Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

Nutrienti su od suštinskog značaja za telo

Naše telo je izgrađeno jedino od onoga što jedemo i pijemo. Hrana je izvor sve potrebne energije .
Zašto ljudi moraju da jedu?
Da li je to samo zato što smo gladni?
Ne, to nije jedini razlog. Ljudi dobijaju energiju iz hrane. Energija nam treba sve vreme, kada trčimo, skačemo, pevamo, pa čak i kada spavamo.

Mi stvaramo svu energiju koja nam je potrebna ishranom.
Strukturne komponente  koje čine ljudsko telo, kao što su mišići; organi i kosti, takođe se sastoje od nutrijenata sadržanih u hrani. Zbog toga je unos hranjivih materija koje pružaju energiju i postaju sastavni deo naših telesnih struktura od suštinskog značaja za održavanje ljudskog života.

Uloga pet glavnih hranljivih materija

Nutrijenti su supstance koje se nalaze u hrani i koje vrše biološku aktivnost i neophodne su za ljudsko telo. One su kategorizovane kao proteini, masti, ugljeni hidrati (šećeri, dijetalna vlakna), vitamini i minerali, i vrše sledeće vitalne funkcije.

1  Izgradnja svih delova tela, kao što su mišići, kosti, zubi i krv
2  Proizvodnja energije (snaga i toplota)
3  Održavanje tela u dobrom radnom stanju

Proteini: građevinski blokovi tela

Protein je glavni sastojak tela, izgrađuje mišiće, unutrašnje organe, kožu i krv, itd. U poređenju sa automobilom, to bi bio materijal od koga se pravi telo i motor. Baš kao što automobil ne može brzo da vozi bez čvrstog rama; bez proteina ljudsko telo ne može da se održi u zdravom stanju.
Postoji 20 vrsta aminokiselina koje čine proteine,
od kojih se 9 ne sintetišu u organizmu, te se stoga nazivaju esencijalne amino kiseline.
Ove esencijalne aminokiseline moraju biti dopunjene iz hrane.

Masti / ugljeni hidrati (šećeri): izvor energije u telu (snaga i toplota)

Iako konzumiranje previše masti može dovesti do gojaznosti, male količine mogu obezbediti visoko efikasan izvor energije (9 kcal po gramu). Ugljeni hidrati se mogu razvrstati dalje u dve kategorije šećera i dijetetskih vlakana. Šećeri su ugljeni hidrati koji se mogu koristiti kao izvor energije za pokretanje tela ( napr tokom vežbanja) i smešteni su u jetri i mišićima u obliku glikogena.

Šećeri su takođe glavni izvor energije za mozak.

Prehrambena vlakna; s druge strane, takođe su poznata kao šesti glavni nutrijent i predstavljaju nesvarljivi deo hrane koja nije razložena ljudskim digestivnim enzimima. Pomaže u povećanju broja dobrih bakterija u digestivnom traktu, održavanju ravnoteže bakterija u crevima i kao takva su vrlo korisna za telo. Masti se mogu naći u obilju masnog dela mesa i ulja za kuvanje, a šećeri se mogu naći u velikim količinama u zrnevlju, krompiru, šećeru i voću.

Vitamini / minerali: održavanju telo u dobrom radnom stanju

Vitamini i minerali se ne koriste kao energija, već pomažu u razgradnji i izgradnji proteina, masti i šećera i predstavljaju osnovni nutrijent za održavanje tela u zdravom i dobrom radnom stanju.

“Vitamin” je opšti pojam za organska jedinjenja (jedinjenja koja sadrže ugljenik), koja su najčešće nemoguća za sintetizaciju od strane tela, a nedostatak ovih vitamina može dovesti do različitih bolesti povezanih. Vitamini se mogu podeliti u dve kategorije: rastvorljivi u vodi i rastvorljivi u masti. Vitamini rastvorljivi u masti (A, D, E, K) lako se rastvaraju u mastima i mogu dovesti do prevelike količine vitamina ako se konzumiraju u velikim količinama. Vitamini rastvorljivi u vodi (vitamini B, C) lako se rastvaraju u vodi i time prenose vrlo mali rizik od prevelikog unosa. Vitamini se mogu naći u velikim količinama u voću i povrću.

“Mineral”,

takođe poznat i kao neorganska materija, je opšti pojam za hemijske elemente koji čine ljudsko telo isključujući kiseonik, ugljenik, vodonik i azot. Postoji 16 različitih minerala koji su neophodni za ljudsko telo, uključujući kalcijum, gvožđe i natrijum, i mogu se naći u obilju voća, povrća, morskih algi i mlečnih proizvoda.

Voda

Voda je neophodna za život, što je od vitalnog značaja za dobro zdravlje. Voda čini oko 50% do 66% ukupne telesne težine. Reguliše temperaturu tela, sprovodi nutrijente kroz vaše telo i oslobađa telo od otpada. Gubitak tečnosti i minerala može dovesti do dehidracije.

U principu, dobra ideja je piti 6 do 8 čaša vode dnevno. Ako ste izgubili tečnost zbog dijareje ili povraćanja; morate je nadoknaditi kao i osnovne elektrolite; to možete učiniti kroz supu od piletine ili povrća, paradajz sok, voćne sokove.

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.