živa

 

Integrativne Intervencije

Pored nacrta integrativnih intervencija u ovom protokolu, čitaoci se podstiču da pregledaju i Protokol Metaboličke Detoksikacije, kako bi optimalan rad unutrašnjih procesa detoksikacije u telu pomogao sprečavanju gomilanja teških metala u telu.

Istraživanja se vrše nad nekoliko sastojaka ishrane zbog njihovih sposobnosti ublažavanja otrovnosti metala. Njihov rad se zasniva na umanjenu ili usporavanju apsorpcije metala iz creva, vezujući otrovne metale u krvi i tkivima, izbacujući ih iz tela, ili umanjenju štetu koju su slobodni radikali načinili ( značajan činilac u patologiji teških metala). Većina studija je bila ograničena na modele životinja ili kulture ćelija, iako su rezultati studija na ljudima ohrabrujuća.

Za sve dodatne informacije o nutricionističkim strategijama povodom trovanja gvožđem, obratite pažnju na Hemohromatoza protokol Produžetka Života.

Održavanje Adekvatnosti Nutrijenata

Pošto mnogi otrovni metali imitiraju metale suštinske za ishranu, oni se ,,takmiče” za iste mehanizme prenosa radi apsorpcije iz creva i prenosa ka ćelijama. Na primer, nedostatak cinka ili gvožda u ishrani, može povećati apsorpciju kadmijuma (Thévenod 2013). Takođe, apsorpcija olova se blokira kalcijumom, gvožđem i cinkom (ATSDR 2007b; Patrick 2006). Kod životinjskih modela, selen blokira efekte olova kad se primeni pre izloženosti, takođe umanjuje otrovnost žive (Patrick 2006). Takođe povećava izlučivanje žive kod ljudi(Li 2012; Zwolak 2012).***(Napomena: nisam siguran da li se misli da selen pomaže izlučivanje žive)***

Birajte Suplemente Ribljeg Ulja umesto Ribe sa Visokim Nivoom Žive

Veliki procenat toksikoloških podataka podržavaju preporuku da kod odraslih osoba ( žena koje nisu trudne), da se ograniči unos ribe sa visokim nivoom žive ( ajkula, sabljarka, skuša, velika graditeljica) na ne više od jedne porcije (7 unci=210g) nedeljno. Agencija za Zaštitu Životne Sredine preporučuje da trudnice, dojilje i mala deca izbegavaju ribe sa visokim nivoom žive jer je mozak fetusa znatno osetljiviji na živu nego mozak odraslih (Defilippis 2010). Suplementi ribljeg ulja visokog kvaliteta su dobar alternativan izvor omega-3 masnih kiselina (dokozaheksaenska kiselina (DHA) i eikosapentenska kiselina (EPA)) (Foran 2003).

Međunarodni Program Standarda Ribljeg Ulja (MPSRU) je organizacija koja se bavi pravljenjem razlike između proizvoda od ribljeg ulja visokog kvaliteta i niskog kvaliteta. Kako bi se osigurali da vaš suplement ribljeg ulja ne sadrži opasne količine zagađivača poput teških metala, pogledajte etiketu kako biste se uverili da je suplement ribljeg ulja prošao rigorozno MPSRU ocenjivanje od 5 zvezda (MPSRU 2013).

Selen

Pored uloge kompetitivnog inhibitora apsorpcije žive i olova, selen takođe pojačava izlučivanje otrovnih metala. Umereno (100 mikrograma dnevno) povećanje selena u ishrani, povećava urinarno izlučivanje žive kod Kineskih stanovnika koji su dugo bili izloženi živi (Li 2012), dok 100-200 mikrograma dnevno umanjuju nivoe arsenika u krvi i kosi kod Kineskih zemljoradnika sa trovanjem arsenom (Zwolak 2012). Čini se da selen ublažava i otrovnost nekih teških metala poput kadmijuma, talijuma, neorganske žive i metil-žive, menjajući njihovu interakciju sa biomolekulima (Whanger 1992). U drugoj studiji, suplementacija sa 100 mikrograma selena dnevno (u obliku selenometionina) u trajanju od 4 meseca, dovela je do umanjenja nivoa žive u dlaci od 34%. Autori studije su došli do zaključka da se ,, akumulacija žive u dlaci može smanjiti sa suplementima u ishrani u vidu manjih dnevnih doza organskog selena tokom vremenskog perioda” (Seppanen 2000).

Modifikovani Citrus Pektin

Tri studije su istraživale učinak koji Modifikovani citrus pektin (MCP) ima na pokretanje metala iz zaliha u telu. Na početku, 8 zdravih individua dobijali su 15g MCP dnevno u trajanju od 5 dana i 20g MCP šestog dana. Značajni porast urinarnog izlučivanja arsenika, žive, kadmijuma i olova se pojavio između prvog i šestog dana terapije MCP-om. Takođe, šestog dana je došlo do povećanja izlučivanja kadmijuma od 150% i do povećanja izlučenja olova od 560% (Eliaz 2006). Povećanje esencijalnih minerala poput kalcijuma, cinka i magnezijuma nije primećeno u analizi urina. U seriji izveštaja, 5 pacijenata sa različitim bolestima je uzimalo MCP samo ili u kombinaciji sa alginatom tokom 8 meseci. Nakon terapije, kod pacijenata je došlo do smanjenja nivoa otrovnih teških metala u proseku od 74% (Eliaz 2007). U trećoj studiji, sedmoro dece sa nivoom olova u krvi većim od 20 µg/dL je uzimalo 15 grama dnevno MCP tokom 2 do 4 nedelje. Nivoi olova su opali za prosečnih 161%, dok se izlučivanje olova putem urina povećalo za 132% u proseku ( Zhao 2008).

Silicijum

Podaci iz preliminarne studije nad ljudima otkrili su da se prirodni rastvoreni silicijum iz mineralnih voda, suprotstavlja metabolizmu aluminijuma, uz mogućnost smanjenja rizika od Alchajmerove bolesti, uz poboljšanje kognitivnih funkcija (Gillette Guyonnet 2007). Kod ljudskih ispitanika, rastvorljivi silicijum (ortosilicijumova kiselina) umanjuje apsorpciju aluminijuma iz probavnog sistema i njegovo gomilanje u mozgu (Jurkic 2013). U jednoj studiji, pacijenti sa Alchajmerom su pili do 1 L mineralne vode dnevno (sa 35mg silicijuma po litru) tokom 12 sedmica. Nakon studije, izlučivanje aluminijuma predo urina se povećalo bez uticaja na urinarno izlučivanje suštinskih metala poput gvožđa i bakra. Takođe, došlo je i do klinički važnog povećanja kognitivnog učinka kod najmanje 3 od 15 osoba (Davenward 2013).

Još jedan izvor ortosilicijumove kiseline, izučavan zbog osobine da redukuje metale, je grupa jedinjenja zvana zeoliti. Zeoliti su aluminijumska ili silicijumova oksidna kristalna jedinjenja, sa apsorbujućim svojstvima, koji su našli široku primenu u industriji kao i u medicini (Montinaro 2013; Beltcheva 2012). Uključenjem zeolita (zeolit klinoptiolit) u ishranu sa visokim nivoom olova kod laboratorijskih miševa, koncentracija olova u tkivima se smanjila za 77-91%, povećao se broj crvenih krvnih zrnaca i smanjilo se oštećenje hromozoma (Topashka-Ancheva 2012; Beltcheva 2012). Klinička studija nad 33 muškarca je procenila sposobnost zeolit klinoptiolita da poveća urinarno izlučivanje teških metala (Flowers 2009). Kako bi se uključili u ispitivanje, muškarci su morali da u odnosu na utvrđenu granicu, na nalazu urina, imaju pozitivan rezultat na najmanje 4 od 9 metala (npr., aluminiju, antimon, arsenik, bizmut, kadmijum, olovo, živa, nikl i kalaj). Muškarci su dobijali 15 kapi rastvora klinoptiolitske vode ili rastvor placeba, dvaput dnevno, ne više od 30 dana. Došlo je do značajnog povećanja urinarnog izlučivanja svih 9 metala kod muškaraca na klinoptiolitu u poređenju da placebom, bez negativnog uticaja na elektrolite. Pretpostavlja se da biološke aktivnosti nekih zeolita potiču od oslobađajućih osobina ortosilicijumove kiseline (npr, izvor ortosilicijumove kiseline) (Jurkic 2013).

Vitamin C

Vitamin C je sakupljač slobodnih radikala koji štiti od oksidacione štete uzrokovane olovom (Patrick 2006), živom (Xu 2007) i kadmijumom (Ji 2012). Može sprečiti apsorpciju olova kao i usporiti da ga ćelije preuzmu, smanjujući otrovnost ćelija (Patrick 2006).

Podaci dobijeni posmatranjem predlažu uvođenje inverzne veze između nivoa seruma askorbinske kiseline i nivoa olova u krvi. Odnosno, što je veći nivo vitamina C u krvi, to je manji nivo olova (Simon 1999). Suplementacija vitaminom C (500mg dnevno) kod 12 radnika u rafineriji srebra sa visokim nivoima olova u krvi ( prosečno 32,8 µg/dL), dovela je do smanjenja nivo olova u krvi od 34% nakon mesec dana (Tandon 2001). U manjoj studiji, gde je učestvovalo 75 muških pušača, vitamin C (1000mg dnevno) je umanjio nivoe olova u krvi za 81%, nakon jedne sedmice suplementacije. Niže doze vitamina C (200mg dnevno) nisu imale nikakvog efekta (Dawson 1999)

Vitamin E

Pomoću antioksidantskog delovanja, vitamin E ublažava štetu teških metala koji uzrokuju težak oksidativni napor u tkivima. U jednoj studiji, pacovima je davana hrana sa olovnim acetatom, da bi na kraju razvili znake trovanja- oksidativna šteta na lipidima i promene u parametrima hemije krvi. Kad god bi se vitamin E ili ulje belog luka primenili u istoj hrani sa olovom, efekti trovanja su bili ublažavani.

Istraživači koji su sproveli studiju su primetili da odbrambeni efekti vitamina E najverovatnije potiču od osobine da pomaže detoksikaciju i da uklanja slobodne radikale koji štete tkivima (Sajitha 2010). U još jednoj studiji nad životinjama, grupa miševa je pila vodu sa otrovnim teškim metalima (olovo, živa, kadmijum i bakar) kroz 7 sedmica, dok je druga grupa uz iste uslove dobijala vitamin E 5 puta nedeljno. Naučnici su otkrili da su miševi koji nisu dobijali vitamin E, razvili oksidativna oštećenja bubrega i testisa, dok kod miševa u drugoj grupi, organi su izgledali normalno. Takođe, miševi koji nisu dobijali vitamin E, imali su promene nivoa plazme kod kreatinina, uree i mokraćne kiseline, dok su ovi parametri ostali skoro nepromenjeni u grupi sa vitaminom E (Al-Attar 2011).

Vitamin E se takođe dobro pokazao u borbi protiv štetnih efekata teških metala na ljude. Kod nekoliko grupa radnika, redovno izloženih otrovnosti teških metala putem vazduha zbog posla, nakon šestomesečne dnevne suplementacije sa 800mg vitamina E i 500mg vitamina C, došlo je do popravke markera unutrašnje antioksidantske zaštite i do smanjenja markera oksidativne štete. U stvari, nakon perioda suplementacije, aktivnost izvesnih unutrašnjih antioksidacionih sistema je došla do nivoa koji se mogu porediti sa onim kod kontrolnih ispitanika, neizloženih otrovima (Wilhelm Filho 2010).

Folna kiselina

Folna kiselina je kofaktor u metabolizmu aminokiselina koje sadrže sumpor. Aminokiseline sa sumporom (cistein i metionin) su prethodnici poznatih helatora teških metala (alfa-lipoinska kiselina i glutation). U studiji nad 1105 trudnica, od kojih je 841 u kasnoj trudnoći ili pred porođajem, viši nivo folata u krvi su se povezivali sa nižim nivoom žive u krvi tokom sredine ili u kasnoj trudnoći (Kim 2013).

Slična studija u Australiji nad 173 trudnice koje ne puše dokazala je da neuzimanje folne kiseline ili suplemenata gvožđa tokom trudnoće uzrokuje povećan nivo kadmijuma u krvi (Hinwood 2013).

Beli luk

Beli luk sadrži brojna aktivna sumporna jedinjenja dobijena iz cisteina sa potencijalnim osobinama helacije metala. Ovi sastojci takođe štite od oksidativne štete uzrokovane metalima. Pacovi sa ishranom gde je zastupljenost belog luka 7% (nedelja pre, ili posle, ili tokom izloženosti otrovnosti teških metala), nakon 6 nedelja su pokazali značajno umanjenje nivoa olova, kadmijuma ili žive, akumulisanih u jetri (Nwokocha 2012). Terapija belim lukom, u istoj studiji, takođe umanjuje učestanost lezija na jetri pacova, uzrokovanih metalima.
Beli luk može povećati biološku pristupačnost gvožđa i cinka (blokatori apsorpcije kadmijuma i olova) iz zrna pahuljica (Gautam 2010). U studiji nad 117 radnika u fabrici akumulatora, uz trovanje olovom, nakon 4 nedelje terapije belim lukom (1200mg praha dnevno), došlo je do sniženog nivoa olova u krvi kao pri korišćenju D-penicilamina (približno za 18%). Pored toga, terapija belim lukom se pokazala manje štetnom i klinički poboljšanom u odnosu na D-penicilamin (Kianoush 2012),

Korijander

Korijander (Coriandrum sativum) vezuje i onesposobljava živu i metil-živu iz zagađene vode (Karunasagar 2005). Suspenzija korijandera je kod miševa znatno smanjila zalihe olova u kostima i smanjila mikroskopske znake štete of olova na bubrezima ili testisima (Aga 2001; Sharma 2010). Prema izveštaju ispitivanja, pacijent, izložen živi tokom uklanjanja zubne amalgamske plombe, je razvio štetne simptome, poput abnormalnog EKG očitavanja, koje se vratilo u normalu primenom 400mg ekstrakta korijandera dnevno i to pre i posle uklanjanja, u periodu od 2-3 nedelje. U izveštaju piše da naslaga žive nije bilo nakon terapije, iako su detalji terapije i analize žive u izveštaju nejasni (Omura 1996).

Alfa Lipoična Kiselina i Glutation

Jedinjenja sumpora mogu formirati jedinjenja sa teškim metalima. Antioksidanti sumpora, alfa lipoična kiselina (ALK) i glutation su se dokazali kao helati za veći broj metala u kulturi ćelija (živa za glutation; kadmijum, olovo, cink, kobalt, nikl, gvožđe i bakar za ALK) (Patrick 2002). Kod modela pacova, ALK i glutation su umanjili neke štetne promene u parametrima krvi, uključujući i padove broja eritrocita i veličina kao i smanjenje koncentracije hemoglobina zbog trovanja olovom, kadmijumom ili bakrom (Nikolić 2013). ALK i glutatuion su smanjili oksidativno naprezanje uzrokovano kadmijumom i poboljšalo aktivnost antioksidantskog enzima katalaze u tkivu bubrega (Veljković 2012).

N-Acetil Cistein

N-acetil cistein (NAC) je izvor sumpora za proizvodnju glutationa, a takođe je efikasan pri smanjenju oksidativnog naprezanja zbog otrovnosti teških metala (Patrick 2006). Kao aminokiselina sa sumporom, poseduje dve potencijalne veze sa metalima i može se vezati divalentni bakar (II), trovalentno gvožđe (III), olovo, živu i jone kadmijuma (Samuni 2013). Hronična izloženost toksičnim metalima može smanjiti nivoe cisteina (Quig 1998). U eksperimentima nad modelima životinja i ćelijskim kulturama, NAC je poboljšao bubrežno izlučivanje olova (Pb IV), smanjio koncentraciju žive i zaštitio ćelije jetre protiv štete izazvane kadmijuma (Samuni 2013). Cistein se takođe može koristiti kao deo potpunog proteina (kao što je protein surutke), što omogućava dodatnim esencijalnim aminokiselinama da blokiraju ulazak metala u nervno tkivo (Quig 1998).

Glicin

Glicin je kondicionalno esencijalna aminokiselina koja se nalazi u biljnim i životinjskim proteinima. Hemijski gledano, glicin je najjednostavnija aminokiselina. Kombinovan sa otrovnim supstancama, pretvara ih u manje štetne oblike koji se tada izlučuju iz tela. Glicin se takođe primenjuje u prirodnoj sintezi glutationa u telu (Ruiz-Ramirez 2014), koji je važan detoksikant teških metala (Patrick 2002). U studiji “Jači Neo-Minofagen C”, o japanskom leku sa glicinom, glicirizinom i cisteinom, za koji kažu da štiti od hroničnog trovanja kadmijumom, autori su zaključili da su blagotvorni efekti posledica glicina. Čini se da glicin smanjuje oksidativno naprezanje povodom hroničnog trovanja kadmijumom (Shaikh 1999).

Probiotici

Među njihovim brojnim funkcijama, neki nizovi probiotskih bakterija može minimizovati izloženost otrovima, hvatajući ih i metabolišući ksenobiotike ili teške metale. Probiotski bakterijski nizovi, Lactobacillus rhamnosus (LC-705 i GG), Lactobacillus plantarum (CCFM8661 i CCFM8610) i Bifidobacterium breve Bbi 99/E8, su se pokazali da se vezuju za kadmijum i olovo, u laboratorijskim studijama (Ibrahim, Halttunen 2006; Halttunen 2008). Vezivanje se ispitalo za žive i za kauterizovane kulture LC-705. Međutim, efikasnost vezivanja probiotika za teške metale se može smanjiti sa višestrukim nizovima (Halttunen 2008). Na modelu miševa, dva različita niza Lactobacillus plantarum, umanjuju akumulaciju kadmijuma i olova u tkivima i da štite od oksidativnog napora (Zhai 2013; Tian 2012).

Hlorela

Hlorela, jednoćelijska zelena alga sa osobinom da se vezuje za kadmijum (kod životinja) i cink, bakar i olovo (in vitro), se koristi za odstranjivanje metalnih kontaminanata iz otpadnih voda (Almaguer Cantu 2008; Shim 2008; Uchikawa 2010). U prekliničkim studijama, hlorela je umanjila biodostupnost i ubrzala izlučenje metil-žive (Uchikawa 2010), kao i kadmijuma (Shim 2009), takođe je smanjila i zatrovanost koštane srži olovom (Queiroz 2011).