mentalno zdravlje

KANCER: POZIV NA BUĐENJE

Kancer je hronična bolest uma i osećanja. To je poziv Vašeg tela i duha na buđenje kako bi Vam dali do znanja da su Vaši um i osećanja ozbiljno van ravnoteže. Kako bi se rak razvio u Vašem telu, bilo bi potrebno da ste preživeli jaku i dugotrajnu kako emocionalnu tako i psihološku traumu, ili izuzetno stresnu situaciju koja je prethodila Vašoj dijagnozi- obično 18-24 meseci pre dijagnoze. Iako se iskustvo nalazi u prošlosti, Vi se i dalje držite za otrovna osećanja poput besa, mržnje, prezira, tuge itd., koja povezujete sa iskustvom. Ovaj hronični „unutrašnji stres” je iscrepeo adrenalin iz vašeg tela i pokrenuo lanac događaja koji vodi ka raku, uzrokujući mutaciju normalnih ćelija u rak kroz 6 dole navedenih nepovezanih faza …

IZRAŽAVNJE OTROVNIH EMOCIJA POVEĆAVA ŠANSE ZA PREŽIVLJAVANJE RAKA

Postoje brojne studije koje pokazuju da izražavanje emocija koje uzrokuju rak (bes, mržnja, prezir i tuga) i uzrokuju hronični „unutrašnji stres”, značajno povećava stepen preživljavanja raka. Onkološki Institut Ontaria je pokazao da je 22 pacijenta sa medicinski neizlečivom metastazom živelo 2.25 puta duže*** od očekivanog kad im je zadato da izraze otrovne emocije, sa 6 pacijenata živih nakon 5 godina. Nacionalni Onkološki Institut je izvršio studiju nad 847 žena sa rakom dojke tokom 10 godina i došao do zaključka da su pacijenti imali skoro četvorostruki rizik od smrti usled raka pri prijavi niskog nivoa izražavanja emocija. Od 69 žena u programu grupne terapije Dr Dejvida Špigela, žene sa rakom dojke, koje su otvoreno izražavale bes, u proseku su živele dvostruko duže. Dok od 34 pacijenta sa psihološkom intervencijom izražavanja otrovnih emocija tokom šestosedmičnog programa na Medicinskom Fakultetu UCLA, 91% je preživeo 6 godina, u poređenju sa 70% od 34 pacijenta iz kontrolne grupe bez ove psihološke intervencije.

PSIHO-ONKOLOGIJA: 6 FAZA RAKA

FAZA 1: NEIZBEŽAN ŠOK

Faza 1 se pojavljuje otprilike 18-24 meseci nakon dijagnoze raka (kao što je otkrio Dr V. Daglas Brodi (levo) i Dr Rik Gerd Hamer nakon što je svaki ispitao hiljade pacijenata koji boluju od raka). U ovoj fazi osoba sa rakom proživljava neizbežan šok, odnosno akutnu psiho-emocionalnu traumu koja utiče na dubok san i proizvodnju melatonina u telu. Melatonin je primarni hormon koji je odgovoran za sprečavanje rasta ćelija raka putem kontinualne proizvodnje interleukina 2 (IL-2), koji upravlja proizvodnjom ćelija koje uništavaju rak- T ćelija imunosistema, B ćelija, prirodnih ćelija ubica, makrofaga i neutrofila. Melatonin proizvodi epifiza u mozgu tokom neprekidnog dubokog sna između 1 i 3 sati pre podne. Bez dovoljno melatonina (usled dugotrajnog hroničnog psiho-emocionalnog stresa koji ometa dubok san), imuni sistem je značajno oslabljen što omogućava ćelijama raka da se razvijaju. Kao što je otkrio Dr Rik Gerd Hamer (nakon pregleda 20,000 pacijenata koji boluju od raka), svaki rak ima različite i određene psiho-emocionalne uzroke. Na primer, Dr Hamer je otkrio da psiho-emocionalni uzrok raka leve dojke (koji se odvija 18-24 meseci pre dijagnoze), je uvek sukob u vezi sa „detetom, majkom ili domom”, dok je psiho-emocionalni raka desne dojke uvek konflikt sa „partnerom ili drugima”. Dr Hamer je otkrio da svaka psiho-emocionalna trauma utiče na različit deo centra mozga zaduženog za emocionalni refleks. Kako svaki deo centra mozga zaduženog za emocionalni refleks kontroliše i povezan je sa različitim organima u telu, tako se pri raspadu nekog emocionalnog centra, i organ koji se kontroliše se takođe raspada što vodi ka raku.

FAZA 2: ISCRPLJIVANJE ADRENALINA

Tokom druge faze, povišeni nivoi hormona stresa, kortizola, iscrpljuju nivoe adrenalina (epinefrina) koji je od suštinske važnosti, iz nadbubrežnih žlezda (kao što je potvrdio Dr Valtraut Frida sa čuvene Onkološke Klinike u Nemačkoj). U telu postoje ograničene rezerve adrenalina i kad je osoba pod stalnim psiho-emocionalnim stresom, ove rezerve se brzo prazne. Dok se insulin koristi za transport glukoze u ćelije, adrenalin je kritičan za disanje ćelija i za pretvaranje glukoze iz ćelija u ATP energiju za telo i za zdravu deobu ćelija (koja se odvija metaboličkim putem poznatim kao Oksidativna Fosforilacija i putem Krebsovog ciklusa Citrične kiseline u ćelijskim mitohondrijama). Bez adrenalina koji bi stimulisao G-proteine da proizvode GDP molekule (što je od suštinske važnosti za mitohondrijsko disanje ćelija i konverziju glukoze), metabolički tokovi Krebsovog ćelijskog ciklusa citrične kiseline i Oksidativne Fosforilacije se prekidaju i ćeliji jedino ostaje da fermentiše glukozu kako bi dobijala (u malim količinama) ATP energiju (kroz proces poznat kao Glikoliza), stvarajući mlečnu kiselinu u ćelijama i sredinu sa niskim pH vrednostima. Ovo vodi ka evoluciji rak-gljivica u fazu 3 kako bi se fermentisala nadolazeća glukoza i mlečna kiselina, uzrokujući mutaciju ćelija.

FAZA 3: RAK-GLJIVICA

Tokom faze 3, somatidi (sitni mikroorganizmi neophodni za život) koji žive u našim telima, se menjaju u gljivice nalik kvascu kako bi se fermentisale suvišna glukoza i mlečna kiselina (kao reakcija na potrebe ćelija da fermentišu glukozu radi energije- sa uzrokom u prekinutom Krebsovom ciklusu citrične kiseline). Kod zdrave osobe, somatidi su ograničeni na 3 faze u životu- somatid, spora, dupla spora. Međutim, kod izuzetno kisele sredine usled niske pH vrednosti mlečne kiseline, somatidi pleomorfiraju u 13 faza (kao što je otkrio Profesor Gaston Nesens). Ove faze uključuju i oblike gljivica nalik virusu, bakteriji i kvascu koje fermentišu višak glukoze i mlečne kiseline u ćeliji. Ovi gljivični patogeni oblici migriraju u jezgro ćelije kako bi se razmnožile, oslobađajući kisele otpadne nusproizvode koji se zovu ,,mikotoksini”, koji ometaju kako popravku DNK, tako i svevažne gene koji potiskuju tumor. Bez gena koji potiskuju tumor (prvenstveno p53) da regulišu smrt ćelija (apoptozu) nakon njihove nepopravljive mutacije, ćelija nastavlja da živi i ,,regulisanje rasta ćelija” proto-onkogena prelazi u onkogene***, uzrokujući mutaciju normalnih ćelija u ćelije raka

FAZA 4: DEFICIJENCIJA NIACINA

Tokom faze 4, iscrpljeni nivoi adrenalin (epinefrin) uzrokuje iscrpljenje dopamina u mozgu. Dopamin stvara adrenalin, a kako se sve više i više dopamina koristi tokom dugotrajnog hroničnog stresa, aminokiselina triptofan stvara serotonin kako bi se izbalansiralo depresivno raspoloženje. To rezultuje iscrpljenjem triptofana koji je potreban radi sinteze niacina/niacinamida (vitamin B3) zbog disanja ćelija. Pod normalnim okolnostima, triptofan pretvara niacin/niacinamid u NAD koenzime koji se potom koriste tokom Krebsovog ciklusa citrične kiseline u mitohondrijama ćelija radi disanja ćelija, konverzije glukoze i stvaranja ATP energije. Bez niacina i NAD koenzima, Krebsov ciklus citrične kiseline/metabolički proces oksidativne fosforilacije je prekinut, uzrokujući fermentaciju glukoze u ćelijama radi energije, rezultujući mutacijom ćelija i stvaranjem raka. (Dr Abram Hofer i otac terapije vitaminom C, Lajnus Poling su otkrili da su pacijenti koji su bolovali od raka imali značajnu deficijenciju niacina i da su živeli 16 puta duže od kontrolnih pacijenata kad su primili visoke doze niacina (vitamina B3) i vitamina C.)

FAZA 5: ISCRPLJENJE VITAMINA C

Tokom faze 5, iscrpljeni nivoi adrenalina (usled dugotrajnog hroničnog stesa) uzrokuju iscrpljenje askorbinske kiseline (vitamina C) u nadbubrežnim žlezdama. Askorbinska kiselina je ključni sastoja koji dopamin koristi kako bi napravio noradrenalin (norepinefrin) u nadbubrežnim žlezdama, koji se nakon toga pretvara u adrenalin. Tokom dugotrajnog hroničnog stresa, sve više i više adrenalina ispumpava i kad se iscrpi, sve više i više askorbinske kiseline se iskorišćava da bi se napravio adrenalin. Tokom hroničnog stresa, nadbubrežne žlezde tako oslobađaju askorbinsku kiselinu u telo kako bi se umanjio stresni uticaj adrenalina (i drugih stresnih hormona) na srce i sisteme krvnog pritiska. Askorbinska kiselina (vitamin C) je od suštinske važnosti u prevenciji štete na ćelijskom DNK koju uzrokuje „oksidativni stres”, pretvarajući superokside i vodonik peroksid nusprodukata kiseonika u kiseonik i vodu unutar ćelijskih mitohondrija putem procesa Oksidativne Fosforilacije. Kontinualan gubitak askorbinske kiseline (tokom dugotrajnog hroničnog stresa) samim tim povećava štetu i mutaciju na mitohondrijskoj DNK ćelija, uzrokujući mutaciju normalnih ćelija u ćelije raka. (Dr Mark Levin Nacionalnog Zdravstvenog Instituta je otkrio da visoke doze intravenozne vitamin C terapije rezultuju ćelijskom smrti ćelija raka, tako što se aktiviraju superoksid i hidrogen peroksid u otrovima kako bi se uništile ove mutirane ćelije.

FAZA 6: SUZBIJANJE IMUNITETA

Tokom faze 6, imuni sistem isključuje podsvesna želja za smrću, uzrokovana povišenim nivoima hormona stresa, kortizola, iscrpljujući nivoe serotonina i dopamina u mozgu što izaziva unutrašnju depresiju. Kao što nam je otkrio Božji Sveti Duh tokom tri zasebna kanalisana čitanja***, osoba koja proživljava Neizbežan Šok i dugotrajni hronični stres se često oseća umornom od života i duboko u sebi želi da izađe iz beskrajne borbe i bola života, šaljući podsvesne poruke imunom sistemu da se isključi. Ovo se odvija na podsvesnom nivou gde imuni sistem dobija naredbe da prestane sa proizvodnjom T ćelija koje proizvode interleukin-2, B ćelija, prirodih ubica ćelija, makrofaga i neutrofila. Bez ćelija imunog sistema, gljivice nalik virusu, bakteriji i kvascu koje su pleomorfovale unutar ćelija (u fazi 3) nastavljaju sa rastom i novostvorene ćelije raka nastavljaju da se razmnožavaju. (Dr Čeri Santasiero priča njenu priču o tome kako je njena dijagnoza metaplastičnog karcinoma desne dojke, retka i agresivna forma raka, prešla u potpunu remisiju tokom 2 sedmice nakon što je rešila problem podsvesne želje za umiranjem, tokom dvočasovne terapije sa Glenom Raselom.