Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.
Vitamin C: Osnovni hranjivi sastojak koji se nalazi uglavnom u voću i povrću. Telu je potreban vitamin C da bi formirao i održavao kosti, krvne sudove i kožu.
Vitamin C je takođe poznat i kao askorbinska kiselina.
Jane Higdon, R.N LPI Saradnik u Istraživanju
Vitamin C je rastvorljiv u vodi nalazi se u biljkama, a naročito u voću i lisnatom povrću ili se proizvodi sintetički i koristi se u prevenciji i lečenju skorbuta i kao antioksidans za hranu.
Pričajmo o bioraspoloživosti različitih oblika vitamina C i njegovih različitih oblika
Moguće je naći vitamin C (askorbinska kiselina) u mnogo različitih oblika sa više iskaza povodom njegove efikasnosti ili biodostupnosti. Biodostupnost se odnosi na stepen kojim nutrijent postaje dostupan ciljanom tkivu nakon njegovog uzimanja…
• Prirodna ili sintetička askorbinska kiselina:
Prirodna i sintetička vitamin C (askorbinska kiselina) su hemijski identične. Kao što je procenjeno u najmanje dve studije, čini se da u kliničkom pogledu nema značajne razlike u biodostupnosti i bioaktivnosti između prirodne i sintetičke askorbinske kiseline (vitamin c).
• Različiti oblici askorbinske kiseline (prašak, tablete itd):
Gastrointestinalna apsorpcija askorbinske kiseline se odvija putem procesa aktivnog transporta, kao i putem pasivne difuzije.
Pri niskim gastrointestinalnim koncentracijama askorbinske kiseline, pretežan je aktivni transport, dok pri visokim gastrointestinalnim koncentracijama aktivni transport postaje zasićen, ostavljajući samo pasivnu difuziju. U teoriji, usporenje gastričnog pražnjenja (npr. Uzimanjem Vitamina c (askorbinske kiseline) sa hranom ili uzimanjem oblika askorbinske kiseline koji se sporo oslobađa) bi trebalo da poveća apsorpciju.
Biodostupnost askorbinske kiseline se čini istom bez obzira da li je u obliku praška, tableta za žvakanje ili tabletama koje se ne žvaću. Štaviše, biodostupnost askorbinske kiseline iz preparata sa sporim oslobađanjem se nije pokazala povećanom u odnosu na običnu askorbinsku kiselinu.
• Mineralni askorbati:
Mineralne soli askorbinske kiselina (mineralni askorbati) su puferovani i samim tim manje kiseli. Samim tim, mineralni askorbati se često preporučuju ljudima koji imaju gastrointestinalne probleme (stomačni bolovi ili dijareja) zbog obične askorbinske kiseline.
Izgleda da postoji manji obim naučnog istraživanja kako bi se podržala ili pobila tvrdnja da mineralni askorbati manje iritiraju gastrointestinalni trakt. Kad se mineralne soli askorbinske kiseline uzmu, askorbinska kiselina i minerali se oboje lako apsorbuju, tako da je važno uzeti u obzir dozu minerala uz askorbinsku kiselinu pri uzimanju većih doza mineralnih askorbata. Radi naredne diskusije, treba zapamtiti da je 1 gram = 1,000 miligrama (mg) i da je 1 miligram (mg) = 1,000 mikrograma (mcg). Mineralni askorbati su dostupni u sledećim oblicima:
Natrijum askorbat:
1,000 mg natrijum askorbata sadrži 889 mg askorbinske kiseline i 111 mg natrijuma. Osobe koje se hrane hranom sa niskim nivoom natrijuma (npr. visok krvni pritisak) se generalno savetuju da u svojoj dnevnoj ishrani održavaju unos natrijuma ispod 2,500 mg dnevno. Mega doze natrijuma askorbata mogu značajno povećati unos natrijuma.
Kalcijum askorbat:
1,000 mg kalcijum askorbata generalno obezbeđuje (890-910) mg askorbinske kiseline i (90-110) mg kalcijuma. U ovom obliku, kalcijum se izgleda sasvim dobro apsorbuje. Preporučeni unos kalcijuma kroz ishranu kod odraslih je (1,000-1,200) mg dnevno. Ukupan unos kalcijuma ne bi trebao da pređe dozvoljenu gornju granicu od 2,500 mg dnevno.
Naredni mineralni askorbati se češće nalaze u kombinaciji sa drugim mineralnim askorbatima, kao i sa drugim mineralima. Bilo bi dobro proveriti etiketu dijetetskih suplemenata zbog doza askorbinske kiseline, kao i za doze svakog minerala. Preporučen dijetetski unos i maksimalne gornje granice unosa (ako su dostupne) su nabrojane nakon navedenih pojedinačnih mineralnih askorbata:
Kalijum askorbat:
Minimalne potrebe kalijuma se kreću između 1.6 i 2.0 grama dnevno. Voće i povrće su bogati kalijumom, tako da ishrana bogata voćem i povrćem može obezbediti čak i od 8 do 11 grama dnevno. Za akutno i eventualno smrtno trovanje kalijumom (hiperkalijemija) se veruje da se dešava pri unosu kalijuma od 18 grama dnevno, kod odraslih. Pojedinci koji uzimaju diuretike koji štede kalijum, kao i oni sa renalnom insuficijenciom (otkazivanje bubrega), bi trebali da izbegavaju značajniji unos kalijum askorbata. Najčistiji oblik komercijalno dostupnog kalijum askorbata sadrži 0.175 grama (175 mg) kalijuma na gram askorbinske kiseline.
Magnezijum askorbat:
Preporučeni dijetetski dodatak (PDD) za magnezijum je 400-420 mg dnevno za odrasle muškarce i 310-320 mg dnevno za odrasle žene. Maksimalna gornja granica unosa magnezijuma kroz suplemente je 350 mg dnevno.
Cink askorbat:
PDD za cink kod odraslih ljudi je 11 mg dnevno za odrasle muškarce, a 8 mg dnevno za odrasle žene. Gornja granica unosa cinka kod odraslih ljudi je 40 mg dnevno.
Molybden askorbat:
PDD za molibden je 45 mikrograma (mcg) dnevno za odrasle muškarce i žene. Gornja granica unosa molibdena za odrasle je 2,000 mcg (2 mg) dnevno.
Hrom askorbat:
Preporučen unos hroma kroz ishranu je 30-35 mcg dnevno za odrasle muškarce i 20-25 mcg dnevno za odrasle žene. Gornji nivo unosa nije bio utvrđen od strane Odbora za Hranu i Ishranu SAD-a.
Mangan askorbat:
Preporučen unos mangana putem ishrane je 2.3 mg dnevno za odrasle muškarce i 1.8 mg za odrasle žene. Gornji nivo unosa mangana je 11 mg dnevno. Mangan askorbat se nalazi u nekim proizvodima od glukozamina i hondroitin sulfata. Praćenje preporučene doze na etiketi može doveti do preteranog dnevnog unosa mangana.
• Ester-C®:
Ester-C® sadrži uglavnom kalcijum askorbat, ali takođe sadrži male količine metabolita vitamina C- dehidroaskorbinske kiseline (oksidovana askorbinska kiselia), kalcijum treonata, kao i tragova ksilonata i liksonata. U literaturi proizvođača se navodi da metaboliti, pogotovu treonat, izaziva biodostupnost vitamina C.
• Vitamin C sa bioflavonoidima:
Bioflavonoidi su klasa biljnih pigmenata rastvorljivih u vodi. Voća i povrća bogata vitaminom C, pogotovu citrusna voća, su često bogati izvori bioflavonoida. Efekat koji bioflavonoidi imaju na biodostupnost askorbinske kiseline je bila ispitivana kroz dve manje objavljene studije. U jednoj studiji, sintetička askorbinska kiselina, uneta kroz prirodni citrusov ekstrakt koji sadrži bioflavonoide (u odnosu flavonoida prema askorbinksoj kiselini 4:1), proteine i ugljene hidrate, je bila sporije apsorbovana i 35% biodostupnija od same sintetičke askorbinske kiseline, na osnovu plazma nivoa askorbata tokom vremena kao i urinarnog lučenja askorbinske kiseline tokom 24 sata. U drugoj studiji nije bilo razlike u biodostupnosti između 500 mg sintetičke askorbinske kiseline i komercijalno dostupnih proizvoda vitamina C sa dodatim bioflavonoida, sa odnosom bioflavonoida i askorbinske kiseline 0.05:1.
• Askorbil palmitat:
Askorbil palmitat je antioksidans rastvorljiv u mastima, koji se često koristi radi produženja roka trajanja biljnog ulja i čipsa od krompira. To je amfipatičan molekul, što znači da je jedan kraj rastvorljiv u vodi a drugi u masti. Dvojna rastvorljivost mu dozvoljava da se uklopi u memebranu ćelije. Čim se uklopi u ćelijsku membranu crvenih krvnih zrnaca, askorbil palmitat ih štiti od oksidativne štete, kao što štiti i vitamin E (antioksidans rastvorljiv u masti) od oksidacije izazvane slobodnim radikalima. Međutim, zaštitna dejstva askorbil palmitata na membrane ćelija se dokazao jedino u epruvetama. Oralno uzimanje askorbil palmitata verovatno neće rezultovati značajnijim uklapanjem u membrane ćelija, pošto se najveći deo hidrolizuje (raspad u palmitat i askorbinksu kiselinu) u ljudskom digestivnom traktu pre nego što se apsorbuje.
Askorbinska kiselina koju oslobađa hidroliza askorbil palmitata se čini biodostupnom kao da je sama askorbinska kiselina. Prisustvo askorbil palmitata u oralnim suplementima doprinosi sadržaju askorbinkse kiseline u suplementu i verovatno pomaže zaštiti antioksidanata rastvorljivih u lipidima tokom skladištenja. Uloga vitamina C u pospešenju sinteze kolagena i njegovih antioksidativnih osobina je stvorila zainteresovanost u njegovu primenu na koži. Askorbil palmitat se često koristi u tropskim proizvodima pošto je stabilniji od drugih oblika vitamina C rastvorljivih u vodi.
Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.