mozak i autizam

 

Konsenzus Među Naučnicima u Porastu:       

“Kod autizma postoji dosta opcija i vrlo malo podataka” su reči Lise Kroen PhD, Naučnog Istraživača u Istraživačkom odseku Kaiser Permanente u Severnoj Kaliforniji. Tokom proteklih nekoliko godina, pojavio se konsenzus na osnovu nekoliko novih delova slagalice. Kako istraživanje napreduje, biće lakše videti odnose među nalazima i izdvojiti odgovarajuće lečenje svake osobe autističnog spektra.

Postoji Više od Jednog “Autizma”:

Oko 25% autističnih ljudi imaju probleme sa probavom; 25% ima poremećaje sa napadima; dosta njih ima probleme sa snom. Skoriji nalazi ukazuju na to da različiti simptomi mogu ukazivati na različite uzoke – samim tim i brojni različiti „autizmi”. Trenutno se sprovodi masivna strudija na UC Dejvisovom M.I.N.D. Institutu, koja je proces razdvajanja različitih autističkih fenotipa, uz nadu da će ta informacija ubrzati razumevanje uzroka i lečenja.

     Autizam Sadrži Genetsku Komponentu:

Autizam je nasledan, bar kod dece koja u porodici imaju nekoga sa autizmom, što povećava šansu da će druga deca biti autistična. Istraživači su na putu da izdvoje gene koji se odnose na autizam – ali i dalje nije jasno kako takvi geni mogu funkcionisati kako bi stvorili simptome autizma. Sofija Kolamarino, Direktor Naučnog Programa Izlečimo Sada Autizam (Cure Autism Now), objašnjava: „Govorimo o genima jer nam omogućavaju razumevanje bioloških osnova problema”.

   Postoji Veza Između Autizma i Strukture Mozga:

Skorije studije mozga nam ukazuju na to da autistični mozak, tokom prve i druge godine, raste neuobičajenom brzinom, a onda usporava na normalnu brzinu rasta. Neke studije sa snimcima mozga ukazuju na to da su neke oblasti mozga veće nego inače. Istraživanje se nastavlja kako bi se utvrdilo da li su ove razlike u strukturi mozga uzrok autizma, izazvane autizmom, ili su komorbidne sa autizmom sa nekim drugim uzrokom.

     Postoji Veza Između Autizma i Aktivnosti Mozga:

Skorije studije sa snimanjem mozga nam pokazuju da autistični ljudi i ljudi sa normalnim razvojem ne koriste mozak na isti način. Autistični ljudi ne koriste mozak da „sanjare” kao i većina ljudi, niti obrađuju informacije o licima na isti način. Do sada, pored toga što znamo da je ova informacija tačna, ne znamo šta uzokuje ove razlike – ili da li ove razlike nekako izazivaju autistične simptome.

   Postoji Veza Između Autizma i Moždane Hemije:

Hemikalije u mozgu prenose signale, što omogućava normalno funkcionisanje mozga. Sofija Kolamarino objašnjava: „Neuroni komuniciraju putem elektrohemijskih signala; postoje dokazi iz raznih oblasti koji ukazuju na moguće defekte u osobini mozga za prenos informacija”. Prepoznavanje problematičnih transmitera može voditi ka delotvornom lečenju.        

     Geni Verovatno Međusobno Deluju sa Ekološkim Faktorima:

Vrlo je verovatno da genetika i ekološki faktori zajedničkim dejstvom izazivaju autizam. A opet, i dalje nema dokaza koji su ekološki ili genetski faktori u pitanju. Dr Kroen kaže o autizmu: „Potrebna je neka vrsta genetske osetljivosti; a onda je potrebna izloženost nečemu nedostižnom u datom trenutku. To bi bio podsticaj koji Vas šalje ka autizmu.”  

    Uzrok Autizma ne Može Biti Samo Jedan Faktor:

Male su šanse da je samo jedan faktor – vakcine, hrana ili ekološki otrovi – uzrok autizma. Prema Dr Kroenu: „Kako bismo našli nešto što ukazuje na uzork, moramo da izvodimo izuzetno velike studije kako bismo uzeli u obzir različite konfiguracije komorbiditeta i videli šta je jedinsteno za svaku grupu ponaosob”. Novo istraživanje će se osvrnuti na pitanja: „Kako se ovi krugovi preklapaju? Šta je zajedničko za njih?”

Reference:

Intervju: Dr Lisa Kroen, Ph.D. Naučni Istraživač u Istraživačkom odseku Kaiser Permanente u Severnoj Kaliforniji; Intervju: Sofija Kolamarino, Direktor Naučnog Programa Izlečimo Sada Autizam (Cure Autism Now) Organization for Autism ResearchU.C. Davis M.I.N.D. Institute