neki drugi vodič koji bi nam pomogao da utvrdimo da li unosimo bar one osnovne. Kada dodamo tome komplikovanost postojanja pa i mogućnosti pamćenja svih 28 aminokiselina po imenu za koje većina od nas nikad nije ni čula situacija počinje da izmiče kontroli.”

Esencijalne amino kiseline

Amino kiseline, koje su dobijene samo iz hrane i koje telo ne može samo proizvesti, obavljaju razne funkcije.

Triptofan

Se smatra prirodnim relaksantom, pomaže ublažavanju nesanice, migrene, pomaže u smanjenju rizika arterijskog i srčanog spazma i u saradnji sa lizinom smanjuje nivo holesterola.

Lizin

pomaže ispravnoj apsorpciji kalcijuma, pomaže formiranju kolagena za koštanu hrskavicu i vezivna tkiva; pomaže pri stvaranju antitela, hormona i enzima. Istraživanja su pokazala da takođe može biti efikasan protiv herpesa stvarajući balans hranljivih sastojaka koji usporavaju rast virusa koji ga izaziva. Nedostatak može izazvati umor, manjak koncentracije, iritaciju, zakrvavljene oči, retardiran rast, gubitak kose, anemiju i probleme sa reprodukcijom.

Metionin

Njegove osobine uključuju: obezbeđivanje primarnog izvora sumpora koji može sprečiti oboljenja kose, kože i noktiju; smanjenje holesterola povećanom proizvodnjom Lecitina iz jetre; smanjuje masti u jetri; štiti bubrege; pospešuje rast kose.

Fenilalain

Koristan za mozak proizvodeći norepinefrin, hemijsku supstancu koja je odgovorna za prenos signala između nervnih ćelija i mozga; održava pažnju, smanjuje bolove prilikom gladi; služi kao antidepresiv; poboljšava memoriju.

Treonin

Proizvodi značajnu količinu kolagena, elastina i proteina, koristi jetri jer sprečava nagomilavanje toksina; pomoć digestivnom i crevnom traktu; deluje kao okidač za metabolizam.

Valin

Pojačava mentalnu energiju; pomaže kod koordinacije mišića; deluje kao prirodni sedativ.

Leucin

Deluje sa izoleucinom u proizvodnji esencijalnih biohemijskih procesa u telu koji se koriste za stvaranje energije; pojačava stimulaciju gornjeg čeonog režnja mozga povećavajući mentalnu koncentraciju.
Uloga Određenih Ne – esencijalnih Amino Kiselina

Glicin

Potpomaže oslobađanje kiseonika za proces izgradnje ćelija; ima ključnu ulogu u proizvodnji hormona i zdravlju imunog sistema.

Serin

Izvor skladištenja glukoze od strane jetre i mišića; obezbeđuje antitela za imuni sistem, sintetizuje omotač masnih kiselina oko nervnih vlakana.

Glutaminska kiselina

Prirodina „hrana za mozak” koja pojačava mentalnu snagu; pomaže brzom izlečenju čireva; pomaže u savladavanju hroničnog umora.

Kreatin u Središtu Pažnje

Jedan od dodataka amino kiselina o kojem se najviše raspravlja a dostupan je na tržištu je kreatin monohidrat. Telo proizvodi malu količinu kreatina u bubrezima, jetri i pankreasu na taj način čineći ovu aminokiselinu ne esencijalnom. Većina dijeta koje uključju meso ili ribu takođe sadrži i nekoliko grama kreatina. Uskladišten je u molekulima ćelija i upotrebljava se u aktivnostima kao što su dizanje tegova i sprint, pružajući neophodni potisak energije potreban za ovakve aktivnosti. Prirodan izvor kreatina koje proizvodi telo brzo se iscrpljuje. Posle otprilike 10 sekundi, kada umor mišića postaje očigledan, dnevna proizvodnja je potrošena.

Prema Timothy Grower-u, koji je za Esquire u februaru 1998god. napisao:”

Naučnici su identifikovali kreatin pre 160 godina, ali su tek 1980-te godine otkrili da se ćelije mišića mogu napuniti sa do 30% više kreatina nego što normalno sadrže. Od tada, nekoliko studija je pokazalo kako se dizači tegova koji uzimaju kreatin manje umaraju, i imaju snage da treniraju duže.” Gower je takođe dodao da su korisnici kreatina dobili na kilaži ali bez masnih naslaga, međutim da li je to samo mišićno tkivo ili ima i učešća vode, niko još nije utvrdio tačno, pošto se ćelije mišića napune vodom u toku punjenja kreatinom. Pored toga iako kreatin predtavlja dragocenu pomoć sprinterima za dodatni priliv energije, kreatin ne pomaže maratoncima.

Na tržištu dostupan od 1993god., dugoročne posledice su još uvek nepoznate. Jedno proučavanje iz 2002 godine je pokazalo da upotreba kreatina poboljšava rehabilitaciju povređenih atletičara, a drugo da se upotrebom kreatina ne povećava rizik od mogućih povreda. Treba naglasiti da nekih 20 – 30% ljudi nije pokazalo nikakvo poboljšanje upotrebom kreatina. Jedan raniji izveštaj je pokazao da kreatin može biti koristan za poboljšanje metabolizma, sagorevanje kalorija i pomoć u mršavljenju. Međutim ti izveštaji su nepotpuni.

Opšta upotreba

Dodaci amino kiselina zdravoj ishrani upotrebljvaju se za različite svrhe.

Najčešći razlozi za upotrebu su:

održavanje snage kod dizanja tegova za izgradnju mišića, poboljšanje zdravlja kod srčanih problema, cirkulacije, naročito u poznijim godinama, tretiranje sindroma hronične premorenosti, depresije i nervoze, poremećaj ishrane kao što su anoreksija ili bulimija, zajedno sa prejedanjem, poboljšanje pamćenja; izgradnja imunog sistema i održavanje istog u borbi protiv bakterija i virusa. Važno je napomenuti da, iako je potvrđena neophodnost i uloga svih amino kiselina u održavanju optimalnog zdravlja, istraživanja nisu dovoljno detaljna u pružanju podrobnijih podataka o beneficijama ovakvih dodataka na duži period.
Bez obzira na to, neki pripadnici naučno medicinskih udruženja potvrđuju da je istina to što su zagovornici amino kiselina odavno tvrdili.

Jedno takvo proučavanje iz časopisa

Američki Koledž Kardiologije je donelo dobre vesti za milione koji pate od oboljenja hroničnog otkazivanja rada srca. Dr Rainer Hambrecht i kolege sa univerziteta u Lajpcigu testirali su amino kiselinu L-arginin na 38 pacijenata koji su imali hronično otkazivanje srca. Znajući da će je ljudsko telo preraditi u azotni oksid, hemikaliju koja opušta krvne sudove, istraživači su dali jednoj grupi 8 gr. aminokiselina na dan u toku 4 nedelje, druga je grupa jednostavno radila vežbe podlaktice, dok je treća grupa kombinovala vežbe sa dodatkom. Pacijenti koji su bili samo na dodatku, povećali su širenje krvnih sudova za faktor četiri, kao i grupa koja je samo vežbala. Ona koja su uzimala dodatak i vežbala povećala je ovaj faktor za 6. Neka novija saznanja o argininu od 2002-te upućuju da dodatak pomaže u smanjenju rizika od post- operativne infekcije. Dalje, arginin može poboljšati seksualnu funkciju kod žena.

Dodaci se preporučuju od lekara alternativne medicine naročito onima koji se ne hrane redovito, naročito vegetarijancima koji ne dobijaju kompletne proteine, kao i atletičarima, ljudima pod stresom, i alkoholičarima.

Priprema

Dodaci raznih amino kiselina su dostupni uglavnom u kapsulama, tabletama i u prahu. Najprostiji način za uzimanje amino kiselina je „višenamenski” gel u kapsulama. One sadrže izvore proteina iz želatina, soje i surutke.

Sporedni Efekti

Iz razloga što su amino kiseline prirodno proizvedene supstance u ljudima i u proteinima životinjskog porekla i iz mlečnih proizvoda, kao i zato što su prisutni u hrani kao što su pasulj i pirinač, takvi dodaci nisu kontrolisani od strane FDA (Američkog ministarstva za hranu i lekove), niti za njih postoji parametar za potreban dnevni unos, a takođe se ne pokazuju ni na jednom testu, za lek ili urin. Amino kiseline su registrovane da nemaju nikakav sporedni efekat. Ovo na duži period nije utvrđeno, zbog relativno odskorašnjeg fenomena korišćenja.