Toksikologija

Poruči sad

I faza ispitivanja u kojo je pacijentima davan AHCC 9 g / dan tokom 14 dana je imala minimalne negativne učinke i dobro je tolerisan od strane većine pacijenata.

AHCC je ekstrakt pripremljen od micelija nekoliko vrsta bazidiomicete gljiva, uključujući i shiitake ili Lentinula edodes, nakon što su uzgajane u vodenoj sredini.

Aktivna komponenta Ahcc-a- acetilovan alfa glukan  – 1,4

Izvor: Nutritional Guidelines and Protocols – QOL

Polisaharidi koje čine glavne sastojke AHCC uključuju beta-glukan i acetilovan alfa-glukan. Ovaj acetilovani alfa-glukan je specifičan element koji je jedinstven za AHCC. Glukani su polisaharidi i ovi polisaharidi se zna da imaju razne bioaktivne efekte.

Aktivna komponenta AHCC: acetilovani alfa-1,4 glukan
Acetiliranje znači hemijski dodavanje acetil grupe (CH3CO-) glukanu. Iako gotovo da i nema acetilovanog alfa-glukana u komponenti same gljive, to je sastavni deo koji se proizvodi uzgojem gljiva. Ovaj acetilovani alfa-glukan ima relativno malu molekularnu težinu (oko 5000 Daltona). Inače, molekularna težina beta-glukana je u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada daltona. Različiti efekti u telu rezultat su individualnih razlika u samom varenju. Mala veličina AHCC molekula proizvodi povećanu apsorpciju i povećanu delotvornost u odnosu na tradicionalni ekstrakt pečuraka šitake, maitake, reiši.

Iako visoke molekularne mase beta-glukana jesu teško probavljive i apsorptljive; one pokazuju neku imunološko poboljšanu aktivnost stimulišući crevni trakt. Acetilovani alfa-glukani, međutim, pokazuju direktan immunopotencijal nakon što je svaren i apsorbovan. AHCC je dodatak ishrani izveden iz visoko specijalizovanog proizvodnog procesa koji se oslanja na hibridizaciju nekoliko vrsta gljiva uzgajanih u Japanu. Prema analitičarima u Japanu, više od 700 bolnica i medicinskih klinika preporučuju AHCC kao deo imunološke podrške medikamentima.

Istorijat

AHCC je razvijen 1987. Na Univeryitetu u Tokiju Fakultetu Farmaceutskih Nauka; zajedno s drugim istraživačima kao prirodni proizvod koji se koristi za regulisanje visokog krvnog pritiska. Međutim, sada je prvenstveno AHCC poznat po imunostimulacijskom potencijalu u zaštiti protiv virusa; karcinoma i infekcija.

AHCC se istražuje u SAD-u, Kini, Koreji, Japanu i Tajlandu.

AHCC se koristi kao dodatak za bolesnike s rakom; AIDS-om, hepatitisom C, dijabetesom, hipertenzijom i autoimunim bolestima. Sve više se primenjuje u liječenju rana; čireva na želucu, bolesti desni, sindrom umora, paraziti i multiple skleroze.

Hemijska struktura

AHCC sadrži polisaharide, aminokiseline, lipide i minerale. Dobijen je u patentiranom postupku koji uključuje kultivisanje, enzimsku razgradnju, sterilizaciju, koncentraciju i sušenje zamrzavanjem. Enzim-fermentisan je spoj ekstrakta micelija Basidiomicetes gljiva. Oligosaharidi čine gotovo 74% AHCC-a, a približno 20% tih saharida delimičnoo acetilovani alfa-1,4 glukani srednje molekularne mase od 5000 daltona. Biološke aktivnosti AHCC su povezane s acetilisanom formom niske molekularne težine oligosaharida.

Koristi u farmakologiji

Većina medicinske literature dokumentuje upotrebu AHCC kao imunomodulatora i njegovu delotvornost kod kancera i raznih infekcija.

Kancer

Za AHCC se smatra da menja imunološki nadzor tumora regulisanjem urođenog i stečenog odgovora imunološkog sistema. Jedinjenje može delovati kao modifikator biološkog odgovora povećanjem aktivnosti prirodnih ćelija ubica; interleukina-12 povećanjem otpornosti na tumor; proliferacijom ćelija slezine i proizvodnjom citokina.

Podaci istraživanja in vitro – na životinjama

In vitro studije pokazuju kako kombinacija AHCC i UFT (tegafur / uracil) poboljšava fizičku aktivnost ćelija ubica kod miševa s tumorom; dok lečenje samo sa UFTsmanjuje aktivnost prirodnih ćelija ubica. Osim toga, ova kombinacija poboljšava proizvodnju nitričnog oksida i citotoksičnost peritonealnih makrofaga. Ovi učinci zajedno sa AHCC obnovili su potisnutu mRNA ekspresiju interleukina-1; i faktor tumorske nekroze alfa (TNF-alfa) indukovane hemoterapijom i pomogli su smanjenju metastaza adenokarcinoma dojke kod miševa.

AHCC je delimično potisnuo fragmentaciju DNA na apoptozu timusa indukovanu deksametazonom kod miševa. AHCC može delovati kao antioksidans za sprečavanje apoptoze timusa ili stimuliše lučenje melatonina koji štiti timocite.
Upotreba AHCC poboljšava nivo u serumu interleukina-12 kod H-2B miševa i efikasan je kod genetski prisutnog Th1 (ili faktora transkripcije T-bet) kod miševa. Interleukin-12 je citokin koji se smatra kritičnim za imunološki odgovor u terapiji protiv raka.

AHCC može pomoći u zaštiti od nuspojava uzrokovanih antitumorskim lekovima. Ovo jedinjenje sprečava alopeciju kod miševa koji su tretirani s citozin-arabinozidom. Oštećenje jetre je značajno smanjeno kod miševaa koji su tretirani s metotreksatom merkaptopurinom kada su davane doze od 1gr/kg kontinuirano.

Cisplatinom-indukovana antitumorska aktivnost je pojačana sa AHCC-om kod miševa. AHCC je poboljšao supresiju koštane srži uzrokove cisplatinom; i histopatološki pregled bubrega otkrio je zaštitini efekat bubrega.

Klinički podaci

Kod pacijenata s malignim tumorima, AHCC može povećati nivo cirkulišućeg TNF, interferona gama; i interleukina i 1B. Dvonedeljna studija pokazuje da je dnevna doza od 3 i 6 g / AHCC-a povećala aktivnost prirodnih ćelija ubica NK- ćelija kod 3 pacijenata s različitim vrstama uznapredovog kancera: rabdomiosarkom, multipli mijelom, i rak dojke.

Kapacitet vezivanja prirodnih ćelija ubica za tumorske ćelija je povećan 2 puta kod 17 pacijenata s rakom s različitim naprednim malignitetima tretiranih sa 3 g / dan.  AHCC oralno u interval od 2 do 6 mjeseci. Slična dvonedeljna studija je takođe dokumentovala pad antigena povezanih s tumorom kod 8 od 11 lečenih bolesnika AHCC-om. Mehanizam delovanja je bio povezan s povećanjem aktivnosti NK ćelija zbog povećanja granulacije NK ćelija i kapaciteta ciljnog vezanja za tumorske ćelije. Kod svih 38 pacijenata sa solidnim tumorima povećan je nivo interleukina 12, interferon agama i aktivnost NK ćelija na normalan nivo.

AHCC može poboljšati prognozu postoperativno uznapredovalog raka jetre kod bolesnika smanjenjem ponavljanja i smrtnog ishoda zbog stanja ciroze jetre.
Serološki odgovor poboljšana nakon tretmana s AHCC u 66-godišnjeg pacijenta s kastracije otporne raka prostate; koji je neizlječiva stanje s ograničenim mogućnostima liječenja.
Jedna studija 12 različitih pacijenata oboljelih od raka pokazala je da AHCC sprečava depresiju koštane srži.

Infekcija – Podaci in vitro

Oralna primena AHCC kod miševa inficiranih bakterijom Klebsiela pneumonija putem hrane promoviše čišćenje od bakterije. AHCC je takođe poboljšao rani imunološki odgovor povećanjem nivoa proinflamatornih citokina (npr. Interleukina-12, TNF-alfa, i interleukina-6) i kemokina( MCP-1); koji podstiču čišćenje i smanjenje različitih patogena.

AHCC je smanjio smrtnost, a povećao je čišćenje od K.pneumonije infekcije kod miševa. Slična studija na miševima otkrila je da je AHCC pomogao povratak imuniteta nakon traume; infekcije, i uskraćivanje hrane.

AHCC je povećao preživljavanje, pojačao aktivnost NK ćelija u plućima i slezini, i brzo izbrisao infekciju primarne influence ili virus iz pluća zaraženih miševa. Jedinjenja AHCC deluje na način dozno zavisani protiv akutne infekcije influencom.

AHCC može biti koristan kao profilaktički lek u dijagnostici i lečenju bolesnika sa oportunističkim infekcijama. Razdoblje preživljavanja za miševe s ciklofosfamid-indukovanom leukopenijom produžena oralnog ili intraperitonealnog davanjem AHCC u dozama od 1,000 ili 50 mg / kg / dan pre Candida albicans infekcije. Bubrezi inficiranih miševa takođe su smanjili održiv broj C. albicans. Oralna primena AHCC zaštitila je miševe od letalne Pseudomonas aeruginosa infekcije I intraperitonealna primena zaštitila je miševe od MRSA infekcija.

Klinički podaci

Iako detalji studija nedostaju, klinička ispitivanja u Bangkoku pokazala su da se kod pacijenata lečenih od HIV-a AHCC-om povećao ili održao broj T-ćelija.

Ostalo farmakološko delovanje

Antioksidans
Dnevno doziranje AHCC 3 g / dan procenjeno je tokom 12 meseci kod 20 HIV pozitivnih muškaraca. Rezultati studije su sledeći: pojačana aktivnost NK ćelija tokom prvog meseca, dostiže vrhunac u trećem mesecu i ostaje konstantan tokom ispitivanja; zabeležen porast u apsolutnom broju CD4 + ćelija kod 14 od 20 bolesnika tokom prvog meseca, i ostaje dosledan; bez promene u procentu CD4 + ćelija; povećan apsolutni broj CD8 ćelija kod 12 od 20 pacijenata; i nema promene u srazmeri CD4 / CD8.

AHCC osnažuje jak oksidativnih efekat feri nitrilotriacetata kod miševa.

Dijabetes

AHCC sprečava oštećenje ćelija indukovanog streptozotocinom kod miševa i štiti beta ćelije od degeneracije.

Upalne bolsti creva

Protivupalni učinak AHCC kod miševa bio je upoređen sa sulfasalazinom 200 mg / kg. Ustanovljeno je da AHCC kod miševa smanjuje upalu kolona, poboljšava telesnu težinu, apetit, produženje nekroze, kolona, odnos kolona i dužine kolona, ekspresiju protivupalnih citokina i hemokina (IL-1b, IL-1 receptora, TNF i monocita hemoatraktant protein-1), I odbranu mukozne sluznice (mucina 2-4 i faktor trolisnim 3). Mikroflora kolona je takođe veća u aerobnim uslovima, bakterije mliječne kiseline, I AHCC je povećao bifidobakterije, ukazujući moguću upotrebu AHCC kao prebiotika.

Funkcija jetre

Povećana proizvodnja nitričnog oksida može biti uključena u oštećenje jetre. AHCC može smanjiti inducibilne sintaze nitričnog oksida (iNOS) smanjivanjem stabilizacije mRNA umesto inhibicije sinteze.

Doziranje

AHCC supplement je uglavnom dostupan u obliku kapsule. Uputstvo proizvođača predlaže primenu dve kapsule od 500 mg 3 puta dnevno na prazan želudac ili 2 kapsule dnevno za opštu dobrobit. Dozom od 3 g / dan u jednoj studiji AHCC usledilo je povećanje specifičnog urođenog imuniteta u roku od 4 nedelje.

Trudnoća – dojenje

Postoji nedostatak informacija o sigurnosti i delotvornosti u trudnoći i za vrijeme dojenja.

Interakcije

AHCC nije inhibirao aktivnost CYP450 u jednoj studiji; Međutim, AHCC je supstrat i induktor CYP450 2D6. Na temelju ove studije, AHCC ima potencijal za interakciju između lekova uključuju sredstva koja se metabolišu putem CYP450 2D6 (npr. Doksorubicin, Ondansetron).

Nuzpojave

Nuzpojave se potencijalno javljaju kod pacijenata koji uzimaju psihijatrijske lekove iz sledećih razreda lekova: triciklične antidepresive, inhibitore selektivne reapsorpcije serotonina, ili antipsihotici. Takođe je potrebno pratiti bolesnika koji su uzimali lekove protiv bolova (npr tramadol) I lekove za krvni pritisak uključujući i beta-blokatore, za potencijalne nuspojave.

Neželjene reakcije

Istorijski posmatrano sigurnosni profil AHCC je dobro ustanovljen. Prva faza ispitivanja dokumentovala je blage GI pritužbe, uključujući mučninu, proliv i nadutost. Neki pacijenti prijavili su glavobolju, umor i grčeve u stopalima s tekućim oblikom AHCC.

Toksikologija

Osobe koje su preosetljive na bilo koju od komponenata AHCC ili bazidiomicetes gljive. Prva faza ispitivanja je izvestila da 9 g / dan primene AHCC u interval od 14 dana rezultiralo je minimalnim nuzpojavama i dobrom tolerancijom većine pacijenata. Srednja letalna doze AHCC je 8490 mg / kg kod miševa mužjaka i 9849 mg / kg, kod ženki miševa. Intraperitonealno, minimalna smrtonosna doza AHCC bila je manja kod mužjaka nego kod ženki miševa, na 7430 mg / kg i 8340 mg / kg, respektivno.

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

Bibliography
1. Kenner D. The Japanese Medicinal Mushroom Immune Enhancer: AHCC . Pleasant Grove, UT: Woodland Publishing; 2001.
2. Kidd PM. The use of mushroom glucans and proteoglycans in cancer treatment. Altern Med Rev . 2000;5(1):4-27.
3. Pescatore F, Ritz B. AHCC: a powerful aid in fighting viruses and infections. Total Health Magazine . 2008;30(2):30-31.
4. Ritz BW, Nogusa S, Ackerman EA, Gardner EM. Supplementation with active hexose correlated compound increases the innate immune response of young mice to primary influenza infection. J Nutr . 2006;136(11):2868-2873.

Poruči sad