Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.
U Oazi Nade, primenjuje se širok spektar sigurnih dodataka za ishranu.
Oni se upotrebljavaju kao komponente u bolničkoj terapiji i za dalju upotrebu po povratku pacijenta kući. Ovi agensi su namenjeni izmeni ćelijskih signalnih puteva na način da pružaju višestruke koristi kao što su pojačavanje osetljivosti kancera na citostatičke hemoterapije ili terapiju intravenoznog davanja vitamina C.
Što ima za cilj usporavanje rasta tumora; blokiranje procesa metastaza, zaustavljanje angiogene reakcije potrebne za rast tumora. Pojačavanje mogućnosti imunog sistema da napadne kancer; zaštitu normalnih ćelija od toksičnosti hemoterapije i pomoć u kontroli takozvanog „ paraneoplastičnog” sindroma koji izaziva eroziju kostiju i smanjivanje mišićne mase.
Glavni dodaci koje mi primenjujemo, zašto i kako ih koristimo.
Melatonin
Melatonin je prirodni hormon kojeg uglavnom proizvodi pinealna žlezda u mozgu. Lučenje melatonina je regulisano izlaganjem sunčevoj svetlosti. Takođe, veliki priliv melatonina se dešava noću tokom početka sna. Jedna od primarnih uloga melatonina je sinhronizovanje ritma endokrinog i nervnog sistema u skladu sa dnevno – noćnim ciklusom. Iz ovih razloga, melatonin se daje pre spavanja da bi se prirodni bioritam ojačao a ne poremetio.
Melatonin ispoljava više fizioloških efekata, od kojih su neki direktno povezani sa terapijom za kancer.
Naš primarni interes je vezan za njegovu mogućnost da unapredi funkcionisanje NK ćelija i pomoćnika T-limfocita. Ove komponente mogu pomoći u kontrolisanju rasta i širenja mnogih tumora . NK uglavom imaju malo uticaja na velike tumore koji postoje od ranije.
Ali dobro kontrolišu mala gnezda tumorskih ćelija koja mogu prouzrokovati nove metastaze. Aktivnost NK ćelija opada kako ljudi stare. Ovo je delom povezano sa činjenicom da pinealna žlezda smanjuje proizvodnju melatonina tokom procesa starenja.
Melatonin takođe funkcioniše kao glavni antioksidant.
Iako sam melatonin ne može da funkcioniše kao prikupljač slobodnih radikala, ovaj efekat je od malog fiziološkog značaja zato što je prirodna koncentracija melatonina u telu jako mala.
Glavni uticaj melatonina kao antioksidansa se ogleda u njegovoj mogućnosti da stimuliše i unapređuje proizvodnju mnogih enzima antioksidanata u mnogim ćelijama.
Ovaj antioksidantski efekat pruža zaštitu kancer pacijentima kod prijema citostatika koji uništavaju zdrave ćelije pojačavajući oksidantni stres. Primena melatonina u eksperimentnim proučavanjima; smanjuje štetne efekte lekova kao što su doxorubicin i cisplatin, bez da utiču na kvalitet i jačinu terapije ovih lekova.
Srce, bubrezi i periferni nervni sistem su jedni od vitalnih organa koje štiti melatonin.
Melatonin takođe funkcioniše kao podrška razvitka i opstanka ćelija u koštanoj srži koji podižu nivo cirkulišućih neutrofila; limfocita, monocita, koje su ćelije imuniteta, i krvnih ploča, koje su potrebne zbog redovnog zgrušavanja krvi. Ovo očigledno radi na način što pojačava proizvodnju izvesnih faktora za rast u koštanoj srži .
Ovaj efekat se očigledno vidi kod kancer terapija pošto je većina citostatika jako otrovna za koštanu srž. Smanjenje nivoa belih krvnih zrnaca ili krvnih pločica može povećati rizik od infekcija ili komplikacije prilikom krvarenja. Takođe može dovesti do prekida hemoterapije ili do njenog odlaganja. Što bi narušilo njen terapeutski efekat.
Melatonin je testiran klinički na velikom broju kancera.
Ponekad se koristila samo terapija melatoninom kod pacijenata kod kojih dalja hemo terapija nebi bila prikladna a ponekad i kao dodatak standardnoj hemoterapiji ili zračenju.
U svakom slučaju rezultati ovih istraživanja su bili neverovatno usaglašeni. Sa ili bez istovremene hemoterapije, pacijenti koji su primali melatonin su živeli mnogo duže.
Prilikom primanja hemoterapije, reakcija na terapiju, definisana kao cilj olakšanja ili stabilna bolest, je bila mnogo veća kod pacijenata koji su primali melatonin. Osim toga sporedni efekti hemoterapije su bili manje žestoki u grupi koja je primala melatonin. Naročito se to vidi u manjem propadanju koštane srži.
Hemoterapija u kombinaciji sa melatoninom će manje verovatno oštetiti srce i nervni sistem.
Takođe pacijenti koji primaju menatonin će biti manje skloni gubitku mišićne mase što često komplikije napredne slučaje kancera. Uviđajući opsežno područje u kojem imamo koristi od melantonina, zadivljujuća je i sama činjenica da ukoliko se daje uveče melatonin ne prouzrokuje nikakve sporedne efekte.
Neki pacijenti su čak prijavili da im je melatonin pomogao da se sete snova mnogo jasnije.
Pored ovoga, vrlo se dobro podnosi a nekima pomaže i da bolje zaspu. I još nešto vezano za godine starosti i smanjenje lučenja melatonina, melatonin u vidu dodatka može biti praktično od koristi za opšte zdravlje ljudi srednjih godina ili starijih. Podržava i pojačava imuni sistem i antioksidante.
Kancer pacijenti u Oazi Nade često izjavljuju da je njihovo iskustvo sa hemoterapojom manje surovo i dramatično nego hemoterapije koje su primali u drugim bolnicama. Pretpostavljamo da naše uključivanje melatonina u IRT protokol ima veze sa tim.
Riblje ulje
Riblje ulje je jedinstveno bogat izvor dugog lanca omega-3 masne kiseline EPA (eicosapentaenoic acid) i DHA (docosahexaenoic acid). Mala razlika u strukturi izdvaja ove masne kiseline od omega 6 masnih kiselina koje se mogu naći u biljnim uljima.
U našim telima, deo unešenih omega 6 masnih kiselina se konvertuje u supstancu arachidonic kiseline. Koje je prethodnica širokog niza hormonskih komponenti poznate kao prostanoidi, oni igraju glavnu ulogu u procesima upale.
EPA i DHA su vrlo slične po strukturi kao i rachidonic kiselina i kada se uzimaju u dovoljnim količinama one reaguju na različite načine u borbi protiv proizvodnje aktivnih prostanoida.
Iz ovih razloga, ishrana bogata ribljim uljem ima anti upalni efekat kod reumatidnog artritisa i nekolicine drugih hroničnih upala.
Nadalje, jedan od prostanoida čiju proizvodnju suzbija riblje ulje je tromboza, koja igra ulogu u zgrušavanju promovišući gomilanje krvnih pločica.
Ovo otkriće je dovelo do špekulacije zašto Eskimi imaju relativno malu mogućnost da dožive srčani udar, zbog pojačene ishrane bogate morskim plodovima bogatim EPA i DHA. Takođe , omega 3 masti smanjuju rizik od stvaranja opasnih srčanih aritmija.
EPA i DHA imaju važnu ulogu u tretmanu kancera.
Nekoliko istraživanja jasno ukazuju da ishrana bogata ribljim uljem usporava rast tumora. Jedan deo ovog efekta može biti pripisan supresivnom efektu ribljeg ulja na angiogenezu. Sećate se da je angiogeneza proces u kojem se nove krvne ćelije stvaraju da omogućuju rast i širenje tumora.
Dokazano je da EPA smanjuje širenje ključnih receptora potrebnih za odziv na pro- angiogenetsku supstancu vaskularno endotelnog faktora rasta ( VEGF) .
Još jedan ključni faktor u angiogenezi je enzim Cox-2, koji proizvodi prostanoide potrebne za formiranje vaskularnih cevi tokom procesa angiogeneze. Uzimanjem velike količine ribljeg ulja imate potencijal da neutrališete ulogu Cox-2 u angiogenetskom procesu smanjujući proizvodnju prostanoida koje stvara Cox-2.
Riblje ulje ima potencijal da direktno utiče na ćelije tumora u usporavanju njihove proliferacije.
Kod nekih tumora, prostanoidi koje stvara Cox-2 ili drugi enzimi poznati kao lipoksigeneze mogu promovisati množenje i širenje kancer ćelija i / ili ih štiti od apoptoze (30,31). Riblje ulje može neutralisati aktivnost pro-proliferata ovih prostanoida suzbijajući njihovu sintezu.
Riblje ulje ima mogućnost da nas zaštiti od cachexia, drastičnog gubitka mišićne mase koja uglavnom komplikuje podmakle stadijume kancera. Iako cachexia izaziva gubitak apetita koji može doprineti gubitku težine samim smanjenjem unosa kalorija, gubitak mišićne mase, opasan po život, uglavnom se rflektuje na vrlo specifičan proces upale u vlaknima mišića koji se nemože videti kod zdravih.
Otkriveno je da EPA ometa mehanizme upale koji uzrokuju ovaj gubitak mišićne mase.
I na kraju veliki broj eksperimentalnih proučavanja je prikazalo da riblje ulje, tačnije DHA, može pojačati reakciju kancer ćelija na hemoterapiju i zračenje mehanizam ovog efekta još u potpunosti nije razjašnjen, ali se sumnja da DHA, koja je visokonezasićena i vrlo podložna oštećenju od kiseonika, služi kao pojačivač oksidativnog stresa u kancer ćelijama koje su napadnute citotoksinima ili zračenjem.
Izučavanje kulture ćelija zaključuje da su nrmalne ćelije manje osetljive na ovaj posetljivi efekat DHA iz još ne razjašnjenih razloga. Potencijalni udar DHA na reagovanje tela na hemoterapiju je jedan od razloga zašto je uključen kao dodatak u režimu za pacijente obolele od kancera u Oazi Nade.
Mnogi od nas imamo mnogo masti u našim organizmu, uključujući i omega -6 masti za koje EPA i DHA služe kao funkcionalni antagonisti.
Iz ovog razloga, uglavnom je potrebno nekoliko meseci uzimanja da bi riblje ulje postiglo svoj maksimalni fiziološki efekat. Odnos omega – 3 i omega – 6 u koži tela je odlučujući faktor efikasnosti dodatka ribljeg ulja. Ukoliko dajete svakodnevnu dozu ribljeg ulja osobama koji unose u sebe malo masti tokom dana uticaj ribljeg ulja biće veći i brže će reagovati.
U zaključku, dovoljno unošenje EPA /DHA u njihovim IRT protokolima je namenjena: da zaustavi angiogeni proces koji je potreban za rast i širenje tumora. Zatim, utiče direktno na neke osetljive kancere i usporava njihovo razmnožavanje. Takođe, pomaže zaustavljanje gubitka mišićne mase i poboljšava reagovanje kancera na neke hemoterapeutske agense ili zračenje.
Vitamin D
Dokazi potvrđuju da dovoljna količina vitamina D ne samo što smanjuje rizik od dobijanja mnogih poznatih kacera, već može poboljšati rezultate hemoterapije i produžiti život osobama koji već imaju kancer. Vitamin D se uglavnom zove „ sunčev vitamin” zato što ga koža stvara kada sunčevi zraci (UV) svetlost uzajamno deluje na pretpražnjenje holesterola u koži. Nastala supstanca se tada brzo transformiše u jetri u derivat kalcidiol, koji cirkuliše u krvi.
Kalcidiol se takođe može dobiti iz vitamina D koji uzimamo iz dodataka ili hrane.
Kalcidiol ima malo fiziološke aktivnosti. Da bi odradio svoj metabolički posao, kalcidiol mora dalje biti transformisan u karcitriol, koji se može vezati za receptore vitamina D u nukleusu ćelije. Većina kalcitriola pronađenih u krvi potiču iz bubrega.
Samo u zadnjih nekoliko godina, naučnici su otkrili da postoji mnogo vrsta epitelnih ćelija ( vrste ćelija koje prouzrokuju rast mnogih opasnih tumora) koje su u stanju da konvertuju kalcidiol u kalcitriol a količina ove konverzije je proporcionalna nivou kalcidiola u krvi.
Drugim rečima, epitelne ćelija mogu stvoriti više kalcitriola kada je status D vitamina poboljšan efektivnom izlaganju suncu ili dodatnim vitaminom D.
Povećani nivoi karcitriola u u epitelnim ćelijama smanjuju rizik da će ove ćelije prouzrokovati maligne tumore. Ovo se odnosi na činjenicu da karcitriol deluje na različite načine da uspori multiplikaciju ćelija dok u isto vreme pojačava sklonost mutiranih ćelija da „izvrše samoubistvo” .
Količina D vitamina kod ljudi jako varira, uglavnom zbog činjenice što je kapacitet kože da proizvede vitamin D uslovljen raznim faktorima . Količina UV zračenja opada tokom zime a u severnim hemisverama zimsko sunce je bukvalno lišeno UV zračenja.
Izvesne vrste vazdušnih zagađenja koja upijaju UV zračenje takođe smanjuju sadržinu UV zračenja od Sunca. Dalje, proizvodnja D vitamina u koži je manja kod ljudi koji se manje izlažu suncu, koji su tamnije puti ili ljudi koji koriste veštačke faktore za zaštitu protiv UV zračenja (kreme).
Većina prirodne hrane je oskudna u vitaminu D osim ako nije uključen kao aditiv.
Tradicionalne doze vitamina D, uglavnom 400 IU dnevno, su toliko niske da jedva dovoljne da spreče rahitis. Ni hrana pa ni dodaci nisu imali mnogo uspeha u povećenju vitamina D kod većine osoba.
Jednostavna činjenica je da, optimalnim izlaganjem na suncu, sa optimalnim izlaganjem UV zracima, ljudi mogu proizvesti dnevno od 10,000 – 20,000 IU vitamina D na dan.
Pošto je izlaganje UV zračenju odlučujući faktor statusa vitamina D kod većine ljudi,shodno tome, aktivnost vitamina D ima veliki uticaj na rizik od kancera, logika bi nalagala, da bi trebalo da bude više slučajeva kancera u delovima sveta gde su ljudi manje izloženi UV zračenjem. To je stav epidemiologa cele zadneu decenije.
Drugim rečima ljudi koji su proveli većinu svog života u sunčanim predelima, pod manjim su rizikom da dobiju kancer nego ljudi koji su živeli u severnijim predelima.
Procenjeno je da je premalo izlaganje UV zracima odgovorno za negde oko 23,000 preranih smrti od kancera samo u SAD. Tipovi kancera koji su najviše u vezi sa statusom D vitamina uključuju kancer grudi, debelog creva, rektuma, jajnika, prostate, pankreasa, stomaka, materice, kao i Hodžkins limfoma.
Ali kakve ovo ima veze sa terapijama kod već postojećih kancera?
Na sreću, neki od kancera koji se formiraju iz epitelnih ćelija spsobnih da proizvode kalcitriol zadržavaju svoju mogućnost da proizvode karcitriol i odašilju receptore vitamina D. Kod ovih kancera, povećanje kalcidiola u nivou krvi, ostvareno većem izlaganju Suncu ili unosom vitamina D preko dodataka, dovodi do pojačane proizvodnje kalcitriola.
Ovaj kalcitriol može usporiti umnožavanje kancerogenih ćelija a istovremeno povećati njihovu mogućnost da izvrše samoubistvo. Povrh toga, osnovni udar kalcitriola na kapacitet za apoptozu može ponekad izazvati da ovi kanceri budu podložniji citotoksičnoj hemoterapiji ili zračenju .
Nedavno su epidemiolozi iz celog sveta primetili da pacijenti dijagnosticirani sa kancerom tokom leta uglavnom duže žive od onih kojima je kancer dijagnostikovan zimi . Ovo je verovatno zbog činjenice, da su neki kanceri još u mogućnosti da proizvode kalcitriol i da relativno dobar ststus vitamina D u toku leta čini kancer osetljivijim na hemoterapiju i/ili usporava njegov rast.
U Oazi Nade, staramo se da naši pacijenti dobiju dnevno 10,000 IU vitam. D
Jedno pionirsko otkriće iz Toronta je proučavanje uticaja dodataka vitamina D ( 2000 IU dnevno) na pacijente sa kancerom prostate čiji su nivoi PSA ostali merljivi posle operacije ili zračenja. Tokom primanja ovih dodataka, nivo rasta tumora, procenjen po PSA, primetno je usporen u 14 od 15 pacijenata uključenih u ovo proučavanje.
Silibinin
Ekstrakt mleka čička je upotrebljavan već decenijama u tretmanima kod oboljenja jetre. Otprilike 80% ovog ekstrakta sastoji od silimarina, jedinjenja od nekoliko komponenti poznatih pod nazivom flavonolignani.
Silibinin, na poznatiji od ovih supstanci, je otprilike 60% težine silimarina i veruje se da je odgovoran za većinu aktivnosti oko zaštite jetre silimarinom i ekstraktom mleka čička. Samo u zadnjih 10 godina, naučnici su otkrili da silibin ima značajan potencijal za preventivu i tretman kancera.
U koncentracijama u kojima je moguće da se realizuju velike doze prilikom kliničkih režima, silibin se pokazao da ima uticaj na kočenje rasta velikog broja ljudskih kancerogenih ćelija uključujući kancere prostate, dojke, debelog creva, pluća, jetre, mokraćne bešike i materice.
Silibinin može suzbiti razvoj ovih ćelija, dok u isto vreme pojačava stepen njihove smrtnosti od apoptoze. Kao dodatak silibinin čini kancerogene ćelije osetljivijim na efekte nekih citostatika iz hemoterapije.
Silibinin ima dvostruki potencijal, prvo za zaustavljanje rasta i širenja kancera i drugo pojačava delovanje hemoterapije na sam kacer.
Mehanizam odgovoran za ove efekte je intenzivno proučavan kod kancera prostate. Prvo trebamo da naznačimo da ova proučavanja pokazuju da koncentracija silibinina, koja zaustavlja rast kancera prostate, ne utiče na rast normalnih ćelija prostate.
Drugim rečima zaustavljanje rasta ćelija je ograničeno samo na kancer ćelije. Efekti anti-razvitka silibinina na kancer ćelije prostate vode poreklo od smanjene funkcije faktora rasta epidermalnih receptora. Što je ključni rukovodilac signala rasta kod kancera prostate i kod mnogih drugih tipova kancera.
Silibinin se veže za ove receptore i sprečava ih da stupe u kontakt sa hormonima koji ih aktiviraju.
Neki od njih su proizvedeni u kanceru prostate. Nadalje, silibinin podstiče kancer ćelije prostate da proizvode što više supstance poznate kao IGFBP-3, za koje se vezuje i sprečava aktivnost insulina kao faktora rasta-I ( IGF-I), ključnog faktora rasta mnogih kancera.
Pokazalo se da silibinin ima uticaj na smanjenu aktivnost NF- kappa B. Proteinskog kompleksa, koji kada je aktiviran, utiče da kancerogene ćelije čine agresivnijima i manje osetljivim na hemoterapiju i zračenje. Kod mnogih slučajeva kancera prostate a i kod mnogih drugih tipova kancera, NF-kappaB je neprekidno aktivna.
Efekat silibinina na NF-kappaB pomaže u povećanju mogućnosti silibinina da poveća osetljivost kancerogenih ćelija na izvesne hemoterapije.
Tu naravno ubrajamo i efekat silibinina na faktor pojačanja signala, koji promovišu opstanak kancer ćelija.
Uticaj oralne upotrebe silibinina na rast ljudskog tumora kod miševa sa smanjenim imunitetom je proučavano kod 3 različita tipa tumora – prostate, pluća i jajnika. U svakom od ovih slučaja, silibinin je imao veliki uticaj na efekte suzbijanja rasta tumora u dozama koje se nisu pokazale otrovne za ispitivanu životinju.
Ispitivanja na tumorima koji su tretirani silibininom su otkrila da oni imaju manje razvijene krvne sudove nego kod kontrolisanih tumora. Drugim rečima, ima manje krvnih sudova u tumoru koji mu pružaju odgovarajuće hranljive sastojke i kiseonik.
Ponovna ispitivanja su pokazala
da u nekim slučajevima kancera silibinin u potpunosti suzbija lučenje supstance poznate kao vaskularno endotelni faktor rasta (VEGF), koji igra glavnu ulogu u pokretanju razvitka novih krvnih sudova u tumorima.
Dalje, ostala ispitivanja pokazuju da klinički ostvarene koncentracije silibinina imaju direktan uticaj na endotelne ćelije. Silibinin može suzbiti razvoj ovih ćelija i smanjiti njihovu mogućnost da se kreću (migriraju), prodru u druga tkiva i da se preobraze u valjke što je način na koji se formiraju novi krvni sudovi.
Ova otkrića ukazuju da se uticaj silibinina na usporavanje faktora rasta kod tumora reflektuje na iterakciju najmanje tri fenomena; efekat direktnog zaustavljanja rasta kod kancer ćelija; suspenzija VEGF proizvodnje od ćelija i efekat direktnog onesposobljavanja endotelnih ćelija da grade nove krvne sudove.
Selen
Upotreba selena u kancer terapijama je motivisana, delom, zbog dovoljne količine dokaza da selen može smanjiti rizik od kancera. Dr.Larry Clark, i njegove kolege, su sprovele masovni eksperiment koji je uključio preko 1300 pacijenata koji trenutno nisu imali kancer ali su bili izloženi velikom riziku da dobiju kancer kože.
Preko jedne decenije, ovi dobrovoljci su uzimali svoj selen (200 mcg dnevno) dok je druga grupa bila placebo. Iako ovi dodaci selena nisu smanjili rizik od dobijanja kancera kože, istraživači su ohrabreni otkrićem da je smrtnost u grupi koja je uzimala selen upola manja od placebo grupe.
Istraživači su morali prekinuti eksperiment pre vremena, jer su smatrali ne etičkim da nastave sa istraživanjem.
Kod ozbiljnih slučaja kancera pluća, debelog creva i prostate u grupi koja je uzimala selen bila je primarno smanjena smrtnost.
Epidemiološka istraživanja su takođe prikazala smanjeni rizik od izvesnih kancera kod ljudi koji uzimaju relativno veliku dozu selena. ili osobe koji žive u delovima sveta gde je količina selena u zemlji relativno visoka.
Možda je jedan od razloga zašto su ljudi koji unose male količine selena pod većim rizikom da dobiju kancer i taj što je selen važan antioksidant koji pordžava proizvodnju enzima koji štite naše ćelije od oksidativnog stresa. Pošto oksidanti mogu oštetiti DNK, što može dovesti do potencijalnih kancerogenih mutacija, dovoljna količina selena definitivno ima anti-mutacioni potencijal.
Naravno, prevencija kancera i tretman kancera su dve različite stvari.
U proučavanjima kod životinja, selen nije tako uspešan kod postojećih kancera kao što je kod prevencije istih. Međutim sposobnost selena kod prevencija kancera kod kancerogeno- tretiranih životinja predlaže da se selen daje u kombinaciji sa hemoterapijom što bi u mnogome smanjilo oštećenja DNK od strane citostatika i smanjilo rizik od ponovnog povratka kancera.
Nadalje,
iako selen sam po sebi nije dovoljno efikasan kao terapija za kancer, postoji dokaz koji je nedavno ustanovljen a to da u kombinaciji sa velikim dozama intravenoznog davanja C vitamina, hemoterapijom ili zračenjem, dodatak selena čini ćelije kancera osetljivijim dok simultano štiti normalno zdravo tkivo. Upotrebom selena u kombinaciji sa hemoterapijom, naučnici su postigli viši nivo izlečivosti kod pacova sa transplantovanim tumorima.
Osnovni razlog je taj što su tumori postali osetljiviji na hemoterapiju, i što naučnici mogu upotrebljavati veće doze citostatika a da se ne proizvede po život opasna toksičnost.
Klinička istraživanja koja su sada u toku Roswell Park Memorial bolnici procenjuju uticaj dodatka selena kao dodatka hemoterapiji. Preleminarni izveštaji ukazuju da selen pomaže kod održavanja broja belih krvnih zrnaca, smanjuje potrebe za transfuzijama, i umanjuje nuz efekte kao što su muka, povraćanje i gubitak kose.
Istraživači u Roswell-u su davali svojim pacijentima 2000 mcg. selena dnevno pre i tokom hemo terapije.
Jedno nedavno istraživanje je pokazalo da selen štiti normalne ćelije od citostatika i oštećenja DNK pojačavajući sposobnost proteina poznatog kao p53 da aktivira mehanizam za obnavljanje DNK u ćeliji. Pošto protein p53 ne postoji u većini naprednih kancera, ovo objašnjava zašto je zaštitna uloga selena ograničena na uglavnom mormalne ćelije.
Još jedan razlog za primenu seleniuma u kancer terapijama je i taj što bogat unos ovog minerala pojačava imuni sistem.
Tačnije, aktivira tipove imunih ćelija koje su uključene u direktnu kancer kontrolu, citostatici T limfociti i NK ćelije, rade efektivnije kod povećanog unosa seleniuma.
U zaključku, benificije od selena kod kliničkih kancer terapija, naročito kada se upotrebljava u kombinaciji sa hemoterapijom, su:
pojačana reakcija kancera na hemoterapiju i velike doze intravenoznog vitamina C, smanjivanje nuz efekata hemoterapije. Pojačanje mogućnosti imunog sistema da se bori sa širenjem kancera, smanjenje rizika da će hemoterapija eventualno izazvati nove kancera.
Synerpax
Synerpax je hranjlivi dodatak koji se sastoji iz više sastojaka i koristi se u kombinaciji sa bolničkim i kućnim IRT lečenjem.
Obezbeđuje kompleks fitohemikalija:
polifenole zelenog čaja, kurkumin, piperin, resveratrol i ekstrakt semenki od grožđa. Ovi elementi su prikazali efikasnost u zastoju kancera. Synerpax takođe sadrži selen i cink, što su takođe važni elementi u borbi protiv kancera.
Ekstrakt zelenog čaja
akalinički najznačajniji od svih dodataka je ekstrakt od zelenog čaja. Ekstrakt koji se primenjuje je visoko potentan, sastoji se od 98% polifenola, od kojih je najpoznatija supstanca epigalokatehin-galat, bolje poznata kao „EGCG”. Istraživanja su pokazala da EGCG ostvaruje korisnu inhibiciju važnog receptora u endotelnim ćelijama u koncentracijama koje je moguće postići posle oralne primene.
Receptor o kojem govorimo pokreće se kritičkom stimulacijom angiogeneze, vaskularno endotelnim faktorom rasta(VEGF). Mnoge kancer ćelije proizvode VEGF. VEGF je toliko značajan medijator angiogeneze da je proizvedeno nekoliko novih lekova samo za eliminaciju bioaktivnosti VEGF.
Strategija u Oazi Nade je napasti angiogenezu iz što više mogućih uglova. U nadi da će ukupni efekat biti klinički koristan u zaustavljanju rasta tumora.
Kurkumin
Još jedna interesantna fitohemikalija koja se pribavlja iz Sinerpax-a je kurkumin agens koji farba turmerik u žuto. Kurkumin usporava rast, promoviše smrt kancer ćelija apoptozom i pojačava uticaj citostatika i ostalih lekova na kancer ćelije.
Oralno uziman kurkumin će uistinu biti koristan u prevenciji kancera debelog creva; što samo reflektuje činjenicu da kurkumin uzet od strane mucolas ćelija u debelom crevu ima koristan efekt na ove ćelije pre nego što se metaboliše.
Piperin
Da bi ubrzali apsorpciju kurkumina i ostalih sastojaka ovog dodatka, Synerpax sadrži i piperin, takođe poznat kao Bioperin. To je supstanca koja se može naći u crnom biberu. Piperin pojačava moć apsorpcije mnogih fitohemikalija i lekova, delom i zbog toga što aktivno koči proteinsku pumpu koja ispumpava veliku količinu raznih hemikalija iz crevnih ćelija.
Proučavajući upijanje kurkumina došla su do saznanja da je trenutna administracija piperina pojačala apsorpciju oko 20%. Takođe je zapažen koristan efekat piperina kod apsorpcije EGCG kod miševa.
Ekstrakt semenki od grožđa
Synerpax takođe sadrži ekstrakt semenki od grožđa i resveratrol. Ovi agensi, kao i EGCG i kurkumin su prikazali korisne efekte na kancer ćelije u začetku. Ekstrakt semenki grožđa je bogat antioksidantima flavonoidima poznatim kao proantocianidini.
Nedavna istraživanja su pokazala da veliki oralni unos ekstrakta semenki grožđa ima značajan uticaj na zaustavljanje rasta kancera debelog creva kod ljudi. Ova otkrića dokazuju da dovoljno velika količina ekstrakta semenki grožđa može biti korisna u kliničkim terapijama kancera.
Resveratrol
je antioksidant fitohemikalija koja se nalazi u crvenom vinu. Resveratrol, kao i kurkuminim ima potencijal da blokira aktivaciju NF- kappaB, proteinskog kompleksa koji čini kancer ćelije agresivnijim i otpornijim na hemoterapiju.
Cink
Hranljivi dodatak cinka je uključen u Syinerpax pošto ovaj mineral igra ključnnu ulogu u efikasnom funkcionisanju imunog sistema. Poželjno je obezbediti barem adekvatnu dozu cinka u hrani pacijenata koji boluju od kancera.
Bosvelinska kiselina
Bosvelinska kiselina je grupa usko povezanih supstanci koje se nalaze u salai guggul. Ekstrakt iz drveta Boswellia koji su tradicionalno koristili Ajurveda (Indijanci) kao lek protiv upale.
U ranim 90-tim nemački istraživači su otkrili osnovu kako efikasno iskoristiti ove efekte anti-upale salai guggul. Boswelična kiselina ima potentene (inhibitore) supresivne sastojke za enzim 5-lipoksigenaze (5LPO). Koji igra esencijalnu ulogu u proizvodnji cele familije hormona-sličnih proinflamatornim jedinjenjima poznatih kao leukotrieni.
Postoje dokazi da prisutnosti 5LPO kod mnogih oblika kancera, i da ovaj enzim generiše supstancu koja ima potentni uticaj na faktor rasta ovih kancera. Kočeći 5LPO zaustavlja se rast kancer ćelija koje se oslanjaju na 5LPO, i uglavnom povećava broj u kojem ove ćelije umiru od apoptoze.
Linije kancerogenih ćelija kod ljudi koje potiču iz prostate, pankreasa, dojki, ezofagusa, debeleog creva, mokraćne bešike, želuca, kao i mezotelioma i leukemije, pokazali su zavisnost od 5LPO. Ali nisu svi takvi kanceri zavisni od 5LPO.
Uticaj 5LPO aktivnosti na osetljivost kancera kod hemoterapije i zračenja je dosad privuklo malo pažnje.
Fascinantan izveštaj indikuje da su sadašnje količine 5LPO u vezi sa značajnom zaštitom od citostatika iz hemoterapije. I povratno supresija 5LPO u ovim kancerima u velikoj meri pojačeva njuhovu osetljivost na ove lekove. Ovo znači da inhibitori 5PLO, koji su dati pre i u toku hemoterapije, pojačavaju osetljivost većine kancera kod ljudi.
Zileuton, lek za astmu, deluje inhibirajuće na 5 LPO i pokazuje aktivnosti u sprečavanju kancera kod hrčaka naročito kod kancera pankreasa. Međutim, mi smo se odlučili da upotrebljavamo ekstrakt boswelične kiseline u IRT režimima lečenja u Oazi Nade.
Pošto su oni značajno jeftiniji i sigurniji na osnovu decenija sigurne upotrebe u tradicionalnoj medicini. Šta više, veliki broj istraživanja kultura ćelija ukazuju da boswelična kiselina, naročito ona poznata kao acetyl-11-keto-beta-boswellic kiselina; može usporiti proliferaciju i povećati smrtnost kod raznih kancer ćelija.
Jedno objavljeno kliničko iskustvo u tretmanu kancera boveličnom kiselinom je kod pacijenata sa progresivnim kancerom mozga.
Iako su neka deca pokazala napredak neuroloških funkcija tokom ovog tretmana, ovo je više uticalo kao lek protiv upale i supresiju leukotriena nego za povlačenje tumora.
Bez obzira na sve, uočena korist je bila vredna. Kod pacova kojima je transplantiran glioma, tretman sa boweličnom kiselinom je produžio životni vek duplo. U bolnici u IRT protokolu i na kućnim lečenju, uključuju se jače doze bosvelična kiseline.
GPG
GPG je dodatak, razvijen od strane naučnika u Oazi Nade, sastoji se od Glicina, Modifikovanog Citrus Pektina i Glutamina. Nedavna istraživanja su prikazala da ove tri aktivne supstance imaju potencijal da: uspore rast i širenje kancera blokirajući proces metastaze i angiogeneze; jačaju imuni sistem, sprečavaju gubitak mišićne mase usled kaheksije, štite zdrava tkiva od efekata trovanja iz hemoterapije.
Glicin
je neesencijalna amino kiselina koja ima prijatan slatkast ukus. Glicin ne napada tumor direktno, nego sprečava proces angiogeneze.
Modifikovan Citrus Pektin
Još jedna ključna komponenta od GPG-a je Modifikovani Limunov Pektin (MCP). Pektin je vlaknasta supstanca koja se nalazi u plodovima citrusa. MPC je specijalni oblik pektina koji je delimično natopljen tako da je lakši za apsorpciju.
Istraživanja su pokazala da ukoliko se uzima oralno MPC može da spreči širenje metastaza kod implantiranih tumora.
Da bi se dogodila metastaza, kancerogene ćelije u krvotoku prvo moraju da se zakače za zidove malih krvnih sudova. Vezivanje je moguće preko proteinske membrane poznate kao galektin. MCP se vezuje za galektin. MCP na taj način blokira mogućnost vezivanja kancerogenih ćelija za zidove krvnih sudova.
Galektini takođe igraju ulogu u procesu angiogeneze pomažući endotelialnim ćelijama da formiraju kupaste oblike kako bi formirali nove krvne sudove. U nedavnim kliničkim ispitivanjima na pacijentima sa kancerom prostate, rast tumora je značajno usporen kada je pacijent primio MCP. U proučavanjima kod glodara, MCP je pokazao mogućnost da blokira formiranje novih metastaza.
Glutamin
Poslednja supstanca GPG je amino kiselina glutamin važan izvor kalorija iz hrane za imune ćelije kao i za gastrointestinalni trakt. Skeletni mišići konstantno proizvode i isporučuju glutamin da bi pomogli oko ishrane ovih tkiva.
Glutamin takođe ima potencijal da zaštiti imune i gastrointestinalne ćelije od oštećenja zračenjem ili hemoterapijom.
Nedavno istraživanje je otkrilo da dodatak glutamina pomaže belim krvnim zrncima (neutrofili) da se brže oporave od uticaja hemoterapije.
Potencijalna korist od dodatka glutamina za kancer pacijente je višestruka: smanjivanje nekih opasnih nuz efekata od zračenja/hemoterapije, bez zaštite ćelije tumora; pojačavajući kapacitet prirodnih ćelija ubica da napadaju tumor, na taj način kontrolišući širenje kancera, naročito novih metastaza; i pomažući oko katastrofalnog gubitka mišićne mase (cachexia) učestala komplikacija kod naprednih oblika kancera.
Biotin
Većina tumora ima dosta slab dovod krvi što ostavlja neke delove tumora slabo prokrvljenim i naročito slabo snabdevenim kiseonikom. Odavno je poznato da kada su kancer ćelije u hipoksičnom okruženju, bivaju manje osetljive, ne samo na zračenje, nego i na hemoterapiju. Uzrok ovog fenomena nije u potpunosti jasan, ali su naučnici nedavno ponudili zanimljivo.
Većina tumora proizvodi gasnu supstancu poznatu kao nitrični(azotni)oksid, koji ima više važnih fizioloških efekata.
Sinteza nitričnog oksida može biti značajno smanjena u predelu hipoksičnog tumora: pošto je kiseonik potreban da bi se proizvela ova supstanca.
Istraživači su prijavili da sa dodavanjem male količine nitričnog oksida( ili hemikalija kao što su gliceril trinitrat koji bi proizveo ovu nestabilnu supstancu) nad kancerogenim ćelijama koje su u inkubaciji u okruženju sa malo kiseonika; može se značajno pojačati uticaj citostaika i ostalih lekova da se ove ćelije unište.
Obrnuto, kod kancerogenih ćelija sa smanjenim dotokom kiseonika, primenom lekova koji sprečavaju proizvodnju nitričnog oksida; smanjuje se osetljivost ovih ćelija na citostatike. Smanjenje proizvodnje nitričnog oksida koje je usko povezano sa hipoksijom tumora; u velikoj meri odgovorno je za umanjenu osetljivost kancerogenih ćelija na hemoterapiju.
Što je još važnije dodajući ekstra nitrični oksid ćelijama do kojih normalno dolazi kiseonik ne umanjuje njihovu osetljivost na citostatike.
Očigledno je da je samo mala količina nitričnog oksida potrebna za optimalnu osetljivost na hemoterapiju, veće količine ne pojačavaju osetljivost.
Tako da klinički stratezi koji povećavaju nivo nitričnog oksida u telu kroz hemikalije koje imitiraju fiziološke efekte ove supstance; neće moći očekivati da se poveća uticaj hemoterapije kod normalno ishranjenog tkiva kiseonikom.
Jedan od glavnih fizoloških efekata nitričnog oksida je da aktivira enzim gvanilat Ciklaza; koji proizvodi važnu supstancu za regulisanje poznatu kao ciklična GMP.
Ovo je po svemu sudeći glavni regulator glavnog regulatora nitričnog oksidnog udara na osetljivost kancera prema hemoterapiji. Prema tome, mere koje povećavaju proizvodnju cikličnog GMP u hipoksičnim kancerogenim ćelijama; povećavaju njihovu osetljivost na hemoterapiju kao što to čini i nitrični oksid.
Kako se ovo novo znanje može primeniti u kancer terapiji?
Nedavna proučavanja pokazuju da je mogućnost doxorubicina citostatika, da kontroliše rast transplantovanog ljudskog kancera prostate u mišu. Značajno pojačana ukoliko je mišu dat gliceril trinitrat koji bi povećao nivo nitričnog oksida.
Za nas bilo izvodljivo da upotrebljavamo slične metode u kombinaciji sa hemoterapijom. Odlučili smo se za nešto elegantnije metode, prirodnije, i ne toliko skupe – velike doze biotina.
Biotin je fizološki esencijalni B vitamin.
Međutim, u koncentacijama do 10 puta jačim nego fiziološki nivoi, biotin se ponaša kao aktivator gvanilat ciklaza. Drugim rečima, biotin imitira udar nitričnog oksida i na taj način pojačava proizvodnju cikličnog GMP.
Zbog činjenice da je biotin sasvim siguran čak i u velikim dozama; odlučili smo da upotrebimo ogromne količine biotina kao imitatora nitričnog oksida. Cilj je pojačanje efekta hemoterapije na kancerogene ćelije siromašne kiseonikom.
Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.