Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

Nadimanje u stomaku može vas ometati u rada i ostalim aktivnostima. Nadimanje se dešava kod odraslih i kod dece.
Ako ste skloni nadimanju ili imate neugodne stomačne grčeve, vreme je da počnete da pazite na creva.

Obratite pažnju..

kada ste naduti, Vaše telo pokušava nešto da Vam kaže
Koliko često doživljavate grčeve, nadimanje, žgaravicu, zatvor ili dijareju? Da li imate bolove u zglobovima, kožni problem, osip, glavobolje ili „mutnu glavu“? Problemi sa stomakom su najčešće znak nedostatka enzima. Još istrajniji simptomi kao što su glavobolja i bol u zglobovima često ukazuju na propustljiva creva.

Nadimanje je znak da se hrana ne vari kako treba.

Kako je sve ovo moguće?

Veliki delovi hrane ishranjuju rast bakterija, što se može manifestovati kao „simptom creva“. Prekomerni rast bakterija ili oštećena unutrašnja ekologija može nadražiti tkivo koje oblaže zid creva i stvara upale. Ovo omogućava velikim česticama hrane i kandidi da uđu u krvotok (generišu sistemsko zapaljenje) i da se šire izvan creva.

2017. godine, koristeći genetski uzgajane miševe, istraživači Generalne bolnice u Masačusetsu konačno su pronašli vezu između propustljivih creva i razvoja hronične inflamatorne bolesti. Bolje razumevanje intestinalnog upale i propustljivosti, može pomoći u poboljšanju ishoda i čak sprečavanju bolesti.

Ako doživljavate nadimanje i osećaj da je stomak preterano pun, hrana se možda ne kreće iz želudca u tanko crevo. Osećaj nadutosti za vreme ili odmah posle obroka je direktna indikacija da imate manjak želudačne kiseline.

Gasovi i nadimanje koji se pojavljuju nekoliko sati kasnije mogu pokazati da vam nedostaju enzimi u tankom crevu, ili ovo može biti uzrokovano patogenima u tankom crevu koji reaguje na hranu koju jedete, i stvaraju višak gasova i nadimanje.
Naravno, svi toksini koji se akumuliraju u crevima tokom života proizvode gasove i nadimanje. Zbog toga se pre svega preporučuje čišćenje debelog creva za uklanjanje toksina koji bi mogli uticati na zdravlje creva i varenje.

Ako neko ima zatvor, možda jede više hrane nego što eliminiše. Kao rezultat će imati vraćanje hrane u digestivnom traktu, žgaravicu i osećaj kiseline u želudcu. U ovoj situaciji osoba se često okreće antacidima za kako bi se oslobodila tih tegoba, međutim pravi problem leži u eliminaciji. Slaba eliminacija dovodi do neugodnih digestivnih simptoma poput nadimanja, a začarani ciklus se nastavlja.

ZAŠTO SE NADIMAMO?  

5 OSNNOVNIH RAZLOGA ZBOG KOJIH IMAMO OSEĆAJ PUNOĆE U CREVIMA

Postoji mnogo razloga zbog kojih se možda osećate naduto, ali evo nekih od najčešćih:

1. Bakterijski rast

Nadimanje je znak da se hrana ne vari ispravno. Kada jedete previše, jedete kada ste pod stresom ili pravite loše kombinacije hrane, hrana stoji u tankom crevu. Bakterije i gljivice se hrane se tom „stajaćom“ hranom i otpuštaju gasove. To može dovesti do nadimanja, grčeva i bolova u crevima. Što je još gore, ovo može biti znak da creva doživljavaju traumu i postaju propustljiva.

Takođe je moguće da se H. pilori razvije u želudcu, često na početku tankog creva oko duodenuma.

Neki mogu imati patogene u tankom crevu poput Clostridium difficile, koji tokom vremena mogu da se razvijaju. Uzrok nadimanja često dolazi zbog patogena. Na sreću, ovo je lako testirati iz stolice kako bi se tačno odredila koja vrsta patogena je prisutna. Zatim, patogen se mora eliminisati kako bi se sprečili gasovi i nadimanje nakon obroka. Uzimanje probiotika i digestivnih enzima zajedno može ojačati creva kako bi se prevazišle štetne bakterije poput H. pilori.

2. Nedostatak enzima

Većina ljudi nema dovoljno želudačne kiseline u želudcu. Čak i od samog početka života, neki ljudi imaju tendenciju da imaju nizak nivo  kiseline, dok drugi gube želudačnu kiselinu tokom života, u procesu starenja. Niska stomačna kiselina takođe može biti uzrokovana dugotrajnom upotrebom antacida. Ali morate da imate hlorovodoničnu kiselinu u želucu da biste mogli početi sa varenjem proteina. Predvarenje se odvija u želudcu, a hlorovodonična kiselina izaziva enzim pepsina da započne varenje. Kada je želudačna kiselina niska, može se dopuniti  digestivnim enzimima posebno napravljenim za konzumiranje proteina i fermentisanih mlečnih proizvoda.

Iz želudca, sva hrana se seli u tanko crevo, a tu je i varenje proteina završeno. Ostatak varenja proteina se odvija u tankom crevu, gde i  druga hrana koju ste pojeli biva apsorbovana, razložena i asimilovana. Enzimi i probiotici se mogu koristiti za eliminaciju gasova i nadimanja i sprečavanje spore pokretljivosti koja dovodi do prekomernog rasta intestinalnih bakterija (SIBO).

3.Kombinovanje sirove hrane

Kada jedete namirnice koje su veoma nekompatibilne, vaša creva će reagovati. Proteini, na primer, sa skrobom, kao što su pirinač ili hleb, neće uopšte lako da se svari. Ovaj obrok je suviše komplikovan za telesne digestivne enzime da ga svare. Zatim postoje određene namirnice koje odmah izazivaju gasove kao što su pasulji, sočivo, grašak. Telo nema enzime da ih probavi, ali pasulj je uglavnom skrob sa malo proteina, pa ga je prirodno teže svariti. Možda će pasulj biti mnogo lakši za želudac kada se fermentiše, a to uključuje fermentisanu soju kao što su miso, tempeh i natto.

4.Stres tokom obroka

Možda ste primetili da većina ljudi jede pod stresom – u žurbi ili na putu do posla. Kada ste pod stresom, vaša creva se zatvaraju i ne vare dobro. Doživljavanje stresa rano u životu, istraživači Američkog fiziološkog društva su otkrili 2016.-te godine, može povećati rizik od hronične anksioznosti tokom odraslog životnog doba.

Stvari se pogoršavaju ako ne sažvačete dobro hranu pre nego što je progutate. Idealno je da se svaki zalogaj žvače najmanje 30 puta, tako da postane tečna pre nego što se proguta. Iz tog razloga, većina ljudi ne shvata da zapravo gutaju vazduh dok jedu.

5.Senzitivnost na hranu

Neki ljudi su veoma osetljivi na određenu hranu. Jedna hrana na koju su mnogi ljudi osetljivi je gluten. Gluten se nalazi u pšenici, raži i ječmu. Toliko vrsta hrane u zapadnim kulturama ima ovaj protein nazvan gluten, koji se vrlo teško vari. Gluten je protein, ali takođe ulazi u tanko crevo i može izazvati ozbiljna oštećenja. Vremenom, gluten može izravnati vili  ćelije u tankom crevu. Kod mnogo ljudi, ova dugoročna oštećenja završavaju intestinalnim stresom; kao što je sindrom iritabilnog creva, gde se više ne može svariti hrana. Gluten može oštetiti crevo podjednako kao i patogeni.

Istraživački institut Columbia University otkrio je u 2016. godini da ne-celijačna senzitivnost na gluten može biti direktno povezana sa oslabljenom crevnom barijerom što izaziva zapaljenski imunološki odgovor.

Mnogi ljudi su takođe osetljivi na masti. I tipično, masti koje većina ljudi jede nisu dobro pročišćene. Vaše telo možda nema enzime za varenje tih masti.

Ako vaša jetra ne pravi dovoljno žuči

– jer je žuč neophodna za varenje masti i za stimulisanje peristaltičkog kretanja

– hrana se neće dobro kretati duž digestivnog trakta.

Kada počnete dobro da žvačete, izbegavate da jedete kad ste pod stresom i uključite fermentisanu hranu i enzime; odmah ćete videti ogromnu promenu u varenju.

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.