Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.
Da li hrana utiče na kancer direktno i indirektno?
Konzumiranjem hrane unosimo hranljive materije i direktno utičemo na mehanizme pomoću kojih ćelije kancera rastu i šire se. Indirektno, hrana može pomoći u kontroli kancera kroz upravljanje okolnim biohemijskim uslovima koji podstiču ili obeshrabruju progresiju bolesti.
Glavna područja našeg života i ishrane koja utiču na promociju raka
uključuju
oksidaciju
Upala
Imunološki suzbijanje
kontrolu šećera u krvi
Stres
Glavni uzročnici koji mogu promovisati rak su:
Duvan
Alkohol
Način života bez mnogo kretanja
Prekomerne telesne masti
Prekomerne naporne vežbe
Psihološki stres
Radijacija
Ekologija tela i okoline
Nedovoljno sna
Prekomerno konzumiranje zasićenih i trans masti
Prekomerna potrošnja rafinisanih / visokih glikemičnih ugljenih hidrata
Kuvanje na visokim temperaturama, (pečenje na žaru i duboko prženje)
Duševna bol
Loše navike u ishrani
Nedovoljan unos masti kroz ishranu
Mlečni proizvodi
Pripremanje hrane u posudi od gvožđa
Prekomerna težina / gojaznost
Proređeni, veliki obroci
Psihološki stres
Neaktivnost
Rafinisani ugljeni hidrati i visoko glikemijska hrana
Pro-inflamatorna ishrana (visok unos loših masti, procesuirani ugljeni hidrati)
Kofein
Preopterećenje
Poremećaj sna
Neaktivnost
Nepravilna ishrana tokom dana (npr. bez doručka, prejedanje pre spavanja, itd.)
Ekstremno naporna vežbanja
Ishrana sa niskim ugljenim hidratima, i visokim sadržajem transmasti i proteina.
Visok unos omega-6 masnih kiselina u odnosu na unos omega-3
Previše potrošnje mesa i rak
Unošenje mesa je važna oblast istraživanja. Potrošnja mesa varira sa veoma visokim unosom u razvijenim zemljama i nižim unosom (gotovo nimalo) u manje razvijenim zemljama. Povezivanje mesa-sa karcinomom prijavljeno je u više od 100 epidemioloških studija iz brojnih zemalja sa raznovrsnim prehrambenim navikama.
Istraživanja koja su urađena na oko 500.000 osoba pokazala su odstrane Nacionalnog Instituta za Zdravlje da muškarci koji jedu više od 150 g crvenog mesa svakog dana, a žene više od 90 g imali su 51% veći rizik od raka ezofagea, 61% od kancera jetre i 24% od kolorektalnog kancera od onih koji su svakodnevno jeli manje od 30 g crvenog mesa.
Ne znamo da li je to specifična vrsta masti ili proteina koji uzrokuju kancer, odnosno da li unos mesa zapravo označava druge stvari (kao što je unos malo povrća ili veliki unos preradjene hrane).
Tri navike u ishrani koje su povezane sa kancerom debelog creva uključuju:
Konzumiranje crvenog mesa više od jednom tjedno
Pečenje mesa više od dva puta tjedno
Konzumiranje proizvoda od mesa
Biljna hrana i rak
Od 1980 god urađeno je oko 150 studija koje sugerišu da ljudi koji konstantno konzumiraju velike količine voća i povrća imaju skoro upola verovatnoću da će razviti rak u odnosu na ljude koji u ishrani nemaju voće i povrće. I dok se različiti tipovi karcinoma različito odražavaju na dijetetske faktore, veći unos biljnih namirnica je zajednički imenitelj koji izgleda da pomaže.
Međutim, svi biljni proizvodi ne pomažu u prevenciji raka
Kada kuvamo ugljene hidrate, hranu poput krompira i zrna na visokim temperaturama (iznad 120 stepeni), može se formirati akrilamid, koji je kancerogen. U tu hranu spada čips od krompira i pomfrit.
Priprema hrane kuvanjem putem pare, konzumirnje sirove hrane može biti bolja opcija. Izbegavajte preradjene prehrambene proizvode ( krekere, žitarice, itd.).
Mlečni proizvodi i rak
Ishrana može promeniti ekspresiju gena uključenih u razvoj kancera. Proteini kao što je kazein, koji se nalaze u kravljem mleku, povezani su sa različitim oblicima raka.
Za više informacija o tome kako mleko / mlečni proizvodi mogu uticati na naše zdravlje, pogledajte All About Milk.
Organska hrana i rak
Potrošnja hrane koja je tretirana sintetičkim pesticidima, herbicidima i fungicidima vezana je za određene vrste karcinoma. Kupovina organske hrane i od lokalnih proizvođača je najbolja opcija.
Ne zaboravite, konzumiranje konvencionalnog voća i povrća iz super marketa su bolja opcija nego ne jesti uopšte biljnu hranu.