Snažna podrška porodice, prijatelja, pomaže obolelima od raka da hodaju po mračnim ulicama bolesti. Jedan veoma važan izvor motivacije je čitanje priča o preživljavanju, i načinu kako su pobedili kancer.

Ispovesti koje opisuju kako su se bavili dijagnozom, samim terapijama i svim detaljima kako su preživeli. Svaka priča- ispovest podiže moral i daje korisne savete kako pojedincu tako i njihovoj porodici da naprave što bolju strategiju.

OVO JE MOJA PRIČA 

U 53 godini pronašli su mi rak. Bio sam advokat, radio u državnoj firmi, život je bio udoban. Sve što sam trebao da uradim je da sačekam još par godina i da dobijem razumnu penziju. Razveo sam se pre nekoliko godina, prašina se slegla i bili smo u dobrim odnosima.

Celog mog života sam bio zdrav i uvek sam se smatrao zdravim. S jedne strane priznajem da sam pušio i nisam imao pojma o zdravoj hrani a sa druge bavio sam se sportom i vežbao redovno.

Ništa značajno mi nije falilo do 1999.god. kada sam imao malu paniku oko srca . Ali zbog čuda u današnjoj medicini koje se zove stent ja sam izašao iz bolnice za par dana. Stent je mala naprava koju umetnu u arteriju i ona je drži otvorenom, kao ojačanje na tunelima.

Nekoliko godina kasnije otkriili su mi da imam rak, na mene je to delovalo kao da me je udario voz.

Imao sam treći stepen Hodžkins limfoma što znači da se rak proširio kroz nekoliko grupa linfnih čvorova.
Konvencionalna medicina je ovo smatrala neizlečivim.
Ako sam ikad razmišljao o raku onda je to kao o munji, znao sam da je ozbiljno gde udari ali to je uvek bilo negde drugde ja nisam imao nikakve veze s tim.

Svako drugačije reaguje na krizu i svako ima način kako da se nosi s njom. Ja, ja sam bio u šoku nekoliko meseci ali je šok lagano prolazio i ustupio mesto želji ili opsesiji da saznam što više mogu o raku.

Tako sam počeo da prikupljam informacije što me je dovelo do drugog šoka.

Ni u jednoj fazi procesa mi niko nije rekao da je procenat uspešnosti izlečenja konvencionalnim tretmanom, kao hemoterapija , zračenje i hirurgija, jako loš. Drugo, posle svih doktora sa kojima sam se savetovao tokom mog testiranja ni jedan nije ni pomenuo da postoji i alternativni metod lečenja.

Istina, medicina je postigla začuđujuće stvari za samo 100 godina. Zaraze kao polioza i druge su potpuno uništene. Napredak u hirurgiji je spektakularan. Jednostavno rečeno, bio sam imresioniran kako mi je rešen problem sa arterijom.

Međutim kada je u pitanju rak imam neki osećaj da me varaju. Osećao sam da se samnom ophode kao sa jednim od statističkih brojeva kojem neće ništa reći o slaboj uspešnosti hemoterapije.

Tek kada sam odlučio da sam istražim činjenice prava slika mi se počela ukazivat.

Dakle drugi šok kada dobiješ rak je taj kada spoznaš da si ostao prepušten samom sebi.

Ukratko postoje dva radikalna načina da sagledate rak.
Možda ću pojednostaviti ali konvencionalna medicina vidi rak kao lokalizovanu malignu ćeliju. Odgovor na to je napasti malignu izraslinu lekovima koji ciljaju ćelije za brzo deljenje ali nažalost ti lekovi ne prave razliku između zdravih i bolesnih ćelija. Radijacija ima za cilj da izgori tumor a hirurgija da ga iseče.

Alternativna medicina vidi celo telo koje radi kao sistem a tumor kao pokazatelj da nešto nevalja u tom sistemu. Oni vide osobu u celini, telo, misao ,emocije i duhovnu dimenziju.Tretman je usmeren na celu osobu ,drugim rečima pristup je holistički.

Ove dve grupe ne komuniciraju jedna sa drugom a ako i komuniciraju onda je to uglavnom neprijateljski.
I dok su ove dve grupe u svađi ja kao pacijent sam ostavljen u sredini, a žalosna stvar u svemu je da sam i pored svih tih stručnjaka i „ doktora „ morao da mislim sam o sebi !

Mislim da neću preterati ako kažem da su svi veliki pomaci u medicini uglavnom dolazili od osoba koje nisu bili u medicinskom vrhu i koje su često bili kritikovani i ismevani zbog njihovog pronalaska.

Negativan način na koji pristalice konvencionalne medicine oslikavaju alternativnu medicinu me uopšte ne zabrinjava.Važno je da li može da te izleči bez obzira kako izgleda.

Vrlo je neprijatna činjenica da je farmaceutska industrija multibilion dolarsko preduzeće. To je naravno ne uzima odmah van obzira sa istinom ali mnogi ljudi imaju jako puno da dobiju ako stanje ostane staus quo.

Što automatski dovodi do pitanja,koliko je nepristrasnosti u ljutoj opoziciji konvencionalne medicine alternativnoj. !?

Čitao sam kako su neke doktore zagovornike alternativnih metoda,ne samo laetrila nego i drugih metoda, naprosto napadali a ponekad i izvodili pred sud sve do te mere dok nisu bankrotirali. Kao osoba koja želi da vidi opšte poboljšanje i nove pronalaske u lečenju raka ovo mi je razočaravajuće.

U drugu ruku istina je da postoje ljudi koji žele da lako zarade na pacijentima koji boluju od raka.

Međutim čitajući literaturu koja je protiv alternativne medicine nisam mogao a da ne dođem do zaključka da ima sužene poglede. Ona počinje sa zaključkom da je sve bezvredno osim hemoterapije, zračenja i hirurgije. Meni to zvuči ne naučno!

Takođe je razočaravajuće kako retko pripadnici zavoda priznaju kako loše rezultate postiže konvencionalna medicina. Biografija Faguet, Moss, i članak od Morgana.
Pa pošto ću morati da mislim sam, kako da to uradim?

Odlučio sam se za nekoliko jednostavnih pravila.

Jedan,

nastavi sa informisanjem sa svih strana i sa što više različitih mišljenja i prihvati da će neslaganja uvek biti. Nema jedinstvenog stava između konvencionalne i alternativne medicine i u skoro vreme neće ga ni biti.

Dva,

teorija ili koncept moraju biti normalni i logični. Uvek sam verovao da teorija bilo u pravu, arhitekturi, nauci itd mora biti izložena prosto tako da je iole inteligentna osoba može razumeti koja se ne bavi tom granom. U protivnom koncept ili teorija će biti besmisleni.

Tri,

treba da postoje razumno kvalifikovani ili razumno kredibilovani zagovornici teorije.

Četiri,

intuicija da ste na pravom putu.

Pričao sam sa mnogim pacijentima i onima koji su se lečili konvencionalnim i alternativnim načinom.
Najvažnija razlika među njima je da oboleli koji se leče alternativno imaju osećaj veće kontrole nad svojim životima. To je predivan osećaj i ne bih ga se lako odrekao.

Na tretmanima sam već tri godine sada, uglavnom sam dobrog zdravlja,radim puno radno vreme a tumori su se postepeno smanjili. Uzorci krvi u zadnje tri godine potvrđuju da se rak ne širi.

Nisam se podvrgao konvencionalnom načinu lečenja niti ću !!!

Nije bila dana a da se nisam osećao očajno. Prošao sam put od očaja do osećaja kada ti padne ogroman kamen sa srca i naprosto lebdiš. Takođe nisam ovo hteo zadržati samo za sebe ako je ovo način da pomognem drugima.