Preparat koji se i kod nas pročuo kao efikasan u tretmanu raka je Hidrazin sulfat (Hydrazine sulphate). Preko nekih uvoznika lekova on stiže u Srbiji uglavnom iz Rusije. Uz preparat stiže i receptura za njegovo korišćenje. Ali, hidrazin sulfat se tako ne sme uzimati, jer može imati fatalne posledice.

Naime sve terapije za lečenje raka proizvode u organizmu elktro-hemijske reakcije na ćelijskom nivou i one se moraju biti pod kontrolom stručnjaka koji ima iskustvo u primeni određenog hemijskog jedinjenja.

Čitav organizam je veoma složena elektro-bio-hemijska laboratorija. I najmanja nepoželjna hemijska reakcija može pod određenim uslovima biti fatalna. Posebno, ako nismo svesni da smo je proizveli i organizam nam godinama o tome ne daje vidljive simptome. A to je upravo slučaj sa rakom.

Istina je da hidrazin sulfat zaustavlja jedan biohemijski proces koji pomaže ishrani kanceroznih ćelija, ali ovaj preparat ne leči od raka, jer ne uništava maligne ćelije, kao ni uzrok njihovog nastanka. On se koristi samo kao vrlo efikasno pomoćno sredstvo u koje usporava umnožavanje ćelija raka, tako što ih ometa u ishrani i iscrpljuje.

Kako deluje hidrazin sulfat ?

Anaerobna ćelija raka, zbog nemogućnosti da oksidiše, hrani se fermentacijom glikoze. A energija koju tako uspeva da proizvede je suviše mala i nedovoljna za ishranu. Kancerozna ćelija iz glikoze izvlači samo oko pet procenata potrebne energije, pa ostatak koji je unet sa hranom ostaje neiskorišćen. Zbog toga ćelija ostaje gladna (traži još energije) i grozničavo nastoji da se dočepa još molekula sa glikozom iz kojih će opet izvlačiti oko pet procenata potrebne energije.

Ukoliko se u organizam ne unosi šećer u velikim količinama ćelije kancera moraju da ga otimaju od zdravih ćelija. Tako se i normalne ćelije vremenom izgladnjuju i ostaju bez dovoljno energije.

Fermentacija kanceroznu ćeliju čini veoma kiselom (i zato njima ne odgovara da budu alkalne). Tokom fermentacije proizvodi se mlečna kiselina koja onda odlazi u jetru, tamo se razlaže i pretvara u glikozu. Ovu glikozu ponovo grabi gladna kancerozna ćelija i stvara se začarani krug u kome kancerozna ćelija opstaje i hrani se rasipajući energiju. Posledica ovoga je da čitav organizam vremenom slabi zbog povećane potrošnje energije koja se neracionalno troši za stvaranje energije u kanceroznoj ćeliji.

Ovaj poremećaj se u medicini naziva kaheksija i karakteriše ga mršavost i potpuna izgladnelost organizma. Ona se razlikuje od mršavosti koja nastaje namernim gladovanjem jer kod kaheksije postoji i ogroman utrošak energije, zbog abnormalnog rada ćelija, pa se više energije utroši na njeno stvaranje.

Kaheksija je hronična bolest koja stvara patološku anoreksiju. Obolelom je i pored toga što on prestaje sa unosom hrane, jer nema apetit, ishrana organizma neophodna, pa on počinje da jede sam sebe, odnosno troši sve zalihe energije koje su mu na raspolaganju.

Tako prekinuti potpuno unos šećera kod obolelih od kancera može da izazove kaheksiju. Ovaj začarani krug može da prekine hidrazin sulfat time što u jetri sprečava konverziju mlečne kiseline u glikozu. Enzim u jetri koji konvertuje mlečnu kiselinu u glikozu je phosphoenolpyruvate carboxykinase (PEPCK) i hidrazin sulfat ga blokira.

Hidrazin sulfat je 1974. na jednoj konvenciji Nacionalne zdravstvene federacije (u SAD) predstavio doktor Džozef Gold sa Sirakuza Instituta za istraživanje raka u Nujorku. On je ovaj lek i napravio upravo za lečenje kaheksije još 1960., ali se on pokazao vrlo efikasan i u tretmanu raka.

Rezultati njegove primene su bili jako dobri pa je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA), koja odobrava upotrebu svih lekova, ali prevashodno štiti interse krupnog kapitala i korporativnog biznisa, odlučila da ugrozi popularnost ovog medikamenta.

Hidrazin sulfat je izgubio status leka koji je u fazi istraživanja i prestalo je svako finansiranje njegovih ispitivanja. Po rečima samog doktora Golda prestižna klinika Sloan- Ketering je namerno u testiranju napravila previd (navodno su u pitanju bile greškom izostavljene neke informacije o sporednim efektima) pa su zaključili da je lek opasan i nedelotvoran.

Pomenuti sporedni efekti nastaju kada se hidrazin sulfat kombinuje sa nekim supstancama (prvenstveno lekovima za smirenje) za koje doktor Gold tvrdi da su bile predočene uz ovaj preparat. Zanimljivo je da je čak 95 odsto pacijenata na kojima je vršeno ispitivanje u Sloan-Ketering bolnici bilo pod trankvilajzerima. I, naravno, svi su umrli.

Iako se hidrazin sulfat smatra netoksičnim lekom, uzimanje u velikim dozama stvara i propratne efekte. Oni su pozitivni, ali i negativni.

“Pozitivni sporedni efekti su vrtoglavica, dremljivost, blaga ukočenost, mučnina i moguće senzacije svraba na koži. Sve ovo pokazuje da preparat deluje, stvara se i blag osećaj euforije nekoliko nedelja nakon upotrebe”.
Može se javiti i polineuritis (upala nerava) u slučaju dugotrajnog uzimanja. Dr Gold za to preporučuje vitamin B6 koji može ublažiti ove pojave.

Međutim, uzimanje hidrazin sulfata sa lekovima za smirenje (trankvilajzerima) kao i nekim supstancama koje se nalaze u hrani ili u dopunskoj ishrani može biti veoma opasno. Zato se i ovaj preparat koristi samo uz precizan protokol koji isključuje mnoge supstance.

“Hidrazin sulfat je inhibitor oksidacije monoamina tj. on sprečava enzime koji razlažu monoamine (serotonin, norepinefrin i dopamin). Ove hemikalije koristi mozak i one deluju na raspoloženje”.

“Hidrazin sulfat koči metabolizam aminokisline tiramin koja se nalazi u nekim namirnicama i njeno nerazlaganje može podići krvni pritisak i pojačati lupanje srca. Zato se za vreme terapije mora izbeći uzimanje hrane koja sadrži tiramin. To je uglavnom fermentisana i ukiseljena hrana: većina sireva (izuzev mladog kravljeg sira, topljenog sira ili sveže Mozzarele) mesni narezak, hot dog, jogurt, vina, piva, vermuti, šeri, sušene kobasice, salame sa feferonima, usoljena govedina i džigerica, ukiseljena, sušena i usoljena riba, pasulj i mahunarke, sočivo, grašak, soja, hrana i pića sa kvascima, pavlaka i kultivisani mlečni proizvodi, čokolada, kafa i sve druga pića koja sadrže kofein (čajevi, kole), kikiriki, bademi, pileća i druga džigerica…” Od voća tu su banane, avokado, sušene smokve, crvene šljive, maline, bundevino seme i još neke namirnice.

Da bi se izbegao tiramin treba smanjiti unos visokoproteinske hrane i ne uzimati u vreme terapije lekove za prehladu koji se prodaju bez recepta. Hidrazin suflat se ne uzima u kombinaciji ni sa jednim drugim lekom ili dopunom u lečenju. Zbog ovih ograničenja zagovornici konvencionalne medicine su ga proglasili “veoma opasnim”