Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

Prebiotici su vlakna i prirodni šećeri koji stimulišu dobre bakterije u crevima

Većini populacije je poznato da hrana koja nudi dijetetska i prebiotska vlakna imaju dugu listu zdravstvenih prednosti, ali ipak prebiotska hrana još uvijek je previše podcenjena.

Svakodnevno se ne konzumira dovoljno prebiotskih vlakana,
nažalost, rezultat može pogoršati varenje,
povećati nivo upale,
smanjiti imunološku funkciju,
može doći do povećanja telesne težine i povećanog rizika za različite hronične bolesti.

I ako je probiotska hrana od suštinskog značaja za dobro zdravlje i ukupnu dobrobit, prebiotici “hrane” probiotike. Ako ih spojite zajedno, postiže se još bolji rezultat.

Šta su prebiotici?

Po definiciji, prebiotici su vrsta jedinjenja vlakana. Kao i ostala hrana bogata vlaknima, prebiotska jedinjenja – uključujući i vrstu koja se nalazi u hrani poput luka, Jeruzalemske artičoke, maslačka – prolazi kroz gornji deo gastrointestinalnog trakta i ostaju nesvarena, jer ih ljudsko telo ne može potpuno razložiti. Kada prođu kroz tanko crevo, stižu do debelog creva, gde se fermentišu od strane mikroflore creva.

Prebiotici su najpoznatiji kao vrsta vlakana pod nazivom “oligosaharidi”.

Danas, kada istraživači govore o “vlaknima”, oni govore ne samo o jednoj supstanci, već o čitavoj grupi različitih hemijskih jedinjenja koja se nalaze u hrani, uključujući frukto-oligosaharide , ostale oligosaharide (prebiotici), inulin i polisaharide.

Prvobitno, prebiotici nisu bili klasifikovani kao jedinjenja vlakana, ali nedavno je istraživanje pokazalo da se ova jedinjenja ponašaju isto kao i druge vrste vlakana. Danas, prebiotski ugljeni hidrati koji se koriste uglavnom se sastoje od fruktana ili galaktana, koji su fermentisani anaerobnim bakterijama u debelom crevu.

Kako Prebiotici rade zajedno sa Probioticima da poboljšaju zdravlje

Dok su probiotske koristi postale široko poznate poslednjih godina, pogotovo zbog sve veće popularnosti fermentisanih namirnica kao što su kiseli kupus, kombuha i kimči, prebiotici i dalje ostaju u zapećku.

Sve vrste vlakana koje dobijamo od celih, biljnih namirnica igraju glavnu ulogu u apsorpciji nutrijenata, crevnom i digestivnom zdravlju.

Prebiotici, zajedno sa probiotikom, otvaraju vrata za povećanje nivoa zdravlja uopšte, tako da ih svako može i treba uvrstiti što češće u svoju ishranu.

Kako prebiotici prolaze kroz želudac bez razlaganja od strane želudačnih kiselina ili digestivnih enzima, oni donose pozitivne promene u digestivnom traktu i organima. U suštini, prebiotska jedinjenja postaju izvor hranjivih materija ili “gorivo” za korisne bakterije koje žive unutar creva.

Prebiotici rade zajedno sa probioticima (selektivno fermentisani sastojci koji proizvode korisne bakterije) kako bi se omogućile određene promene, kako u sastavu tako i delovanju gastrointestinalnog sistema. Oni igraju osnovnu ulogu u očuvanju zdravlja održavajući ravnotežu i različitost crevnih bakterija, naročito povećavajući prisustvo “dobrih bakterija” koje se zovu lastobacilli i bifidobacteria.

Zbog toga što je zdravlje creva blisko vezano za mnoge druge telesne funkcije, prebiotici i probiotici su važni za borbu protiv inflamacije i smanjenje ukupnog rizika od oboljenja.

Veći unos prebiotika je povezan sa prednostima, uključujući:

• Niži rizik za kardiovaskularnih bolesti
• Zdraviji nivo holesterola
• Bolje zdravlje creva
• Poboljšano varenje
• Bolji odgovor na stres
• Bolji hormonski balans
• Veća imunološka funkcija
• Manji rizik od gojaznosti i povećanja telesne mase
• Smanjene upale i autoimune reakcije

Prednosti prebiotika

1. Bolje zdravlje i poboljšano varenje

Prebiotici stimulišu rast korisnih bakterija koje kolonizuje našu mikrofloru. Pošto se ponašaju kao hrana za probiotike, prebiotska jedinjenja pomažu u ravnoteži sa štetnim bakterijama i toksinima koji žive u digestivnom traktu, što ima brojne zdravstvene implikacije, uključujući poboljšanje varenja.

Istraživanja su pokazala da veći unos prebiotske hrane može povećati brojne probiotske mikroorganizme,
uključujući Lactobacillus rhamnosus GG,
L. reuteri,
bifidobacteria i određene sojeve
L. casei ili L. acidophilus-grupe.

Jedna od prednosti

dobijanja dobrih bakterija u crevima je u tome što oni mogu da koriste vlakna iz hrane koju jedemo, koja bi inače bila nesvarljiva, kao izvor za sopstveni opstanak. Kako naše bakterije metabolišu inače nesvarljiva vlakna iz namirnica, one proizvode te masne kiseline kratkog lanca koje nam pomažu na mnogo načina.

Jedna od ovih korisnih masnih kiselina se naziva buturična kiselina, koja poboljšava zdravlje crevne sluzokože. Masne kiseline sa kratkim lancem takođe pomažu u regulisanju nivoa elektrolita u organizmu, uključujući natrijum, magnezijum, kalcijum i vodu, koji su takođe važni za pravilno varenje, za pokretanje creva, za sprečavanje dijareje i tako dalje.

Promene u sastavu mikrobioti creva se klasično smatraju jednim od mnogih faktora uključenih u razvoj ili inflamatorno oboljenje creva ili sindroma iritabilnog creva. U izveštaju iz 2012. godine objavljenom u The Journal of Nutrition navodi se da prebiotici, zajedno sa probioticima, mogu pomoći u lečenju mnogih digestivnih problema,

uključujući:

• Dijareja (posebno posle uzimanja antibiotika)
• Određene crevne infekcije i hronične poremećaje kao što je Kronova bolest i ulcerativni kolitis 
• Simptomi sindroma iritabilnog creva (IBS) 
• Zapaljenska bolest creva 
• Sindrom propustljivih creva

Kandida

Poboljšana imunološka funkcija i zaštita od raka 

Veliki broj studija pokazao je da konzumiranje prehrambenih proizvoda u određenim prehrambenim proizvodima sa prebiotikom može dovesti do statistički značajnih promena u sastavu mikrobiote creva koje pomažu u poboljšanju imuniteta.

“Prebiotski efekat” povezan je sa modulacijom biomarkera i aktivnostima imunog sistema, uključujući smanjenje koncentracije enzima koji promovišu rak i truljenje (bakterijskih) metabolita u crevima.Prebiotici pomažu “poboljšanju kvaliteta stolice (učestalost i konzistentnost), smanjuju rizik od gastroenteritisa i infekcija, poboljšavaju opšte stanje zdravlja i smanjuju pojavu alergijskih simptoma”, navodi se u izvještaju u The British Journal of Nutrition.

Prebiotici i probiotici podstiču imunitet

jer povećavaju našu sposobnost da apsorbuju važne hranljive sastojke i tragove minerala iz hrane koju jedemo. Takođe efikasno pomažu u smanjenju pH u crevima, što sprečava rast potencijalnih patogena ili oštećenje dobrih bakterija. Istraživanje je pokazalo postojanje prednosti kod jačanja imunološkog sistema korišćenjem zajedno prebiotika i probiotika.

Neki od načina koji mogu poboljšati imunitet uključuju prevenciju ili lečenje infekcija urinarnog trakta, infekcija vaginalnih gljivica, poremećaje varenja, prehlade i gripu, kognitivne poremećaje, pa čak i karcinom, uključujući rak debelog creva.

Često je povezan sa toksičnim opterećenjem, rak debelog creva je primer patologije za koju se pretpostavlja mogućnost uloge sastava mikrobiota creva. Mnoge studije pokazuju smanjenje incidencije tumora i ćelija raka nakon konzumiranja određenih prehrambenih proizvoda sa prebiotskim efektom.

3. Smanjenje upala

Prebiotici mogu pomoći u smanjenju zapaljenja, što je jedan od osnovnih uzroka bolesti, uključujući i srčana oboljenja. Ljudi koji konzumiraju više prebiotika i, uopšte, jedu hranu sa visokim sadržajem vlakana, imaju tendenciju da imaju zdraviji nivo holesterola i manje rizične markere za kardiovaskularne bolesti.

Veruje se da prebiotici i probiotici doprinose poboljšanju metaboličkih procesa koji su vezani za gojaznost i dijabetes tipa 2. Takođe se čini da zdravije okruženje isključuje  autoimune reakcije, pomaže organizmu da metaboliše hranljive materije, uključujući masti, i moduliše hormonalne i imunološke funkcije koje kontrolišu kako i gde telo skladišti masti (uključujući i arterije).

4. Smanjen rizik za srčane bolesti

Potrošnja hrane bogate prebioticima može smanjiti glikaciju, koja povećava slobodne radikale, izaziva zapaljenje i smanjuje otpornost na insulin.

Prebiotici imaju takozvani hipo-holesterolemični efekat, poboljšavajući sposobnost tela da spreči ishemijske srčane bolesti i autoimune bolesti (na primer, artritis).

Još jedna prednost je u tome što uravnotežuje nivoe elektrolita i mineralnih materija, uključujući kalijum i natrijum, koji su odgovorni za kontrolu krvnog pritiska.

5. Pomoć u vezi sa gubitkom težine ili održavanjem

Nedavni podaci iz studija ii na ljudima i životinjama podržavaju korisne efekte određene prebiotske hrane sa boljom energetskom homeostazom, regulacijom sitosti i smanjenjem telesne težine. Viši unos svih vrsta vlakana je, u stvari, povezani sa nižom telesnom masom i prevencijom od gojaznosti.

Studija objavljena u The British Journal of Nutrition navodi da prebiotska hrana promoviše osećaj sitosti sprečava gojaznost i podstiče gubitak težine. Prebiotski efekti na nivo hormona su povezani sa regulacijom apetita; a studije pokazuju da životinje kojima se daju prebiotici proizvode manje grelina, signal tela mozgu da je vreme za jelo.

Zaštita zdravlja kostiju                                                                                                          

2007, objavljeno u The Journal of Nutrition, da prebiotici povećavaju apsorpciju minerala u organizmu, uključujući magnezijum, moguće gvožđe i kalcijum. Sve ovo je  ključno za zadržavanje jakih kostiju i sprečavanje fraktura ili osteoporoze. U jednoj studiji pokazano je da je samo 8 grama prebiotika dnevno imalo veliki uticaj na apsorciju kalcijuma  što je dovelo do povećanja gustine kostiju.

6. Regulacija hormona i poboljšanje raspoloženja

Istraživanje u vezi sa “povezanost creva- mozak” još uvek je u povoju; ali postaje jasno da su poremećaji povezani sa raspoloženjem, kao što su anksioznost ili depresija; veoma povezani sa zdravljem creva.

Istraživanja sugerišu da na raspoloženje i hormonsku ravnotežu utiču kombinacija faktora koji definitivno uključuju stanje bakterijskih stanovnika koji žive unutar vašeg tela. Vaša creva pomažu da apsorbuju i metabolišu hranljive materije iz hrane koju jedete kako bi se podržale funkcije neurotransmitera koji stvaraju hormone (kao serotonin) da kontrolišete svoje raspoloženje i pobedite stres.

Krajnji okidač kod poremećaja raspoloženja može biti serija neurotransmitera koji se ne stižu u delove mozga koji kontrolišu strah i druge emocije.

Ovi prenosi delom zavise od zdravlja microbioma; tako da kada ravnoteža crevnih bakterija nije u redu; i drugi biološki putevi, uključujući hormonski, imunološki ili neuronski neće raditi pravilno

Nedavne studije su pokazale da prebiotici imaju značajne neurobiološke efekte na ljudski mozak;

uključujući smanjenje nivoa kortizola i reakciju stresa tela. Studija iz 2005. objavljena u časopisu The Journal of Psychopharmacology istraživala je efekte dva prebiotika na sekreciju stresnog hormona kortizola i emocionalnu obradu kod zdravih odraslih dobrovoljaca.

Nakon što su volonteri primili jednu od dve doze prebiotika ili placebo dnevno u trajanju od tri nedelje; grupa koja je primila prebiotike pokazala je pozitivne promene u nivoima kortizola i smanjen fokus na negativne  informacije u korist pozitivnih u emotivnom testu.

Najbolji izvori Prebiotika                                                                                                                

Prebiotici se prvenstveno nalaze u određenim povrću; nekim celim zrnima; izvorima otpornog skroba (kao što su nedozrele banane); pa čak i med. Neki od vrhunskih probiotskih izvora, s druge strane; obuhvataju kultivisanu ili fermentisanu hranu kao što su jogurt; kefir iz sirovog mleka; kimči; kombuha i kultivisano povrće.

Najboljih prirodni izvori prebiotika uključuju:

smola bagrema,
koren sirove cikorije,
sirova Jeruzalemska artičoka,
sirovo lišće maslačka,
sirovi beli luk,
sirova ili kuvana lukovica,
sirova špargla,
nedozrele banane.

Neki drugie izvori uključuju hranu koja sadrži izolovane ugljene hidrate
(galaktooligosaharidi i transgalaktooligosaharidi),
kao što su sirovi med,
pšenični dekstrin,
psilijumske ljuspice,
celo zrno pšenice i kukuruza.

Prebiotska vlakna iz  guar gume PHGG  ima širok spektar korišćenja i izuzetan je izvor prebiotskih vlakana.

Možete ga koristiti svakodnevno u svom jogurtu, kefiru ili fermentisanoj hrani, birajte najkvalitetniji brend – Sunfiber.

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

Poruči sad