Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.

VITAMINSKI PROIZVODI

Manjak hranljivih materija ili njihov nedostatak može biti pruzrokovan neadekvatnim uzimanjem hrane; smanjenom mogućnošću varenja, neadekvatnom ili nedovoljnom apsorpcijom; neadekvatnom asimilacijom ili drugim fiziolološkim ili funkcijskim poremećajima. Genetske greške mogu ometati ili onemogućiti asimilaciju i eksploataciju hrane.

Poremećaj rada creva može imati slične efekte.

Stres može uticati i na poremećaj rada creva i na odnos količine prenosa hranljivih materija dovodeći do nedostatka istih. Amerikanci sada troše 2.5 milijarde dolara na vitamine i minerale godišnje, dok su pre 25 godina trošili 328 miliona. Otprilike 55 % žena i 45% muškaraca uzimaju neku vrstu vitaminskog dodatka.

Većina vitaminskih dodataka koje uzimaju Amerikanci, uključujući i one u hrani „obogaćenoj” vitaminima, čini ih još više vitaminski oskudnim.
Najveće i najpostojanije medicinsko otkriće dvadesetog veka su vitamini. Tu je najzad bilo otkriće činilaca koji utiču na zdravlje. Vitamin A i nazvan je retinol zbog toga što bez njega ne može formirati zdrava rožnjača u oku. Onda je otkrivena da bi izlečila noćno slepilo. Ali to je bio samo početak…

Potom su došli vitamini B i lekovi za beri-beri; pelagru, ubitačnu anemiju, nervnu degeneraciju, uvećano srce, proizvodnju energije, i mnogo više.

Ovi vitamini su bili iz neprerađenih, celih, prirodnih plodova. Kada je čovek shvatio da mu je hrana osiromašena preradom i prečišćavanjem, odlučio je da zameni izgubljene vitamine.

Ali u njegovom nastojanju da se oslobodi od zamke prerađenih proizvoda; „naučna zabuna” ga je dovela do toga da je pokušao da nadomesti prirodne vitamine sa hemijski proizvedenim. Tako je ponovo prerađivao ali ovog puta prirodne vitamine u čiste kristalne vitamine; i na taj način im oduzeo najbitnije hranljve sastojke; isto kao što je preradio žito i prirodni šećer u čist kristalni šećer i belo brašno.

A onda da bi uštedeo novac, napravio je kopije ovih kristalnih vitamina na naučnoj bazi; uglavnom od proizvoda suve destilacije uglja i na taj način su vitamini i hrana ostali bez važnih prirodnih hranljvih sastojaka. Poslednji pokušaj nastojanja konvencionalne medicine da diskredituje ( i na kraju i zabrani) prirodne dodatke ishrani su pronađeni u vrlo sumnjivom proučavanju objavljenom Februara, 2007 godine u časopisu Američkog Medicinskog Udruženja (AMA) , koje tvrdi da vitamini povećavaju rizik smrtnosti.

U tom izučavanju se tvrdi da su proučavali zbirku prethodnih proučavanja vitamina A; beta karotina, Vitamina C, Vitamina E i selenijuma,
zaključujući da su većina od ovih hranjivih sastojaka u stvari štetna po ljudsko zdravlje. Naravno, ovo je istraživanje konvencionalne medicine – industruje koja promoviše patentirane hemikalije kao potpuno sigurne; bez obzira što je FDA- potvrdila činjenicu da lekovi ubiju najmanje 100.000 Amerikanaca svake godine. ( zamislite buku koja bi se digla kad bi vitamini imali samo delimično takav poguban efekat…)

Da ne bi bili obmanuti ovim nepouzdanim istraživanjem „vitamina” morate uzeti u obzir finansijski interes izvora ovih istraživanja.

JAMA ( časopis AMA) dobija milione dolara za reklamiranje lekova od velikih farmaceutskih kompanija svake godine, i njihove stranice su prepune ovakvih reklama. S druge strane AMA se trudi svim silama da diskredituje alternativnu medicinu do te mere da su čak završili na saveznom sudu zbog zavere i pokušaja da unište kiro-praktičnu medicinu.

AMA se smatra krajnje neozbiljnom institucijom od strane svih onih koji su iole upoznati sa prirodnom ishranom, i ne može se smatrati kredibilni izvorom za objavljivanje naučnih otkrića u oblasti ishrane. Da bi zaštitili multi-bilionsko dolarsku farmaceutsku industriju, AMA će praktično reći bilo šta.

Međutim, ovo istraživanje od strane časopisa AMA nas podseća na vrlo važnu stvar : sintetičke hemikalije su štetne za ljudsko zdravlje.

Ukoliko uzimate jeftine „vitamine” napravljene od tih istih sintetičkih hemikalija, sebi pravite više štete nego koristi. Proizvođači ovih jeftinih vitamina, uzgred rečeno, u vlasništvu su velikih farmaceutskih kompanija.

Istraživači konvencionalne medicine pokušavaju da zamagle liniju između „otpad vitamina” i „ kvalitetnih vitamina” klasifikujući SVE dodatke ishrani kao „ vitamine „ bez obzira kakvog su porekla. Diskreditujući nekoliko sintetičkih hemikalija, mogu efikasno odvratiti ljude od uzimanja bilo kakvih vitamina, čak i onih dobrih. To je na kraju i bio njihov cilj: da upotrebe strah, nesigurnost i sumnju da bi uplašili ljude i oterali ih od prirodnih dodataka ishrani i naveli ih da uzimaju patentirane sintetičke hemikalije koje zarađuju farmaceutskim kompanijama milijarde dolara profita.

Da uprostimo : Lekovi zarađuju farmaceutskim kompanijama milijarde a vitamini su konkurencija lekovima.

Skupite 100 ljudi koji uzimaju lekove, i uporedite ih sa 100 ljudi koji uzimaju vitamine i prirodne dodatke ishrani. Pogodite ko je zdraviji? Oni koji uzimaju dodatke svaki put. Onda se nameće pitanje ako su vitamini tako opasni gde su oni silni mrtvi koji uzimaju vitamine? I ako su lekovi tako zdravi, gde su svi super zdravi korisnici tih lekova? Nema ih!

Najzdraviji ljudi su oni koji unose prirodne dodatke ishrani, redovno vežbaju i izbegavaju lekove.
Samo budale veruju u rezultate istraživanja koje su sproveli AMA ili njihov časopis u vezi ishrane. Izjava istraživača konvencionalne medicine da su vitamini beznačajni je isto toliko neverovatna koliko i tvrdnja klimatologa iz Bušove administracije da ne postoji globalno zagrevanje. Sa objavom ovog istraživanja deformacija realnog zdravlja je sada kompletna. Prema AMA, vitamini će vas ubiti ali od lekova će te biti zdraviji.

Vitamini

Šta je vitamin? To je kompleks bioloških „točkova sa točkovima” koji se sastoji od enzima, koenzima, antioksidanata i aktivatora minerala u tragovima. Enzimi, pošto su proteini, sadrže u sebi amino kiseline i aktivatore minerala u tragovima.
Svaki mineral i amino kiselina koji su potrebni živim ćelijama mogu se naći u prirodnom skupu vitaminskih koncentrata uzetih iz zdrave hrane. Identifikovati vitamin u smislu jedinstvene hemijske strukture je –poražavajuće – potreban vam je ceo kompleks da bi se dobilo vitaminsko dejstvo.

 

Prirodni kompleks vitamina nosi u sebi aktivatore minerala u tragovima, bez njih, vitamin ne bi uspeo u svojoj metaboličkoj funkciji.

Bakar u svojoj organskoj biološko aktivnoj formi tirosinazi, je elemenat u tragovima aktivator vitamina C – kompleks. Isto tako, mangan aktivira B kompleks. I tako redom selenium je mineralni aktivator vitamina E – kompleksa.

Aktivatori enzima, uništeni toplotom, parnom sterilizacijom i pasterizacijom uključuju : mangan, kobalt, molibden, cink, selenium i vanadijum koji su efikasni samo u organskom stanju. Svodeći vitamin kompleks na pojedinačnu hemikaliju, hemičari mogu da tvrde da su napravili duplikat u laboratoriji i mogu lako da ga masovno proizvedu i prodaju kao dodatak hrani ili kao pilulu. Ovo ne bi bilo moguće uraditi da su morali da sačuvaju vitamin sa svim svojim komponentama.

Kao takvima, vitaminima su davana imena hemijskih jedinki i pojedinih hemijskih struktura a sve u cilju prodaje sintetičkih vitamina.

Neuspeh farmaceutskog prilaza vitaminima potiče zbog hemijsko sintetičke izolacije elemenata, razjedinjenih od svoje biološke osnove. Otkriće vitamina se desilo uporedo sa industrijskim, poljoprivrednim i farmaceutskim bumom koji su dotakli sve životne aspekte. Ali u nameri da dupliraju žive stvari, kao što su veštačko đubrivo ili vitamini, farmacija je imala najviše uticaja.

Međutim biološka aktivnost sintetičkih i prirodnih vitamina nije ista. Ko god da je studirao anatomiju, fiziologiju, neurologiju ili biohemiju će vam odmah priznati da je ljudsko telo neuro-biohemijska fabrika sastavljena od tkiva, tekućine i organa koji opstaju u živom stanju pomoću dejstva neuro električnih i bio hemijskih reakcija. Pošto je biohemijsko po prirodi, telo funkcioniše pomoću bio hemijskih živih hemikalija za razliku od mrtvih bez životnih hemikalija.

Ti biohemijski faktori vode poreklo iz celih, prirodnih, nekuvanih i neobrađenih hranjivih materija. Kuvanje i obrada menja biohemijske u mrtve hemikalije.

Ljudsko telo ne može redovno da funkcioniše ukoliko je snabdevano sa mrtvim hemikalijama a ne živim, složenim biohemiskim materijama.

Razlika između živih biohemijskih faktora u hrani i mrtvih hemikalija ( falsifikovane hrane ) ogleda se u zavisnosti od dve primarne materije: (1) nepromenjenih proteina i (2) živih enzimskih sistema.

Dr. Casmir Funk, koji je otkrio metod za koncentrovanje vitamina B, i jedan od tvoraca termina VITAMIN rekao je : Sintetički proizvod je manje efikasan i više otrovan. „ Svaki proces koji se koristi za ekstrakciju vitamina iz hrane, uništava vitaminski kompleks. To što dobijete na kraju je kora od banane bez banane. Kada uzimate ove nekompletne dodatke, oni uzimaju iz tela hranjive rezerve koje im nedostaju ( bananu) u nastojanju da dopune kompleks. Ovo stvara takozvanu povratni nedostatak. Kada pronađete kožu od zmije niste pronašli i zmiju.

U Biomedicinskom Nitty Gritty časopisu, Vol.3, No. 1, Jan 1982 Dr.Richard Murray D.C., predstavio je obilje dokaza da postoji ogromna razlika između prirodnih i sintetičkih vitamina…

„ Sintetički vitamini su suprotni oblik ili odraz u ogledalu prirodnih vitamina. Međutim, sintetički vitamini nisu uopšte vitamini, oni su sintetičke frakcije vitaminskih kompleksa… duplikati, samo delići pravog biološki aktivnog i fiziološki određenog, hranjivog kompleksa. Ne postoji način da se frakcija vitamina nazove vitaminom. ” On dalje navodi „ u udžbenicima piše da je vitamin B1 prvi put izolovan 1926.

Otprilike 10 godina kasnije, naučnici su uspeli da sintetizuju njegovu kopiju Tiamin iz ugljenika (coal-tar). Otprilike početkom Drugog Svetskog Rata (sept.39) bogato prečišćeno, osiromašeno brašno je postalo obavezno. Iz izbeljenog pšeničnog brašna odstranjeno je preko 30 poznatih hranjivih sastojaka a 4 sintetička su mu dodata. Danas, većina ljudi u civilizovanom svetu postaje žrtva degenerativnih bolesti koje su rezultat hroničnog trovanja i neuhranjenosti. Iako misle da se dobro hrane, oni umiru od gladi bez osnovnih mikro hranljivih materija.

Od Drugog Svetskog Rata, ljudi u Americi a i ljudi u drugim zemljama takođe, su dobijali svoju dnevnu dozu genetskog otrova najviše preko hleba, proizvoda od brašna, žitarica i druge hrane koja je po sili zakona obogaćena sintetičkim vitaminima.

Dr. Royal Lee, je 1956 god. izjavio, ” zagazili smo u ovaj bedan položaj neuhranjenosti sasvim nehotično.

To je rezultat naučnog istraživanja, sa ciljem da se nađe najbolji način za stvaranje hrane koji nije kvarljiva;
koja se može masovno proizvoditi, u lokalnim fabrikama i distribuirati tako jeftino da mogu počistiti svu lokalnu konkurenciju sa tržišta. Potom, ukoliko se i rodi sumnja da je ovakva hrana nedovoljna za održavanje života, uskače moderna nauka sa svojom propagandom i reklamama ubeđujući ljude da ništa ne nedostaje veštačkoj ili osiromašenoj hrani, da su takvi proizvodi vredni… i… naravno zbunjena masa ne može da dođe do istinitih zaključaka. I nastavljaju da kupuju smeće koje ih ubija konstantno godinama.”

1941 Dr.Agnes Fay Morgan, Ph.D., naučnik za istraživanje hrane sa Univerziteta Kalifornija izjavila u časopisu Nauka ,#93,str. 261-626, da su životinje koje su bile na sintetički obogaćenoj dijeti odavno umrle za razliku od onih koje nisu bile na vitaminskoj dijeti. Tada je stavila komentar , da takva lažna obogaćenja uzrokuju gora stanja nego obična neuhranjenost.

Gilbert Levin, Ph.D., (Discover 1981) objašnjavajući optičke izomere ( jedinjenja iste molekulske težine) ili asimetrične molekule sa atomskim rasporedom koji su totalno isti izgledom(efekat ogledala) je izjavio : „ zato što im je sastav obrnut, levi molekul ne može učestvovati u hemijskoj reakciji koja je namenjena desnom molekulu isto kao što ne može leva ruka ući u desnu rukavicu, njena čudna geometrija je sprečava da se metaboliše u telu.

Drugim rečima ljudska fiziologija ne može redovno iskoristiti sintetičke (kopirane) frakcije na način na koji prirodni kompleksi pronalaze svoj put do bioloških reakcija esencijalnih za obnovu tkiva i održavanje života.

Sintetički vitamin se može upotrebiti samo kao lek ili farmakološki efekt.

Lekovi su otrov po definiciji. Sve farmakološke terapije izazivaju sporedne efekte i velike doze hranljive terapije nisu izuzetak. Samo sintetički dodaci dostižu status leka.

Efekat leka je olakšanje, a ne izlečenje. Olakšanje znači maskiranje simptoma, dok bolest ostaje ili napreduje ka gorem zbog nepažnje. „Bolje je ne uzimati nikakve vitamine nego uzimati mešavine ovih kristalno čistih vitaminskih frakcija, sa jednim ili više nedostataka celine.

Prirodni kompleks vitamina se razlikuje od sintetičkog na mnogo načina:

1 prirodni kompleksi vitamina su koloidni, proteinske prirode i uglavnom ih ima u enzimima i ko enzimima.

2 Kristalni vitamin se ne može odvojiti od svog proteinskog dela bez da se uništi njegova biološka aktivnost.

3 Prirodni „živi” kompleksi nose u sebi aktivatore minerala u tragovima .. bez kojih enzimi ne mogu biti biohemijski katalizatori.

4 Kristalni vitamini, kada se unesu u telo, mora biti u kombinovan (ponovo spojen) sa svojim prirodno potrebnim komponentama ( koje on krade iz rezervi tela) pre nego što može funkcionisati kao vitamin.

Većina ako ne i sve kristalne komponente se izgube kroz bubrege.

Vitamini nisu namenjeni da se izbacuju kroz urin isto kao ni srebrno posuđe da se izbaci sa ostacima od večere. Međutim uglavnom čujete „ ali, osećam se bolje kad ih uzimam.” Razlog je prost, sintetički vitamini se ponašaju kao otrov u telu.

Pošto većina otrova u organizmu stimulišu cirkulaciju u ljudskom telu, cirkulacija je stimulisana zbog namere tela da taj otrov što brže izbaci iz sebe naravno kroz bubrege, da bi oni pročistili krv što je brže moguće… ubrzana cirkulacija takođe dovodi više kiseonika do mozga na taj način stvarajući osećaj euforije.

Prirodni nisko potentni vitaminski kompleksi nikad neće moći da uzrokuju euforiju, isto kao ni kad jedete običnu šargarepu.

Sintetička nastala supstanca može izazvati reakcije u hemijski podložnoj osobi dok isti ti vitamini prirodnog porekla bivaju tolerisani, bez obzira što ove dve supstance imaju identične hemijske strukture. Običan čovek ko se ne razume u biohemijsku prirodu pravih promena u ishrani, može lako da se obmane od strane tobožnjih -nutricionista i da poveruje u inicijalno reagovanje tela (efekat leka), na masivnu dozu jednog ili više prepisanih mega vitamina, da je to što uzima baš to što mu treba.

Nutricionisti znaju da je kod uzimanja sintetičkih vitaminskih frakcija posle izvesnog vremena, biohemijska reakcija obrnuta, euforija prestaje i originalni simptomi se vraćaju ;međutim ovog puta uvećani vitaminskim trovanjem. Međutim sada je dijagnoza i procena simptoma zamagljena nedeljnim, mesečnim ili nekad godišnjim nekorektnim uzimanjem dodataka.

Čemu tolika misterija oko svega ovoga ?

Zašto doktori ne znaju o vitaminima i o ishrani uopšteno? Odgovor je pronađen u časopisu Američkog Medicinskog Udruženja (JAMA) Avgust 8, 1980. Gde je priznato :” ishrana je zapostavljena od strane medicinske profesije.” Većina medicinskih škola posvećuje neuhranjenosti i terapiji svega 3 sata. Ukratko lekari u Americi nisu obavezni da se razumeju u ishranu da bi dobili diplomu doktora.

Nije teško pogoditi zašto, kada se rade medicinski eksperimenti sa sintetičkim frakcijama od vitamina, ove imitacije nikad ne pružaju dobre rezultate. Ali redukcionista pokušava da razume celi rastavljajući mu delove. Ovo isključuje celi princip s jedinjenja (Sinergije), da je celine veća od skupa svih njenih delova.

Na primer,

recimo da želimo da razumemo sadržinu vode ( H2O ) testirajući Vodonik i Kiseonik posebno.
Po svojoj prilici bi naučili dovoljno o oba da shvatimo šta bi njihovom kombinacijom dobili. Kombinujući 2 dela vodonika i jedan kiseonika, H2O će ugasiti vatru.

Međutim odvojeni, ti elementi spadaju u jedne od naj zapaljivijih i najeksplozivnijih u univerzumu. Njihove frakcije su sušta suprotnost u njihovoj izolovanoj formi od njihovog organski sjedinjenog stanja. Slično tome vitamini funkcionišu kao biološki mehanizmi samo kao celi i kompletni, kombinovani sa njihovim supstancama koje im pojačavaju efekat, kao hrana u celosti. Izolovani u sintetičke hemikalije, ne uspevaju kao katalozatori.

KATEGORIJE DODATAKA

Ono što sledi su sumirane osnovne razlike između četiri kategorije dodataka koje možete danas nabaviti.

Čisti, Hypoallergenic ili Prirodni

Ovo su naj prostije kategorije profesionalnih dodataka koje možete nabaviti danas. Naprotiv verovanju, vitamini i minerali upotrebljavani da bi se dobile ove supstance u ovoj kategoriji nisu dobijeni od jestive hrane ili botaničkih izvora.

Umesto toga oni su sintetički napravljeni proizvod, frakcije izolovane od prerađenog sirovog materijala kao smrvljeni kamen, sporedni produkti nafte organski rastvor, da bi proizveo čist, kristalni vitamin ili imitacija minerala. Iako je finalna smeša podudarajuće strukture za specifičan vitamin ili mineral, on nije više vezan ili u vezi sa bilo kojim od ko faktora pojačivača efekata čiji je hranljiv sastojak svojstven u hrani. Kao rezultat toga, čisti vitamini i minerali su značajno smanjili biološku aktivnost i umanjili kapacitet iskorišćenosti od strane tela.

Vitamini Zasnovani na Hrani

Ova kategorija dodataka je kreirana od fizičkih mešavina čistih, rastavljenih na delove hranjivih materija sa raznim količinama hrane u prahu ili ekstraktu. Postoji nekoliko različitih faktora koje treba uzeti u obzir prilikom određivanja apsolutne hranjive vrednosti hrane. Primarni faktori koji utiču na kvalitet dodataka dobijenih iz hrane su količine, razlike i forme hrane uključene u određeni recept.

Premium hrana bazirana na receptu je ona koja pruža visok nivo prirodne cele hrane ili biljnih koncentrata (preferira se u odnosu na prah), u odnosu najmanje 3:1 hrane prema hranljivim sastojcima u formuli što će značajno povećati biološku raspoloživost i aktivnost vitamina i minerala.

Dovodeći izolovane minerale i vitamine u premium dodatke bazirane na hrani proces je koji štedi energiju, pošto telo ne mora da troši uskladištenu vitalnu energiju da transformiše vitamine i minerale u apsorptivne hranljive sastojke.

Askorbinska kiselina je dobar primer hemijski sintetizovanih vitamina koji su mnogo proučavani:

demonstrirala je pojačanu iskorišćenost kada se hranljivi sastojci unesu sa njihovim prirodnim kofaktorima, kao što su bioflavonoidi, rutin i tirosinaze, koje uvek koegzistiraju sa vitaminom C u hrani.

Faktor pojačane iskorišćenosti može biti uvećan od 3 do 5 puta (od 10% za vitamine u prvoj kategoriji, do 3 – 50% za dodatke bazirane na hrani.)
Da bi utvrdili da li dodaci imaju hranu za osnovu, pregledajte etiketu i hemijska imena, kao i kombinaciju ekstrakta hrane ili praha. Da bi odredili odnos između hranljivih sastojaka i hrane, saberite sve miligrame hranljivih dodataka i ekstrakata hrane.

Bio uzgajani dodaci

Bio kultivisani dodaci su fizički pomešana hrana, čisti izolovani hranljivi sastojci koji mogu imati jedan ili više vrsta kvasca i/ili probiotika. Jednom povezana, ova smeša fermentiše u kontrolisanom okruženju. Proces fermentacije, takođe poznat kao kultivisanje, biološki menja biohemiju i hranljivu sadržinu hrane.

Kultivisana hrana se pokazalo da ima nebrojeno mnogo beneficija za zdravlje i igra važnu ulogu u ishrani mnogih naroda kroz vekove; međutim, telo ne može održavati optimalno zdravlje samo na kultivisanoj hrani. To je zbog gubitka supstance, hranljivi sastojci ili jedinjenja koja štite zdravlje, kao što je vitamin C. U zavisnosti od postupka koji su korišteni u toku procesa kultivizacije, generisanje ili deaktiviranje toksičnih supstanci se takođe može javiti. Uz to, mnogi proteini i enzimi su denaturisani u toku kultivizacije bioloških aktivnosti hranljivih sastojaka.

Dodaci koji spadaju u ovu kategoriju će doprineti hrani kojom se ne staložene i ili pro biotičke materije hrane.

Dodaci za Ishranu Zasnovani na Hrani

Mnoge kompanije mame kupce tako što tvrde da su njihovi dodaci napravljeni u potpunosti od cele hrane, međutim, samo nekoliko kompanija mogu i dokazati ovu tvrdnju. Autentični dodaci proizvedeni od cele hrane se prave sa vitaminima i mineralima koji se isporučuju u koncentratima cele hrane. Odabrani koncentrat hrane je uzgajan u kontrolisanom okruženju, iste biljke su hranjene bujno obogaćenim smesama sa bio aktivnim peptid prenosiocima. Prenosioci peptida dejstvuju kao čuvari, koji se staraju da se hranljivi sastojci uspešno uskladište u ćelije vitamina ili minerala, proces rasta je završen, i žetva je započela upotrebom proteolitskih enzima za probijanje zida ćelije i otpuštanja unutar – ćelijskog materijala.

Ekstrakt (cele hrane) ili proizvedeni koncentrat bogat je određenim vitaminom ili mineralom i prenosi se u pojačanom stanju, sa svim biljno nasleđenim dodacima netaknutim i nepromenjenim.

Ovi dodaci su vitalni ko- faktori koji omogućavaju telu da prepozna i iskoristi hranljive sastojke prisutne u koncentratu. Hranljive materije organizam prepoznaje kao hranu, i na taj način je bolje iskoristi i zadržava u odnosu na ostale forme dodataka. Hrana je kompleksna forma svih hranljivih materija koje su pronađene u prirodi.

Dodaci u ovoj kategoriji će se pojaviti pod nazivima kao vitamin C, folati, kalcijum, itd… i mg.- količina svakog, ali neće ukazati na frakcijska hemijska imena. Hranljivi sastojci koji postoje u hrani ne mogu se imenovati kao jedna identifikovana organska smesa na ovaj način, iz jednostavnog razloga što se uvek javljaju u međusobno povezanom kolažu delova a nikad kao izolovan element. Hranljive materije u formi cele hrane će biti ispisane sa njihovim izvorom hrane u odeljku – forma dodatka – kao što je vitamin C ( limun sinensis ).

Vitamin A

Vitamin a je prvi otkriveni vitamin rastvorljiv u mastima. 1919 godine otkriveno je da žumance jajeta sadrži supstancu, koja rastvara mast, esencijalnu za život. 1924 godine demonstrirano je da se bolest oka, xerophthalmia, kod dece može sprečiti ako se hrane puterom ili ribljim uljem. Vitamin A je prečišćen-odvojen od svojih prirodnih sastojaka i njegova rafinisana hemijska struktura predložena je1931 godine. Sinteza, veštačkog hemijski čistog duplikata, postignuta je 1947 godine u Hoffman – LaRoche, farmaceutskoj kompaniji iz Švajcarske.

Vitamin A je u stvari cela familija jedinjenja,

uključujući retinol,
retinal,
retinoide,
karotine i karotinoide i
uvek se javlja u prirodi sa pojačivačima kao što su masne kiseline,
hlorofil,
drugi vitamini,
enzimi, minerali i minerali u tragovima.
Retinol, retinal, i retinoidi nalaze se u hrani životinjskog porekla kao što su jaja, džigerica, riba, puter i sir.

Naučni izraz za vitamin A je retinol, zbog njegove prisutnosti u rožnjači oka.

Uloga retinola za vid je rasvetljena od nekolicine briljantnih naučnika, počevši 1877godine sa Nemačkim naučnikom W. Kuhne, koji je otkrio da purpurne mrežnjače, kod žaba prilagođenim na mrak, postaju žute kada se izlože svetlu.

Purpurna boja se vraća kroz kompleksan biohemijski ciklus koji uključuje vitamin A, koji omogućava vid. Drugi naučnici su prikazali ulogu vitamina A u ćelijskom raslojavanju, razvijanju kostiju, reprodukciji i funkcionisanju imunog sistema.

Dr.Weston Price je potvrdio vrednost vitamina A u tradicionalnoj ishrani u toku svog proučavanja primitivnih ljudi koje je vršio 1930-tih i 1940-tih. Zbog istaknutog naučnog rada ovih i mnogih drugih pronalazača, primenjivanje ribljeg ulja kod rasta dece – tradicija Arktičkih naroda kao što su Skandinavci i Eskimi – postala je standardna sve do Drugog Svetskog Rata.

Poslednjih decenija, mnoga istraživanja na vitaminu A su fokusirana na njegovu ulogu u sprečavanju raka i njegovu upotrebu u kombinacijama sa ne toksičnim terapijama u lečenju raka. Dr. MaX Gerson je lečio mnoge fatalne slučajve raka sa uspehom, upotrebom sirovog ribljeg ulja, bogatog izvora vitamina A.

Praksa moderno ograničene poljoprivrede efikasno sprečava vitamin A da se ugradi u životinjsku hranu a prerađivačka industrija radije koristi biljna ulja nego životinjske masti.

Neka biljna ulja sadrže karotene ali ne sadrže pravi vitamin A.

Samo životinjske masti sadrže vitamin A, a vitamin A je prisutan u velikim količinama samo onda kad životinje imaju izvor karotina ili vitamina A u svojoj ishrani, kao što su zeleni pašnjaci, insekti, ribe. Mnoge popularne knjige o ishrani insistiraju da ljudi mogu dobiti vitamin A iz voća i povrća. Što je još gore, propisi FDA dozvoljavaju prerađivačima hrane da imenuju karotin kao vitamin A.

Industrija hrane, i škola ishrane koja se zasniva na ishrani bez masti koju je ta industrija napravila, u mnogome profitiraju od činjenice da javnost ima samo maglovitu sliku o vitaminu A. Čak, većina hrane koja sadrži vitamin A u većim količinama kao što su puter, žumance, džigerica, meso i ljuskari crnjena je.

U optimalnim uslovima, ljudski organizam može pretvoriti karotin u vitamin A. Ovo se događa u gornjem delu creva usled delovanja žučnih soli i enzima koji razbijaju mast. Od cele familije karotina, beta-karotin je najlakše preobraziti u A vitamin.

Koeficijent potreban da se beta karotin preopbrazi u A vitamin je 6:1 a neki istraživači predlažu i viši koeficijent.

To bi značilo da bi morali jesti ogromnu količinu povrća i voća da bi se obezbedio dnevni minimum prerade. Ali preobražaj karotina u renitol je retko kad optimalan. Naporne fizičke aktivnosti, periodi rasta, trudnoća, dojenje, infekcije i stres brzo prazne naše rezerve vitamina A.

Dijabetičari i oni sa slabim funkcijama štitne žlezde, što može uključiti polovinu stanovništva SAD, ne mogu izvršiti ovu konverziju. Činjenica je da je štitnoj žlezdi potrebno više vitamina A nego drugim žlezdama, i ne može funkcionisati bez njega (trovanje živom umanjuje štitnu žlezdu i funkcije sluzne žlezde).

Hrana bogata vitaminom A pomoći će dijabetičarima kod degenerativnog stanja vezanog za bolest, kao što su problem sa rožnjačom i sa zarastanjem ( živa se vezuje za sumpor u insulinu). Deca slabo mogu konvertovati beta karotin u vitamin A, a novorođenčad nikako, svi oni moraju obezbediti svoju zalihu vitamina A iz životinjskih masti iako se za decu često savetuje ishrana sa niskim procentom masti. Vitamin A iz životinjskih masti (retinol) primarno se apsorbuje od 3 do 5 sati po uzimanju u gornjem crevnom traktu, tamo enzimi koji rastapaju masti i žučne soli konvertuju karotin u upotrebljivi hranljivi sastojak, mada za konverziju i asimilaciju treba od 6 do 7 sati.

Karotin se konvertuje usled reakcije žučnih soli (živa sprečava proizvodnju taurinske kiseline, žučne soli) i jako malo žuči stigne do creva ukoliko je obrok oskudan u mastima.

Konverzija karotina je stimulisana od strane tiroksina, hormona izlučenog iz štitne žlezde. Stanje cinka, gvožđa i vitamin E takođe utiče na konverziju karotina. Kada se konvertuje karotin se upija na isti način kao i retinol i smešta u jetru. Karotin koji se ne upije izbacuje se kroz izmet.

Mast iz putera stimuliše lučenje žuči potrebne za konvertovanje karotina iz povrća u vitamin A, u isto vreme zalihe vrlo lako upijaju pravi vitramin A. Prezasićena ulja takođe stimulišu lučenje žučnih soli ali mogu izazvati brzo uništenje karotina ukoliko antioksidanti nisu prisutni.

Nije mudro oslanjati se samo na biljni izvor vitamina A.

Ovaj vitalni hranjivi sastojak je potreban za rast i popravku ćelija, pomaže u zaštiti sluzne membrane usta, nosa, grla i pluća, podstiče lučenje želudačnih sokova potrebnih za redovno varenje proteina, pomaže u izgradnji jakih kostiju i zuba i bogate krvi, esencijalan je za dobar vid, pomaže u izgradnji RNA, i doprinosi zdravlju celog imunog sistema.

Teška fizička aktivnost, preterana upotreba alkohola ili gvožđa ( naročito iz belog brašna i žitarica), upotreba nekoliko popularnih lekova, preterano uzimanje prezasićenih masnih kiselina, nedostatak cinka pa čak i hladno vreme mogu usporiti konverziju karotina u vitamin A, kao i nemasna dijeta.

Prirodni vitamin A proizveden iz jetre, putera, ribljeg ulja je poznat kao vrhunska zaštita protiv defektnih porođaja.

Nedostatak vitamina A kod trudnice uzrokuje oštećenje očiju kod novorođenčeta, izmeštene bubrege, zečija usta, rascep nepca i ogromnih nakaznosti srca i velikih krvnih sudova. Vitamin A se ubrzano troši tokom vežbanja, ukoliko imate temperaturu i u periodima pojačanog stresa. Nedostatak vitamina A široko je rasprostranjen i doprinosi velikom broju smrtnosti kod beba, slepilo, sprečavanje razvoja, deformiteta kostiju i podložnost infekcijama.

Ovo se dešava i u zajednicama koje imaju pristup karotinu u neograničenim količinama u voću i povrću. Potreban je za ćelijsko razlikovanje ( određuje kakvu funkciju će ćelija imati) : ovo osigurava proizvodnju onih ćelija koje su izgubljene prirodnim preobražajem, stresom, povredama, zarazom, itd.
Deca u razvoju imaju mnogo više koristi ishranom koja je bogata kalorijama poreklom iz masti nego proteina. Obilate količine vitamina A garantuju zdravu reprodukciju i decu sa atraktivnim širokim licem, jakim pravim zubima i snažnim telom.

Ovaj vitamin pomaže normalnoj trudnoći, razvitku embriona, uspešnoj reprodukciji, plodnosti, dojenju, reproduktivnoj funkciji organa, od spermatogeneze do adrenalina , štitne žlezde i drugih funkcija žlezda. Vitamin A je važan za običan vid, neophodan za vid noću. Masna ishrana je bogata u vitaminu A što će imati za rezultat umeren stabilan razvoj i rast, čvrstu telesnu građu i veliki imuniteta prema bolestima. Vitamin A u bogatoj hrani kao što su džigerica, žumance, školjke, pavlaka, pospešuje otpornost organizma prema infektivnim bolestima kod dece i preventivu od raka kod odraslih.

Deca sa malim boginjama brzo potroše zalihe vitamina A što može dovesti do nepovratnog slepila.

Interval od 3 godine između trudnoća dozvoljava majci da povrati u potpunosti zalihe A vitamina tako da sledeće dete neće patiti od smanjenog imuniteta i vitalnosti.

Kwashiorkor je isto bolest usled nedostatka vitamina A, koja vodi do pogoršane apsorpcije proteina, a rezultat je nedostatka proteina u ishrani. Visoko proteinska, nemasna ishrana je naročito opasna zato što potrošnja proteina brzo prazni rezerve vitamina A. Deca koja su odrasla na visoko proteinskoj, nemasnoj ishrani uglavnom brzo rastu. Rezultat je visoki, kratkovidi, dugonogi individualac sa zbijenim zubima, slabom strukturom kostiju, što je uobičejano u SAD.

Visoko proteinska nemasna ishrana može dovesti i do slepila. Nedostatak kvalitetnih sirovih mlečnih proizvoda, odbijanje mesa kao zastarele i nezdrave hrane, i zamena životinjskih masti biljnim uljima u kuvanju dovodi do fizičkih izopačenja i patnji ljudi trećeg sveta. Rezerve vitamina A su toliko vitalne za ljudski organizam da je ljudska vrsta u mogućnosti da ga skladišti u jetri i ostalim organima. Čak i ljudi koji su u mogućnosti de efikasno konvertuju karotin u vitamin A, ne mogu dovoljno brzo i adekvatno da nadoknade rezerve vitamina A iz biljne hrane.

Mnogi faktori ometaju apsorpciju i iskorišćavanje vitamina A.

Nedovoljna količina masti iz hrane, mala proizvodnja žučnih soli, nizak nivo enzima, smanjena funkcija jetre – sve može ometati iskorišćavanje vitamina A, naročito ako je dat kao dodatak u vidu retinola, a ne kao komponenta iz hrane u celosti. Jedna kašika ribljeg ulja sadrži najmanje 15,000 IU vitamina A, a jedna porcija džigerice ( od organski uzgajanih životinja ) može sadržati do 40,000 IU vitamina A.

Hrana bogata vitaminom A je naročito važna za dijabetičare i ljude koji pate od tiroidnog poremećaja. Weston Price je smatrao da su vitamini rastvorljivi u masti , naročito vitamina A, katalizatori od kojeg svi ostali biološki procesi zavise. Delotvorna apsorpcija minerala i iskorišćavanje u vodi- rastvorljivih vitamina zahteva dovoljnu količinu vitamina A u ishrani.

Sintetički Vitamini – A

Sintetički vitamin A ometa redovno iskorišćavanje prirodnog vitamina A iz hrane. Čisti Retinol se dodaje u mnoge veštačke hrane kao margarin, belo brašno, obrane žitarice i pizza. Sintetička derivat retinol kiseline, isotretinoin ( Accutane ) služi za tretiranje akni, psoriaze, raka, oralne leukoplakie. Deca čije su majke uzimale Accutan u toku trudnoće rođena su sa poremećajima nervnog sistema, oštećenjem mozga, urođenom srčanom manom itd.

Depresija, zaboravnost, zabeleženi su simptomi kod ljudi.

Upala usana se razvija u 90 % od korisnika, konjuktivitis kod 40% korisnika pa čak i oštećenje mišića može biti dodato na ovu listu. Sinovialne membrane na zglobovima podržavaju se vitaminom A. Vitamin A kompleks podržava i nadbubrežnu žlezdu koja proizvodi kortizole i ostale potrebne hormone; igra važnu ulogu i kod upalnih procesa i zarastanja.

Vitamin A je vrlo važan i za tkiva spoljne i unutrašnje sluzne membrane kao i za imuni sistem. Međutim, sintetički meteboliti retinolske kiseline ne otkrivaju nikakve specifične mehanizme za potporu a i rezultati se ne vide sa sintetičkim, promenjenim frakcijama.

Ceo vitaminski A kompleks je poznato da je vrlo funkcionalan, ali kada se destilovane ili sintetičke frakcije koriste, uloga i rezultati se dovode u pitanje.

Velike doze sintetičkog vitamina A mogu usloviti hipertrofiju ( preterani rast) jetre i slezine, sa povećanom AST (aspartatnim aminoprenosom ) enzima jetre. Fibroza jetre ( abnormalno formiranje vlaknastog tkiva), izbacivanje masti, kočenje glavnog krvotoka, sa velikom hipertenzijom ( visokim krvnim pritiskom) i sklerozom (stvrdnjavanjem) krvnih sudova je otkriveno u (biopsiji) kliničkom ispitivanju jetre.

Preterana upotreba sintetičkog vitamina A se takođe povezuje sa naslagama kalcijuma u mekim tkivima, doprinosi napadu artritisa kostiju, gubitku kose, ne regularnim mestruacijama, emotivnoj labilnosti, nesanici, uznemirenosti, znojenju noću itd. Vitamin A je esencijalan za nastanak spermatozoida, i proizvodnju sperme , i potrebna mu je alkohol dehidrogenaza, enzim da konvertuje retinol u retinal. Ovom enzimu je takođe potreban elemenat metala u tragu, cink.

Preterana doza sintetičkih frakcija vitamina A može se pretvoriti u jedinjenje štetnije od neuhranjenosti što se tiče uticaja na plodni epitel testisa.

Vitamin A je prisutniji u dvostruko većem broju u semenoj tečnosti plodnog muškarca u poređenju sa onim koji ima oskudnu spermu. Cink povećava upijanje vitamina A od strane plodnih kanalića testisa.

Vitamin A je vezan za protein, koji se zove retinol-vezujući protein. Potreba za enzimima, aktivatorima minerala u tragovima, amino kiselinama i drugim sastojcima ukazuje na činjenicu da je koristan i delotvoran samo ceo kompleks hrane gde izolovani delovi ne mogu proizvesti iste rezultate. Preterana upotreba frakcijskog „vitamina” A i E može dovesti do hemoroida testisa.

Cink je potreban da bi održavao normalnu koncentraciju vitamina A u krvnoj plazmi.

Dijabetičari su osobe sklone da imaju nizak nivo cinka.Pošto nedostatak cinka može dovesti do poteškoća mobolizacije vitamina A iz jetre za upotrebu u celom telu, nedostatak vitamina A još više će pogoršati stanje. Još jedan esencijalni sastavni deo je mast, pošto se vitamin A javlja u hrani tačnije u masnim kiselinama i to je vitamin rastopljiv u masti.

Mnogo bolje se upija u prirodnom stanju kada su prisutne nepromenjene masti. I drugi vitamini rastopljivi u masti se javljaju i deluju sa kompletnim vitaminom A kompleksom, kao vitamin E kompleks i esencijalne masne kiseline. Usled nedostatka E vitamina, u krvi se javlja nizak nivo vitamina A, kada se količine vitamina E vrate u normalu kroz ishranu, nivo A vitamina u krvi takođe se normalizuje.

Međutim upotrebom hemijski čistih frakcija „vitamina” A i E u velikim količinama će stvoriti više problema i debalansa.

Frakcijske alpha-tocopherol ( takozvani vitamin E) može potisnuti vitamin A iz tela, smanjujući mu efikasnost. Uzimajući kompleks hrane u celom dovodi do odličnih rezultata. Teži slučajevi stomačne iritacije pa čak i čirevi u probavnom sistemu koji nisu dobro reagovali na druge tretmane totalno su oporavljeni nakon upotrebe pravog vitamin A kompleksa.

Osobe sa upalom mokraćne bešike osećaju olakšanje posle relativno kratkog vremena upotrebom hrane koja sadrži vitamin A i ostale podržavajuće hranjive komplekse. Edem uzrokovan patalogijom jetre je još jedan trenutak gde je vitamin A od praktične važnosti, jetra je glavno skladištenja vitamina A.

Prehlade, hronično zapaljenje nosa, sinusitis, psoriaza, i mnogi drugi slučajevi naročito oni koji uključuju epitelna tkiva odgovaraju na terapije sa celim vitamin A kompleksom.

Nova strategija je razvoj i promocija genetski proizvedenog pirinča da bi se proizveli karoteni. Zlatni pirinač koji sadrži karoten ne može dati pravi Vitamin A deci sveta ali može nastaviti trend udaljavanja njihovih roditelja sa poljskih dobara i baciti ih u sirotinjske četvrti. Najefikasniji odgovor potrošača je bojkot prerađene hrane!

Vitamin B kompleks

Frakcije B kompleksa se prirodnim putem međusobno dele u dve grupe. Jedna grupa se sastoji od činilaca koji su rastvorljivi u alkoholu i vodi. Ovo uključuje B1, B12, Pantotenska kiselina i Adenin, ali primarni faktor u ovoj grupi se zove vitamin B4, vitamin protiv paralize. Jedan je od onih vitamina koji još nisu priznati od FDA kao važan u ljudskoj ishrani. Oni kažu da ovaj vitamin pomaže naivnima ali ne i ljudima.

Dakle vitamin B4 ima faktor nervnog podsticanja, podstiče prenos nervnih impulsa.

Ovo je potrebno kod srčanih oboljenja, neregularnog rada srca, fibrilacije, ili zastoja srca. B4 faktor takođe utiče na sudove da očvrsnu. Vrlo je korisno za ljude sa niskim krvnim pritiskom čiji krvni su sudovi više prošireni, mlitavi bez tonusa. B4 im vraća snagu vraća ih u rad poboljšavajući prenos nervnih impulsa do njih.

Iz ovog razloga, B vitamin bio bi kontra produktivan u slučajevima srčanih problema organskog porekla kao što je napr. angina. Ovde vam je potreban G faktor. G faktori nisu rastvorljivi u čistom alkoholu. G kompleks sadrži lipotropne činioce koji razlažu mast.

Kompleks sadrži B2, B3, B6, holin, betain, inositol, folnu kiselinu, biotin i PABA, otvara krvne sudove opuštajući nerve u njemu. Dakle kompleks G bi bio za osobe sklone visokom krvnom pritisku, za osobe sa koronarnim tegobama. Važno je ove činjenice razdvojiti i upotrebljavati ih odvojeno ili zajedno.

Ovakve koristi ne možete imati od velikih doza sintetičkog takozvanog vitamina – B.

Danas je prosečni lekar, ukoliko je dovoljno ispranog mozga od strane koncerna medicinsko-farmaceutsko-prehrambeno-mlečnog-hemijsko kombinovanih dezinformacija, ne može zamisliti da bilo koja osoba može patiti od manjka B kompleksa. Čak i ako znaju da rafinisanje i obrada hrane, hemijsko đubrenje i aditivi uništavaju sadržinu i hranljivu vrednost vitamina.

Pošto je ova „hrana” „ obogaćena” sintetičkim vitaminima. Biohemičari sa univerziteta i vodeća medicinska administracija mehanički ponavljaju frazu : „ Ne postoji razlika između prirodnih i sintetičkih vitamina.”

Pokaži bilo kojem srednjoškolcu sa prelaznom ocenom dijagrame ova dva vitamina i kaži im da su isti i da telo neće osetiti razliku. Smejaće ti se u lice. Ali zato vodeći nutricionisti sa univerziteta „fontane znanja” reći će vam da
„ nema razlike.”

Tiamin je jedan od dva vitamina u telu koji sadrži sumporno jedinjenje; drugi je biotin.

Velika moć vezivanja koju živa ima za molekule koji sadrže sumpor ( tioli i disulfidi) daju joj biohemijski potencijal da utiče na funkcije ovog kritičnog vitamina i na važan energetski proces u telu. Ne samo što tiamin ima sumporov atom u svojoj strukturi, nego je njegovo uključenje kao ko-enzima u važnom biohemijskom procesu povezano preko razmene uključujući molekule sumpora.

Od dva tuceta supstanci koje se proizvedu metabolizmom tiamina u telu i izbace preko urina, nauka je za sada otkrila samo 6. Puno toga se događa metabolički sa vitaminom B1, na šta živa ima uticaj, što nije smatrano kao potencijalni problem zato što kompletna biohemijska funkcija vitamina nije još utvrđena.

Tiamin je uključen u mnoge enzimske reakcije u telu. Kao ko-enzim, B1 je uključen u posredni metabolizam ugljenih hidrata u ćelijama tela. Da bi delovao kao koenzim sa prirodnim vitaminima, mora biti fosforilizovan ili sjedinjen sa dva molekula fosforne kiseline.

Kao takav, tada funkcioniše kao tiamin pirofosfat (TPP). U biohemijsko aktivnom obliku se takođe zove difosfotiamin (DPT). Bolji udžbenici biohemije koriste TPP oznaku uglavnom. Rani simptomi nedostatka tiamina su slični trovanju živom i nisu specifični i teško ih je krajnje tačno odrediti: umor, anoreksija, gubitak težine, postepeni gubitak snage u mišićima, periferna upala živaca ( utrnutost ili preterana osetljivost, bridenje u ekstremitetima, gubitak refleksa), prenadražljivost, konfuzija, depresija, manjak inicijative, slaba memorija, stomačni problemi ( uključujući zatvor), nisku temperaturu tela.

Kardio vaskularni simptomi mogu uključiti i nateknuće zglobova, nogu i stopala, lupanje srca, tahikardiju, abnormalne elektrokardiograme, oslabljen krvni pritisak i teškoće u disanju nakon napora. Tiamin učestvuje u metabolizmu triptofana da bi formirali nikotinsku kiselinu. Zbog ovoga, nedostatak tiamina može dovesti do nedostatka vitamina B6, koji je takođe potreban u metaboličkom putu triptofan.

Tiamin je ko-faktor u hidroksilaciji, sintezi masnih kiselina, i metabolizmu glukoze u ciklusu pentoza fosfata, što je drugi energetski sistem.

Živa koči glukozu-6-fosfat, ključni enzim u ciklusu glukoze. Odnos glukoze metabolisane na ovaj način visok je u mlečnoj žlezdi dojke, nadbubrežnoj opni, leukocitima i eritrocitima. Svako od pomenutih su takođe pod uticajem žive na više načina pored uticaja metabolizma glukoze. Ne samo živa već i arsen i olovo imaju uticaj na biohemijske prelaze ovih vitamina i minerala. Ukoliko osobi nedostaje tiamin ili B1najverovatnije mu nedostaju svi vitamini B kompleksa.

Iz mnogih pouzdanih knjiga kao što su Biohemija, White, Handler, Smith and Stetton; Medicinska Psihologija, Guyton; Priručnik za Nutricionizam, Fondacija Mellon; Udžbenik Medicine, Cecil; Rehabilitacija Kroz Bolju Ishranu. Tom Spies, M.D.; možemo pronaći mnogo informacija vezanih za nedostatak B kompleksa.

Simptomi uključuju:

1. Strah i umor, nesanica, patološki strah
2. Problem sa probavom (smanjena kiselina), vrtoglavica, bes
3. Smanejn apetit, nervoza i agresivnost
4. Želja za slatkišima, nestabilnost, depresija
5. Neuralgija do upale živaca, zaboravnost i strepnja
6. Bol u mišićima, nejasni strahovi, slutnje
7. Glavobolja, nelagodnost

Nedostatak vitamina B dovodi do blokade srca i izuzetno slabog pulsa… Poznato je da nedostatak vitamina B može da proizvede gubitak apetita i snage u stomačnim mišićima. Ovaj gubitak snage može uticati na srce i mišićni zid arteriola prouzrokujući slabost srca i otoke, između ostalog. Albert L. Lehninger, u knjizi Principi Biohemije, podučava da dok mišićne ćelije mogu oksidirati masti za dugotrajniju potrošnju energije i šećera ( glukozu ) za neposrednu energiju… mozak ima samo jedan vid snabdevanja energijom a to je putem glukoze.

Prema tome, u slučaju stresa, preterana mentalna aktivnost zahteva dodatnu količinu glukoze da bi ćelije mozga funkcionisale. Ne samo što moždane ćelije moraju imati dodatne količine glukoze da bi se nosile sa stresom, citoplazma i mitohondrije moždanih ćelija (neuroni), moraju imati sve članove B kompleksa u njihovoj biološki aktivnoj formi koji su potrebni ko-enzimima za anaerobnu i aerobnu glikolizu. Minerali i minerali u tragovima takođe moraju biti optimalno dostupni. Fosfor, kalijum, magnezijum, mangan i kalcijum igraju važnu ulogu u pretvaranju šećera u energiju, unutar ćelija tela.

Ukoliko osoba oskudeva u B kompleks elementima, ne može redovno konvertovati šećer ili glukozu u piruvatnu kiselinu za anaerobni glikolitički prelaz metabolizma šećera u citoplazmu ćelije. Bez B1, piruvična kiselina se ne može konvertovati u ko-enzim A i ući u mitohondrije da učestvuje u ciklusu limunske kiseline i formirati ATP(Adenozin-trifosfat).

Kao rezultat toga piruvatna kiselina se skuplja u nervnim tkivima i taloži na nervnim završecima uzrokujući iritaciju.

Tada ćelije signalizuju za pomoć.

Tada nadbubrežna žlezda priskače u pomoć, pojačavajući svoju funkciju izlučivanja hormona.. i, kao rezultat, obezbeđuje mehanizam i stimulans za proizvodnju mišićne i moždane energije glikoneogenezom. Dokle god je izlučivanje hormona nadbubrežne žlezde dovoljno, osoba može preživeti sve simptome nedostatka B kompleksa.

Nadbubrežnoj žlezdi je potreban protein, minerali i vitamin C ( ne askorbinska kiselina), naročito tirosinaze (organski bakar) da bi proizvela pirokatehinin (kateholamini). Bez te dodatne energije, osoba će pobeći ili plakati ili se sakriti. U emocionalnom kontekstu osoba se uglavnom sakriva i beži od stvarnosti…dolazi do klasičnog nervnog sloma, nervne iscrpljenosti.

Kada se dođe do ove neminovne tačke, osobi ne samo da je potrebna kompleksna pomoć u hranljivim sastojcima, nego joj je takođe potrebna i pomoć nadbubrežne žlezde. Osim ovih pomenutih hranljivih sastojaka u glikolitičkoj fazi, energetski ciklus koristi B3 pet puta, B1 dva puta, Pantotensku kiselinu dva puta i Biotin tri puta. Biotin, koji se normalno sintetizuje u crevima, potreban je za prenos CO2 iz ćelija u krvotok. Trovanje teškim metalima blokira funkcije Biotina, dok antibiotici i hlor iz vode, zaustavljaju ili ograničavaju proizvodnju Biotina u crevima.

U anaerobnoj fazi glikolize, fluor blokira vrlo važnu enolaznu reakciju, koja šteti matabolizmu glukoze. B2, riboflavin ili „G” sjedinjuje se sa nekoliko enzima i enzimskih sistema formirajući na taj način mnogo flavo-proteina. Prisutan u rožnjači, doprinosi pigmentaciji i oštrini vida. Znaci i simptomi nedostatka uključuju:

1 Vaskularizacija rožnjače (crvene oči)	8 Mielinska degeneracija
2 mutna rožnjača i čirevi	9 In-koordinacija
3 katarakta	10 gubitak snage u rukama i nogama
4 Fotofobia (Strah od svetlosti)	11 upala živaca
5 nepravilna pigmentacija dužice oka	12 zacepi na ivicama usta
6 Stomatitis sa povredama	13 ljuštenje i mašćenje oko nosa i uha
7 upala jezika	14 oštećeni sastav crvenih krvnih zrnaca

B3 ili Niacinamid. Nikotinska kiselina pronađena u biljkama deluje kao vazodilatator… forma amida nađena kod životinja ne deluje kao vazodilatator.Pokazatelji nedosttka B3 su:

1 Eritematozna ožna oštećenja iritirana sunčevom svetlošću	10 gubitak vida
2 Anoreksija, muka i povraćanje	11 pojačano lučenje pljuvačke
3 Širenje krvnih sudova (iritirano uz prisustvo Niacina)	12 Vrele ruke i noge
4 Epitelna atrofija jezika	13 bolni porođaj
5 glavobolja, vrtoglavica,nesanica, depresija, oslabljena memorija	14 obamrlost i slabost ekstremiteta
6 zapaljenje creva, čir	15 problemi u hodanju
7 infiltracija masti u jetru	16 nedostatak refleksa kolena
8 vodene i krvave stolice	17 Psihoneuroza do obamrlosti ili manije
9 Mijelinska degeneracija (motornih sposobnosti i osećaja)

B6 ili piridoksin kao piridoksal-5-fosfat, funkcioniše kao ko-enzim u metbolizmu amino kiselina,masti i masnih kiselina. Prenosi amino kiseline i kalijum u ćelije. Znaci nedostatka i simptomi su:

1 saboreja kože oko očiju, obrva i uglova usta.	5 letargija i mentalna konfuzija
2 Upala jezika i konjuktivitis	6 smanjenje limfocita
3 teška upala živaca (a.) obamrlost i bridenje u nogama i rukama (b.) Hipertenzija	7 povećana Eozinofila
4 Anoreksija muka i povraćanje	8 povišena urea

Folna Kiselina

Nedostatak folne kiseline je jedan od najučestalijih nedostataka vitamina. Mnogi simptomi su slični onima kod nedostatka B12 vitamina. Do 100% ovog vitamina može se izgubiti ako se hrana nepravilno skladišti, kuvana voda se baci, hrana podgreva ili prekuva. Mnogi lekovi, uključujući aspirine ili anti stres pilule, mogu ometati njenu apsorpciju i metabolizam i još više joj umanjiti sposobnost.

Folna kiselina je uključena u metabolizam pantotenske kiseline i neophodna je za njeno iskorišćavanje. Kroz ovo učestvovanje je uključena u proizvodnju antitela imunog sistema. Folna kiselina ima odnos i sa drugim vitaminima uključujući C i E. U telu se folna kiselina brzo konvertuje u biološki aktivni oblik tetrahidrofolna(THFA) u prisustvu NADPH ( koenzimski oblik niacina) i askorbinske kiseline.

U sjedinjavanju sa vitaminom B12 THFA učestvuje u konverziji amino kiselina i metilaciji holina, metionina, serina i histidina.

Folati odrađuju svoju metaboličku funkciju kao nosioci jednog jedinjenja ugljenika u tetra-hidro obliku. Zbog ove njegove mogućnosti da prihvati jedno jedinjenje ugljenika, koje sjedinjuje razne koenzime, čine folate tako važnim i uključuje ih u tolii broj metaboličkih funkcija.

Jetra aktivno smanjuje i metilira folate koji se tada transportuju u žuč za re-apsorpciju iz creva i ponovo raznosi do tkiva. Ova važna putanja snabdeva do 200 mikro grama ili i više folata svaki dan za re-cirkulaciju tkiva. Folati su familija ko-enzima koji funkcionišu u saradnji sa njihovim pojedinačnim enzimima da bi ostvarili mnoge metaboličke funkcije unutar ćelije. Metil-THFA je potreban pošto je metil davalac u konverziji homocistina (homocysteine) u metionin (metil metionin).

Ova reakcija iskorišćava vitamin B12 kao ko-faktor a takođe mu je potreban i vitamin B6.

Folati su takođe uključeni u ovu konverziju amino kiseline serina u glicin, i histidina u glutaminsku kiselinu. Takođe su neophodni u sintezi glukoze i DNK. Folna kiselina i vitamin B12 su oboje uključeni u sintezu DNK. U megaloblastnoj anemiji (nedostatak folata ) neki koraci ovog vitalnog procesa sinteze DNK su umanjeni, uzrokujući zaustavljanje sinteze kopiranja crvenih krvnih zrnaca.

Oblik folata koji se najčešće nalazi u jetri i serumima je metil-THFA. Metil-THFA se jedino može reciklirati kroz zavisni put B12 vitamina. Ukoliko postoji nedostatak B12 vitamina, folna kiselina je zarobljena kao metil-THFA i beskorisna je telu. Nedostaci B12 vitamina ili folne kiseline će usloviti identične hematološke simptome.

Nedostatak vitamina B 12 narušava konverziju homocistina u metionin.

Sinteza enzima metionina zahteva vitamin B12. Prema tome neuspeh sinteze metionina dovodi do neadekvatnog sastavljanja THFA. Nedostatak metionina je izjednačeno nedostatku vitamina B12. Fagocitna funkcija polimorfonuklearnih leukocita (PMN), i u manjoj meri bakterijske funkcije negativno su pogođene nedostatkom folne kiseline.

Potreba za folnom kiselinom raste tokom trudnoće, nizak nivo folata u tkivima su predispozicioni faktor bakterija u urinu u toku trudnoće. Postoji velika verovatnoća da živa i olovo utiču na nedostatak folata. Uticaj hronične inhalacije živinog isparenja od amalgamske plombe može biti etiološki faktor tiroidne disfunkcije uključujući folnu kiselinu, B12 i proizvodnju tiroksina.

Pantotenska kiselina

Fiziološki aktivna forma pantotenske kiseline je koenzim A, koji je potreban za mnoga različita enzimska dejstva. Pantotenska kiselina je u centru energetskog metabolizma i masti, acetilholina i sinteze antitela. Koenzim A, koji je sintetizovan iz pantotenske kiseline, skraćeni naziv CoA ili CoA-SH, funkcioniše kao prelazni raznosioc i ko-faktor za raznovrsne reakcije katalizovanih enzima uključujući i prenos grupa acetata ( dva ugljenika ). Odredište CoA-SH prikazuje činjenicu da koenzim A molekule ima reaktivni tiol (–SH) grupu, u kojoj acli-grupe postaju kovalentno povezane u formu tioestera toku prenosnih reakcija acli-grupe.

Svi poznati acil derivati CoA i pripadajući pantotenski derivati su tiol esteri.

Zbog ovih derivata, CoA je uključen u metabolizam ugljenih hidrata, lipida, proteina i porfirina. Takođe je uključen u sintezu masnih kiselina, holesterola, citrata, aceto acetoacetata i neurotransmitera acetilholina. Pantotenska kiselina je esencijalna komponenta mozga i mora ući u mozak i tekućinu kičmene moždine preko krvi. U mozgu, kao deo CoA, Pantotenska kiselina je uključena u mnoge važne reakcije.

Simptomi identifikovani usled nedostatka pantotenske kiseline su umor, glavobolja, nesanica, muka, grčevi u stomaku, ponekad povraćanje, parestezija ruku i nogu ( sindrom upaljenih stopala) grčevi mišića, umanjena koordinacija. Pantotenska kiselina je potrebna za sintezu holesterola preteču za hormone sterola nadbubrežne žlezde, nedostatak pantotenske kiseline može proizvesti kortikalnih nekroza.

Pantotenska kiselina stimuliše nadbubrežnu žlezdu i povećava proizvodnju nadburežnih hormona.

Živa može da zaustavi proizvodnju nadbubrežnih hormona i uzrokuje preteran rast nadbubrežne žlezde. Živa direktno uzrokuje oštećenje biosinteze steroida u nadbubrežnoj žlezdi sa fiziološkim posledicama, nizak nivo kortzona u plazmii povišenu koncentraciju progesterona i dihidroepiandrosterona , i sve abnormalne oblike steroidnih hormona.

Afinitet žive prema tiolima, sulfidnim grupama i molekulima sumpora, bilo gde da su biohemijski prisutni u telu, daje mogućnost da utiče na bezbroj metaboličkih funkcija. Simptomi nastali usled nedostatka pantotenske kiseline su takođe dokumentovani kao efekti proizvedeni trovanjem živom.

Vitamin B6 (piridoksin)

Vitamin B6 učestvuje u metabolizmu proteina, ugljenih hidrata, lipida i kao koenzim sastavni je deo u formiranju eritrocita i u metabolizmu amino kiselina. Konverzija metionina u cistein zavisi od vitamina B6. Tri oblika vitamina B6 koji se pojavljuju u hrani su: piridoksin, piridoksal fosfat i piridoksamin fosfat. Fiziološki aktivni oblici vitamina B6 su piridoksal fosfat i piridoksamin fosfat. Sva tri oblika se konvertuju u telu u piridoksal fosfat.

Piridoksal fosfat je uključen sa mnogim enzimima u katalitičkim reakcijama amino kiselina. Najčešća od njih se zove (transaminaza), u kojoj se amino grupa prenosi u atom ugljenika. U ovim reakcijama, piridoksal fosfat služi kao prelazni prenosnik amino grupa od njihovog davaoca do primaoca amino grupa. Derivat ove neposredne akcije je piridoksamin fosfat koji tada daje svoju amino grupu atomu ugljenika alfa-keto kiseline, nakon čega se preobražava u svoju formu piridoksal fosfata.

U biohemijskoj reakciji koja se odnosi na konverziju metionina u cistein, postoji potreba za prebacivanjem komponente sumpora i amino kiselina, što čini proces duplo osetljivijim na živu zbog njenog visokog afiniteta za sjedinjavanjem sa grupom sulfida i potom amino grupom. Nadalje živa može vezivati grupe fosfata, što daje ukupno tri moguća mehanizma kojima može da utiče na metabolizam piridoksal fosfata, biološko aktivnu formu vitamina B6.

Jedna od funkcija vitamina B6 se zove transsulfuration.

Ovo je proces u kojem jedna molekula sumpora može biti zamenjena drugom i predstavlja važnu biohemijsku funkciju za eksploataciju sumpora. U slučaju manjka piridoksina u telu, metabolizam metionina je promenjen. Pankreas je vrlo aktivan u transulfuracija i dešava se prebrzo uzimanje metionina, zbog ovoga, živa može biti odgovorna za disfunkciju pankreasa.

Cistationin je glavni sastojak u bazenu slobodnih amino kiselina u mozgu. Ova činjenica nameće pitanje neurohemijske uključenosti. Iako vitamin B6 nije sintetizovan u mozgu, brzo ulazi u tečnost kičmene moždine i mozak iz plazme. Kada jednom uđe u TKM, B6 može ući u ćelije mozga. Holoenzim potreban da konvertuje cistationin u cistein sadrži B6 u piridoksal fosfatnom obliku.

Vrlo je lako iscrpeti B6 iz mozga.

Bilo koja supstanca koja ometa ili sprečava metaboličku funkciju vitamina B6 u ljudima može prouzrokovati ozbiljne posledice. Simptomi nedostatka B6 vitamina, kao oni kod mogu biti ne specifičani i vrlo ih je teško odrediti. Oni uključuju slabost, mentalnu konfuziju, iritaciju i nervozu, nesanicu, slabu koordinaciju pri hodu, hiper aktivnost, grč, nepravilan elektroencefalogram, opadanje limfocita i belih krvnih zrnaca, anemiju, oštećenja kože. Živa ima biohemijsku sposobnost da smanji mogućnost, ili spreči funkcionisanje vitamina B6. Postoji pozitivna korelacija između nivoa žive u mozgu i broja i površina amalgamskih plombi.

Vitamin B12

Vitamin B 12 ima najkompleksniju strukturu od svih vitamina i jedinstven je po tome štoje jedini vitamin koji sadrži metal jon. Kobalamin je opšte ime vitamina zbog prisustva metala jona kobalta u njegovoj strukturi. Vitamin B 12 je izolovan 1948godine. Merk i kompanija su vlasnici raznih patenata od procedure za proizvodnju sintetičkog B12 i imaju vlasništvo nad proizvodom. B12 primarno funkcioniše kao esencijalni koenzim za normalan metabolizam ćelija, uključujući i one u stomaku, koštanoj srži i nervnim ćelijama.

Takođe je koenzim u sintezi crvenih krvnih zrnaca i održavanju nervnih ćelija, sintezi proteina lipida i nukleinske kiseline. Smatra se neophodnim za rast. Koenzim vitamina B12 je nosioc grupe metila i vodonika a neophodan je za metabolizam proteina, masti i ugljenih hidrata.

Vitamin B12, metilkobalamin, funkcioniše kao davalac metil grupe da bi formirao metionine od homocisteina.

Koenzim vitamina B12 deoksiadenozilkobalamin funkcioniše u konverziji metilmalonske kiseline u zasićenu dikarbonsku kiselinu(ćilibarna). Metionin i B12 koordiniraju u regulaciji metabolizma folata. Nedostatak bilo kojeg od ovih vitamina rezultira defektnu sintezu DNK u bilo kojoj ćeliji koja namerava replikaciju i podelu hromozoma.

Hronična inhalacija žive iz amalgamskih zubnih plombi, zbog njenog velikog afiniteta da se veže za metionine i cisteine potencijal je za opadanje mogućnosti ovih aminokiselina i može uticati na metabolizam i vitamina B 12 i folata u ljudskom organizmu. Metionin je potreban u sintezi holina, što znači da vitamin B12 igra sekundarnu ulogu u ovom prelazu lipida. Nedostatak holina koje uzrokuje masnu jetru može biti sprečeno vitaminom B12 ili drugim metil davaocima – beatinom, metioninom i folnom kiselinom.

Narušena sinteza masnih kiselina, u slučajevima nedostatka B12 vitamina, može uzrokovati oštećenje moždanih i nervnih ćelija. Izolacija oko nervnih ćelija, mielinski omotač deformiše se u slučaju nedostatka vitamina B12, doprinoseći neispravnom nervnom prenosu.
Neurološki poremećaj uzrokovan je produženim nedostatkom vitamina B12. Neorganska živa sprečava izdanke nervnih ćelija i razvitak glial ćelija, takođe potiskuje izdanke fibroblasta.

Metil B12 je u mogućnosti da spreči neurotoksične efekte organske žive ali ne i one ne organske.

Živina isparenja koja nastaju u amalgamskim plombama su ne organska. Vrlo mala koncentracija žive i arsenika su u mogućnosti da spreče izdanak nerava, što vodi ka direktnom ometanju procesa mielinacije.Ispravna DNK replikacija zavisi od funkcionisanja koenzima vitamina B12 kao nosioca metil-grupe. Metil B12 može igrati važnu ulogu u regulaciji imuniteta.

Metil B12 je u mogućnosti da pojača aktivnost pomoćnih T ćelija za sintezu imunoglobulina B ćelija. Prisustvo metila B12 značajno potencira indukciju ćelija prigušivača. Polimorfonuklearni leukociti (PMNs) su bela krvna zrnca koja funkcionišu u fagocitnom svojstvu ( imaju mogućnost da unište strane supstance).

Male količine žive sprečavaju metaboličku reakciju zvanu respiratorna eksplozija u ljudskom PMNs. Živa ometa normalnu biološku funkciju uključujući formiranje i /ili fukcionisanje sumpora u proteinima ćelije, enzimima, i hormonima.

Biološka oštećenja će nastati davno pre pojave bilo kakvih kliničkih simptoma nastalih od žive. Poznati slučajevi slabog upijanja B12 su manjak unutrašnjih faktora i hidrovodonične kiseline u stomaku, odstranjivanje ili bolest drugog dela tankog creva (ileum), i konkurencija za B12 od strane mikroorganizama ili parazita.

Postoji mnogo više nepoznatih nego poznatih stvari o vitaminu B12 i njegovom metabolizmu u telu.

Postoji nekoliko biljnih izvora hrane koji sadrže B12. Mada ovi izvori nisu konstantni, izgleda da se oni javljaju u dovoljnim razmacima da bi snabdeli telo dovoljnim količinama B12 koje su potrebne onima koji paze na svoje zdravlje.

Tu su uključeni:

pšenica,
sojino zrno,
razne salate,
masline,
voće i mnogi drugi izvori hrane koji imaju s vremena na vreme B12 .

Vitamin B12 je pronađen u korenu i stabljici paradajza,
kupusa,
celera,
kelja,
brokolija i praziluka.
Pronađen je i u listovima kelerabe.
Morska trava i alfa-lfa takođe sadrže B12.

Teško je izbeći vitamin B12. Još jedan izvor B12 su bakterije u ustima ( oko zubi i desni) u nazofarinksu, oko krajnika.

Oko nabora na osnovi jezika, i u gornjim bronhijama. Do 0.5 mikro grama dnevno može biti pribavljeno iz ovog izvora. Vrlo je moguće da samo iz ovog izvora može pribaviti dovoljno vitamina B12 za male potrebe jednog čistog vegetarijanca, naročito kada uzmemo u obzir njegovo slabo unošenje proteina, što dalje smanjuje potrebu za B 12.

Takođe je pokazano da neke bakterije, koje su nastanjene u tankim crevima čoveka, mogu sintetizovati značajne količine biološki aktivne forme vitamina.

Terminalni ileum je uglavnom uključen u apsorpciju B12. Pošto se bakterije mogu formirati iznad terminalnog ileuma, te zbog unutrašnjeg faktora, koji je potreban za brzo apsorbovanje, može postojati adekvatna apsorpcija vitamina B12 iz ovih bakterija u ileumu kod zdravih ljudi.

Pojedinci koji su na konvencionalnim dijetama trebaju oko 0.1 mikro grama B 12 dnevno čak i ako im ishrana sadrži dodatne masti, životinjski protein i rafinisanu hranu što sve povećava potrebu za B12. Pravi vegetarijancima je potrebno oko 0.05 mikro grama B12 dnevno.

Unca korena od praziluka, cvekle ili drugog povrća može snabdeti od 0.1 do 0.3 mcg B12 više nego što je potrebno za jedan dan.

Rutinska upoterba vitamina B12 se ne savetuje. Zabeleženi su slučajevi povećane proizvodnje kancer ćelija kod životinja koje su primale veće količine vitamina B12. Grupa Francuskih istraživača je prijavila seriju slučajeva koji navode da B12 multiplicira ćelije raka i otežava bolest.

Pacijentima sa reumatoidnim artritisom nivo seruma B12 je znatno iznad normalnog.

Takođe i onima sa čirem u stomaku, leukemiji i ostalim ozbiljnim bolestima. Bebe koje se doje dobijaju samo mali deo mikro grama B12 na dan, čak i ukoliko njihova majka uzima više B12 nego što je potrebno. Ipak, B12 može izgraditi neurološka tkiva, konvertovati njihov hemoglobin iz F u A tip i ovršiti razne kompleksne funkcije koje zavise od B12. Nedostatak gvožđa negativno utiče na upijanje B12. Velike doze B1 mogu isto uništiti vitamin B12 kao i upotreba oralne kontrecepcije. Ne tolerancija u odnosu na laktozu može povećati potrebu za B12.

Vitamin C kompleks

Još jedna opasnost prouzrokovana čistim kristalisanjem, upotreba mega vitamina je potrošnja askorbinske kiseline takozvanog vitamina C koji je neodgovorno prepisivan od strane „ pseudo nutricionista farmakologa” ( lekara, medicinskih sestara, savetnika za ishranu, registrovanih dijetetičara, pa čak i radnika u radnjama zdrave hrane), koji imaju malo ili ništa znanja o ovoj jako važnoj grani. Askorbinska kiselina nije vitamin C!

Askorbinska kiselina je frakcija biološko upotrebljivog Vitamin C kompleksa.

Skoro sva askorbinska kiselina koja se prodaje je sintetički proizvedena od kukuruznog šećera međutim iako je sintetički napravljen zove se „prirodna” ili „organska” jer je kukuruz pronađen u prirodi. Tehnički, sve sa atomom ugljenika može biti nazvano „ organsko”. Izrazi prirodno i organsko su totalno beznačajni.

Ovaj članak služi da upozori javnost na činjenicu da dnevno unošenje samo 1,500 mili grama ASKORBINSKE KISELINE i iscrpljuje bakar iz krvi, što dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Vi ugrožavate važnu sposobnost odgovora organizma na stres koja se smanjuje nestankom bakra. Samo 500 mg. Askorbinske kiseline sa tri obroka mogu prouzrokovati upravo to. Dr. Albert Szent Giorgi iz Amerike zvanično je 1937 godine otkrio vitamin C . Dr. Giorgi, koji je primio Nobelovu Nagradu za C vitamin, izjavio je da sa samo izolovanom askorbinskom kiselinom, nije otkrio aktivni anti-skorbut faktor C kompleksa. „Askorbinski” znači „anti-skorbut”.

Simptomi kliničkog skorbuta uključuju natečene zglobove, bolove u mišićima, bolove u kostima, otok , slabost, umor, anemiju, klimave zube, hiperkeratoza, umanjenu mogućnost zarastanja rana. Promene u ponašanju mogu uključiti apatiju, depresiju i emocionalnu nestabilnost, slabljenje zidova krvnih sudova kao što su naticanje i krvarenje desni, očno krvarenje, modrice, proširenje malih krvnih sudova koje se vidi ispod jezika.

Manjak ne kliničkog vitamina C postoji kod velikog dela populacije, i može dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja i povećane osetljivosti na ostale zaraze.

Askorbinska kiselina je prema tome pogrešno imenovana. Sa izolovanom asorbinskom kiselinom ( iz mađarske crvene paprike ) nije mogao da zaustavi krvarenje kapilara, tako karakteristično za skorbut, na šta je pouzdano mogao uticati sa C – kompleksom. Otišao je nazad u laboratoriju i otkrio vitamin P, rutin činilac C kompleksa, kojeg ima više u heljdi ( zrnu i listu) nego u limunu.

P- faktor C-kompleksa daje kapilarnim i venskim zidovima snagu, J –faktori povećavaju kapacitet prenosa kiseonika u krvi. Poznata fiziološka funkcija vitamina C je sinteza polisaharida i kolagena, formiranje hrskavica, desni, kosti i zubi; apsorpcija gvožđa, otpornost na prehladu, održavanje nadbubrežne kore, metabolizam triptofan, fenilalanin i tirzin, rasta, zarastanja rana i održavanje kapilara.

Vitamin C je direktno uključen u

hidroksilaciju prolina,
lizina i dopamina,
sinteze karnitina,
razlaganje lekova i holesterola;
sulfaciju,

funkcionisanje limfocita i neutrofila i redukciju folata.

Vitamin C ima zaštitni uticaj protiv trovanja živom. Mnogo godina, živin diuretik se intenzivno koristio u medicinskoj profesiji. Uticaj otrova iz ovih živinih diuretika se mogu smanjiti ukoliko se pacijentu daje C vitamin bilo pre ili za vreme uzimanja živinih diuretika.

Kada se vitamin C metabolizuje, jedan deo se metabolizuje u vitamin C sulfat, sulfat je dobijen od amino kiselina koje sadrže sumpor kao što su cistein. Vitamin C se takmiči sa određenim lekovima oko sjedinjavanja sa sulfatom, koji može imati uticaja na farmološku aktivnost i toksičnost lekova. Živa je takođe u ovom takozvanom nadmetanju za sjedinjavanje sa amino kiselinama koje sadrže sumpor a to su cistein i metionin, kao i sa cistein molekulama od tripeptid glutationa.

Bilo ko sa amalgamskim plombama bi trebao rutinski da jede hranu obogaćenu sumporom da bi nadoknadio nedostatak cisteina i metionina prouzrokovanog inhalacijom živinog isparenja koji se kontinuirano oslobađa iz amalgamskih plombi. Problem sa nedostatkom cistina se produbljuje prisutnošću žive, olova, arsenika i kadmijum, zbog njihove osetljivosti na tiol.

Živa je takođe poznata da sprečava sintezu kolagena.

Sinteza kologena se pogoršava nedostatkom vitamina C, zbog smanjene sposobnosti hidroksilaze lisina i prolina. Smanjivanje agenasa u hidroksilazi u lisinu i prolinu je smanjeni oblik vitamina C. Kao rezultat nedostatka C vitamina, količina efektivnih kologenih vlakana prisutna u vezivnom tkivu je smanjena.

U nekoliko pacijenata obolelih od skorbuta, naticanje, krvarenje i sekundarna bakterijska infekcija rubova desni je uobičajena. Nije u stvari nedostatak vitamina C to što uzrokuje upalu, nego nedostatak pravog vitamina C, što se odražava i na odbrambeno reagovanje membrane sluzokože. Odatle i masivno naticanje desni tako karakteristično za posledice skorbuta kao rezultat kombinovanog efekta nedostatka vitamina C i ne specifične upale.

Nadbubrežne žlezde su jedne od meta kad su žlezde u pitanju za izbacivanja žive.

Na drugom su mestu po visini koncentracije vitamina C u tkivima. Fizički i psihički stres pojačava rad nadbubrežne žlezde i u stvari iscrpljuje vitamin C iz žlezde. Ljudi obnavljaju C vitamin iz žlezde uzimajući ga iz ostalih skladišta C vitamina u telu. Ukoliko je vrednost C vitamina u tkivima niska, to može biti nedovoljna količina C vitamina da bi dopunila ili zadovoljila potrebe nadbubrežne žlezde.

Tiol grupe imaju direktnu ulogu u očuvanju vitamina C u tkivima u njegovoj redukovanoj formi, i bilo koji nedostatak u biološko smanjenom obliku tkiva tiola uzrokovaće niži nivo C vitamina u tkivima. Pod ovim uslovima, normalno reagovanje hormona nadbubrežne žlezde postaje neadekvatno.

Produženo izlaganje niskim koncentracijama žive osiromašuje zalihe C vitamina u nadbubrežnoj žlezdi. Osoba sa amalgamskim plombama koja je izložena hroničnom živinom isparenju podložna je pražnjenju nadbubrežne žlezde usled hemijskog stresa. Jedna od funkcija tkiva jetre je da reducira dehidroaksorbinsku kiselinu u askorbinsku. Ova mogućnost jetre garantuje očuvanje rezervi vitamina C u telu, tako neophodnih za normalno funkcionisanje.

Telu nije potrebna askorbinska kiselina sama za sebe, telu je potreban kompleks C očuvan od strane askorbinske kiseline. Kad se askorbinska kiselina jednom našla u telu, telo je odbacuje jer je ona služila kao omotač za zaštitu, i to na način na koji mi ogulimo narandžu; organizam uzima ostatak C kompleksa i upotrebljava ga kao koplje limfocita; i ubija bakterije.

Limfociti nenaoružani kompleksom C neće biti uspešni u svom delovanju, biće nesposobni da unište infektivne organizme. Sposobnost limfocita zavisi od bakra, od srži minerala u tragu tirosinaze enzima. Razlog zbog kojeg osećate olakšanje kada uzmete askorbinsku kiselinu je taj što ona smanjuje PH vrednost na kiseloj strani PH lestvice.

Zakiseljava telo, stvarajući nepodobno područje za razvoj patogenih bakterija.

Delujući na ovaj način, askorbinska kiselina ne proizvodi „ vitaminski efekat” već „zakiseljavajući”. Najinfektivnija patogena bakterija napreduje u alkalnoj pH sredini. Sledeće bakterije, su vrlo poznati neprijatelji u modernom naučnom ratu protiv bakterijskih infekcija, razvijaju se optimalno u alkalnoj sredini od 7.4 pH i više: stafilokok (grozdasta infekcija), streptokok (upala grla), pneumokok (upala pluća), h. influenza (gripa), meningokok ( meningitis), corinebakterium diphterie,( difterija), clostridium tetani ( tetanus ) i drugi.

Jabukovo sirće je 5% jabučna kiselina, prirodni bezbojni kristal kiseline normalno nađen u telu.

Može biti unešen vodom tokom obroka, mnogo je jeftiniji od askorbinske kiseline i bolje deluje u manjim dozama u zakiseljavanju tela, bez efekta da pruzrokuje novi nedostatak kao što je slučaj kod askorbinske kiseline. Askorbinska kiselina je već dugo poznata kao faktor koji doprinosi iscrpljivanju tirosina (bakra).

Tirosinaze su od apsolutne važnosti u biosintezi kateholamina Nadbubrežna žlezda nabavlja piroketehinima, epinephrine i norepinephrine koji su biosintetizovani od phenylalanina koji se oksidzuje u tirosin, u dopa (dihidroksifenilalanin), dopa se prvo transformiše u dopamin a potom u norepinephrine sa enzim tirosinazom katalizujući posrednu reakciju.

Ostale funkcije organskog bakra uključuju: vaskularnu ispravnost, lučenje purina, stabilnost hemoglobina, razmenu gasova, varenje enzima, održavanje mijelina, vizuelnu akodomacija, plodnost, sintezu hormona nadbubrežne žlezde i integritet vezivnog tkiva.

U knjizi Nova Dinamika Preventivne Medicine, iz 1974, Dr. Linus Pauling rekao je: “To što se zove ružina latica,jednako je vitaminu C koji je isti čist kristal askorbinske kiseline sa malim dodatkom praha od ružinih latica.

Skoro je nemoguće kupiti askorbinsku kiselinu iz prirodnog izvora.

Ružine latice i ascerolebarus askorbinske kiseline su iz istog izvora Hoffman-LaRoche, kao i ostali, ali sa malim dodatkom praha od ružinih latica. „ Crvena krvna zrnac gube svoj bakar, erythrocuprein, usled predoziranja vitaminom C (veštačkim). Organski bakar igra važnu ulogu u hematopoiesis, razvoju crvenih krvnih zrnaca.

Nedostatak bakra doprinosi microcytic anemiji sličnoj kao kod nedostatka gvožđa. Sa umanjenom količinom bakra u ćelijama, postoji vidljivi dokaz o smanjenom životnom veku crvenih krvnih zrnaca. Iscrpljivanjem bakra od strane askorbinske kiseline dolazi do gubitka katalaze i citohroma C u tkivu, koji su kasnije esencijalni u pripajanju gvožđa u hemoglobin.

Katalaza je enzim koji sarađuje sa SOD u uklanjanju slobodnih radikala kiseonika iz ćelijskog metabolizma.

U biomedicinskom časopisu „ Nitty Gritty, Vol.3, Br. 7, Sept/Oct 1982 pruža autoritativne podatke koji ukazuju da askorbinska kiselina izaziva dijabetes mellitus a eksperimentalni podaci pokazuju kako askorbinska kiselina oštećuje beta-ćelije pankreasa … izvor Insulina. „

Dehidroaskorbinska kiselina, metabolit askorbinske kiseline je dijabetogenik, izveštavaju Anali Kliničke Biohemije, Vol.19, Mart 1982. To znači da metabolisana askorbinska kiselina ( tkz. vitamin C) doprinosi razvoju dijabetesa. U članku je razmotrena 31 studija o lažnom vitaminu C i oštećenom metabolizmu šećera, a na prvom mestu je: Patterson, J. W. Dijabetogenički Efekat Dehidroaskorbinske Kiseline i Dehidroaskorbinska Kiselina. J. Biol. Hemičar , 183:81-8. Askorbinska kiselina je šećer 6-ugljenika (heksoza) u članku se navodi da ukoliko se da pacovima, rezultat je degranulacija pankreatskih beta- ćelija … izvora insulina. ( J. Pharmakol. Exp. Terapije , 185:713-8).

Istraživanja ostalih istraživača su otkrila da askorbinska kiselina, ukoliko se redovno unosi, izaziva nedostatak vitamina K što može da dovede do krvarenja. U jednom istraživanju, velike doze askorbinske kiseline izazvale su povećanje šećera u krvi kod pacova koji su izdržali 3 nedelje.

Preterane količine takozvanog vitamina C mogu umanjiti pH vrednost urina čak do 4.0 i taloženja velike količine urata, povećavajući mogućnost formiranja bubrežnog kamenja. Izgleda da preterane doze askorbinske kiseline ometaju metabolizam purina, povećavajući rizik kostobolje. Postoje čak i dokazi da velike količine askorbinske kiseline izazivaju neplodnost kod nekih žena.

Velike doze askorbinske kiseline i vitamina E su nepoželjne jer mogu smanjiti korisnost vitamina A.

Askorbinska kiselina povećava crevnu peristaltiku ( proširuje) što može prouzrokovati dijareju. Mogućnost čišćenja, zajedno sa efektom zakiseljavanja, su jedine koristi od askorbinske kiseline protiv prehlade.

Velike doze takozvanog vitamina C, koji se koristi u kućnoj upotrebi protiv obične prehlade, uništava značajne količine B12 vitamina. Količina od pola grama askorbinske kiseline u stanju je da uništi 50% do 95% sadržine B12 iz hrane. Preterane doze lažnog vitamina C mogu proizvesti nedostatak B12 vitamina uništavajući kobalamine u toku prenosa kroz probavni trakt, a verovatno i u tkivima. Svaka dalja debata na ovu temu čini se suvišnom, uzimanje askorbinske kiseline u najmanju ruku nije pametno.

Vitamin E

Hemijsko ime za vitamin E je tokoferol, potiče od grčke reči tokos (porođaj) i pherin ( izdržati). Dodatak ol je hemijski sufiks za alkohol. Ime tokoferol je dato ovom vitaminu 1938 godine. Vitamin E je rastopljiv u masti, kao i vitamini A, D, i K. Vitamini rastopljivi u mastima se mogu skladištiti u telu dok oni rastvorljivi u vodi nemaju tu mogućnost.

Vitamini rastvorljivi u mastima se izlučuju uglavnom preko fekalija dok se vitamini rastopljivi u vodi izlučuju preko urina.

Oni se upijaju zajedno sa mastima iz hrane i u slučajevima ekstremno malog unosa masti ili pogoršanog unosa masti uticaće na apsorpciju ovog vitamina. Antibiotici i pojedini ostali lekovi, kao i neke bolesti koje imaju sindrom smanjene apsorpcije, smanjuju apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima iz creva. Osnovna biološka funkcija vitamina E je uloga antioksidanta.

Njegova antioksidantska sposobnost se pojačava sjedinjenjem sa selenom. Ovaj pojačavajući efekat sprečava uništenje membrana od produkata oksidacije naročito zakasnele deobe (hemolize) crvenih krvnih zrnaca. Vitamin E može smanjiti toksični efekat žive. Umanjujući hromosonski raspad izazvan od strane žive. Vitamin E takođe ima sulfidno-zaštitnu aktivnost.

Kada se vitamin E uključi u umanjivanje toksičnih efekata žive, manje je sposoban za normalnu metaboličku funkciju.

Vitamin E štiti enzime G6P, G6PD, GSH-Px i glutation reduktaze od oštećenja usred auto-oksidacije a u isto vreme štiti biološke rezerve glutatina. Prisustvo žive u kombinaciji sa nedostatkom vitamina E stvara potencijal za toksičnu reakciju u telu. Primarni organi koji sadrže limfu su prvi na udaru kod nedostatka seleniuma i vitamina E u ishrani, što doprinosi opadanju imunih funkcija.

Vitamin E nije kofaktor kao što su metali u tragu mangan, bakar, cink i selenijum, njegova glavna uloga je da je nezavisni antioksidant čiji je glavni efekat usmeren na lipidnu fazu ćelije, štiteći membranu od oštećenja auto-oksidacijom. Karakteristična osobina cistične fibroze je nedostatak masti. Pacijenti koji boluju od cistične fibroze uglavom imaju nedostatak vitamina E.

Pacijenti sa nedostatkom G6PD imaju smanjeni kapacitet proizvodnje redukovanih glutatina, a životni vek njihovih crvenih krvnih zrnaca je prepolovljen. Vitamin E dodatak može smanjiti nivo neonatal hiperbilirubinemije usled nedostatka G6PD. Živa takođe blokira dejstvo G6PD i smanjuje upotrebljivost vitamina E.

Alfa i delta tokoferoli ili pomešani tokoferoli nisu vitamin E.

Oni su samo antioksidanti ili zaštitni agensi (kora od banane) za kompleksnije delove vitamina E skup ( xanthine, phophfolipids, lipositols, prethodnici polnog hormona ) – pogledajte funkcionalnu arhitekturu vitamina E. Postoje 7 tokoferola , alfa je jedan od njih.

Vlada je odlučila da rangira vitamin E po količini alfa tokoferola u svojoj sadržini. Tokoferoli su antioksidanti , kao i askorbinska kiselina. Oni su deo kompleksa E, ali nisu aktivni sastojci. Njihova funkcija je očuvanje aktivnih faktora. Tokoferoli se mere na bazi razvoja ćelije. Kompletni E kompleks sadrži polinezasićsne masne kiseline. (vitamin F) Vitamin F je deo E kompleksa. Takođe i vitamini A i K . U E kompleksu postoje i neke forme vitamina D i mangana.

Uobičajen izvor vitamina E je biljno ulje.

Ali najbolji kvalitet se dobija iz samog povrća. Salata je najbolji izvor vitamina E i svo bobičasto povrće. Ukoliko uzmete bilo koji laboratorijski-helat proizvod, vaše telo mora da izvrši izvesne kombinacije da bi on profunkcionisao. Međutim ukoliko uzimate minerale na način na koji je to priroda i obezbedila, u kombinaciji sa vitaminima i proteinima kroz proces rasta biljaka, oni će funkcionisati.

Na primer, ukoliko uzmete vitamin E i odvojite tokoferol od mangana.

Ukoliko ih sastavite zajedno u laboratoriji veštački, oni neće delovati kao pre nego što ste ih razdvojili. Ako rastavite sat u najsitnije delove i analizirate ga a potom bacite sve delove nazad, on neće raditi. Iako je to isti sat sa istim delovima izgubiće svoju funkciju. Hranljivi koncentrat je organizovani mehanizam koji ima svoju funkciju. Ukoliko razbijete funkciju odvajajući delove , telo ne može više upotrebljavati taj mehanizam. Visoko potentan vitamin E pravi se na ovaj način. Tokoferoli se rastave i odvoje od ulja- prirodni tokoferoli su odvojeni od biljnog ulja.

Onda su upakovani u želatirane perle, i dobili ste moćni vitamin E proizvod od 220 ili 500 međunarodnih jedinica (IU) vitamin E proizvoda. To znači 200 ili 500 međunarodnih jedinica alfa tokoferola – jačina proizvoda se meri količinom alfa tokoferola u njegovoj sadržini. Iako će na etiketi pisati „ sve prirodno” ili „organsko” – uzeto je iz ulja, prirodnog izvora- to još uvek nije hrana.

To je nepotpuni proizvod. Dobijate puno tokoferola, ali nijednu aktivnu komponentu vitamina E kompleksa; F, A, K, D, mangana, selenijuma, itd. vitamin E2 frakcija ( prostaglandina) nalazi u hromatičnim materijama govedine, žlezdane sadržine. To je faktor hrane koji će zaustaviti grč srca ili bol u srcu, uglavnom u roku od 10 minuta.

Većina grčeva se događa usled nedostatka kalcijuma.

Dakle E2 dovodi kalcijum u predele da bi opustili mišiće. Može biti upotrebljen za otpuštanje bilo kojeg grča u mišićima ali naročito grč u mišićima srca. Prirodna forma vitamina E kompleksa gubi do 99% potencijala ukoliko je odvojena od njegovih prirodnih jedinjenja. ( Ann. Prikaz biohemije, 1943 str. 381 ). U ova jedinjenja se ubrajaju tanini, masne kiseline, (vitamin F kompleks) fosfolipidi i ostali pojačavajući faktori.

Hemijski prečišćen vitamin E (tokoferol) u velikim dozama, ima kontra efekat i proizvodi iste simptome kao i nedostatak ( uključujući i dekalcifikaciju kosti). Vitamini u medicini, strana 623, pisao Bicknell i Prescott, treće izdanje.

Bez selenijuma ( aktivatora minerala u tragu vitamina E), vitamin E ne može ispunjavati mnoge svoje funkcije.

Ksantine povećava antioksidantsku funkciju tokoferola za skoro 50%. Xanthine igra važnu ulogu u metabolizmu purina (nukleoproteina) u ćeliji. U jednom momentu, hypoxanthine se biohemiski transformiše u xanthine i metaboličkom sudbinom prelaze u u dve forme mokraćne kiseline; enol i keto. Inter ćelijska upotreba purina zavisi od pomenutog doprinosa.

Lipozitoli su esencijalni za metabolizam holesterola kakobi se holesterol izmenio na taj način da je biohemijski prihvatljiv za sintezu nadbubrežnih i polnih hormona. F1 je aktivna forma nezasićenih masnih kiselina opisanih u godišnjem pregledu biohemije, 1949. Vitamin F obnavlja i održava kalcijum u tečnostima tkiva i antikancerogen je. F2 je deo fosfolipidnog kompleksa u strukturi nerava; naročito mijelinske opne.

Takođe podržava reparaciju tkiva i pojačava koristi od antiartritis Wulzen faktora. F2 bi mogao biti i karika koja nedostaje u smrtonosnoj anemiji prema Dr. Royal Lee. E2 je deo E kompleksa koji se poredio sa nitroglicerinom po svojoj funkciji u olakšanju bolova tipa-angina, hipoksički grčevi srčanog mišića. E2 smanjuje bol zato što pojačava faktor očuvanja kiseonika u krvi. E 3 komponenta vitamina E kompleksa je preteča polnog hormona.

Takođe faktor E3 vitamina je sličan soku od kupusa vitamina U koji je razvio Dr. Garnett Chaney na Univerzitetu Stanford i našao svoju primenu za sindrom peptičnog čira.

E3 je moćan obnovitelj tkiva. E3 sa smatra važnim faktorom u prirodnoj terapiji crevnih problema.

Medikamenti iz pet glavnih grupa su prikazani ili da funkcionišu kao antagonisti vitamina B6, ili da bi pojačali izmenu vitamina B6 u telu. Lekovi iz 10 glavnih grupa su prikazani kako utiču na apsorpciju folnih kiselina, i ponašaju se kao antagonisti folata, ili pojačavaju preobražaj ili gubitak folata iz tela. Lekovi iz četiri grupe su se pokazali da imaju uticaj na apsorpciju vitamina B12. Nedostatak jednog vitamina može uticati na potražnju drugog. Živa može uzrokovati slične nedostatke ili metaboličke promene u odnosu na način na koji telo upravlja sa ova 3 vitamina.

Dok čovek može izolovati iz hrane poznate faktore sadržine do 99% od cele težine, mi ne možemo održavati normalnu ishranu ili „ život” uzimajući (jedući) izolovane činioce. Priroda još uvek zadržava to „nešto” što održava „Život”. Jedna od prevara od strane proizvođač pseudo-hranljivih sastojaka je da etiketiraju čist kristalni, sintetički deo vitamina kao KOMPLEKS.

Značenje kompleksa je jednostavno: suma ili kombinacije različitih stvari.

Još jedna preciznija definicija bi bila: sastojak od različitih povezanih ili isprepletenih delova; mešavina. Kao rezultat, potrošač kupuje „vitamin” proizvod koji piše na etiketi. „ Vitamini iz prirodnog izvora ( uglavnom sintetičkog, iz šećera kukuruza ) sa Bioflavonidima ili Rutinom.”

Legalno ovo može biti nazvano

„ Vitamin Kompleks” ali nije ništa drugo nego mešavina dve ili više mrtvih rafinisanih hemikalija – nepotrebnih za život „ biohemijski”. Zapamtite, ljudska anatomija se sastoji od 100 triliona ćelija kojima je potrebno 75 + hranljivih sastojaka svaki dan, i zauzvrat, telu je potrebno od 6 do 8 meseci da prebrodi nedostatak hranljivih sastojaka. Ukoliko pokušate da prevarite majku prirodu, ona će napraviti budalu od vas.

Kako pročitati etikete na vitaminima

Prirodan znači „ pronađen u prirodi ili prirodnog izvora „ To se dalje odnosi i na pripremu u kojoj nije bilo nikakve promene, ni biološke ni hemijske u kombinaciji ili aktivnosti ove prirodne hrane. Ovo ne znači da se vlaga i vlakna ne mogu ukloniti.

Polu-prirodan ili kristalan- polu prirodni vitamin je onaj koji ima prirodnu hranu kao izvor, ali je redukovan u jedan specifičan kristalni vitamin sredstvima koja rastvaraju, toplotom ili destilacijom. Pošto je gotovo nemoguće redukovati bilo koju prirodnu hranu u apsolutno čisto stanje tokom proizvodnje, nečistoće koje su ostale mogu biti određeni pojačivači.

Sintetički- Sintetički vitamin

je stvorio naučnik u laboratoriji kada je on/ona rekonstruisao istu molekularnu strukturu vitamina sastavljajući vitamin, ili kombinacijom molekula iz drugih poznatih izvora. Sintetički vitamin nema pojačivača, ni enzima ni ko-enzima, minerala, aktivatora minerala, ko-vitamin pomoćnika. To je hemijski čist vitamin, po sklopu,
Refleksija originalnog vitamina u ogledalu. Zakonski nije potrebno navesti izvor odakle je dobijen sintetički vitamin.(coal tar)

Artikl	Ukoliko-je-izvor	To je
Vitamin A	Riblje ulje	prirodno
	Acetat	Sintetički
	Palmitate	Sintetički
	Limunova trava	Polu prirodni
Vitamin B Complex
Vitamin B1 (Tiamin)	kvasac (neobogaćen)	prirodni
	Tiamin mononitrat	Sintetički
	Tiamin hidrohlorid	Sintetički
Vitamin B2 (riboflavin)	kvasac (neobogaćen)	Prirodni
Proteinska kiselina	Kvasac (neobogaćen) mekinje pirinča, jetra	Prirodni
	Cal panto	Sintetički
Vitamin B3 (Naicin)	Kvasac (neobogaćen)	Prirodni
	Niacinamid	Polu prirodni
Vitamin B6 (pirodoksin)	Kvasac (neobogaćen)	Prirodni
	piridoksin hibrohlorid	Sintetički
Vitamin B12	Jetra ili kvasac (neobogaćen)	Prirodni
	kobalamin dobijen fermentacijom	Prirodni
	Dicijan Kobalamin	Polu-prirodni/ kristalan
	Dicijan Kobalamin	Polu-prirodni/ kristalan
PABA	Kvasac (neobogaćen)	Prirodni
	Para-aminobenzoeva kiselina	Sintetički
Florna kiselina	Jetra ili kvasac (neobogaćen)	Prirodni
	Pteroilglutaminska kiselina	Sintetički
Inositol	Sojino zrno	Prirodni
	Redukovan iz kukuruza	Polu prirodni
Holin	Sojino zrno	Prirodni
	Holin hlorid	Sintetički
	Holin bitartrat	Sintetički
Biotin	jetra	Prirodni
	d-Biotin	Sintetički
Vitamin B15 (Pangamska kiselina)	mekinje-kajsije koštice	Prirodni
	Pangamska kiselina	Sintetički
Vitamin C-Complex
Vitamin C	Heljda-lišće, paprike, paradajz, limun, ružine latice	Prirodni
	Acerola bobice	Polu prirodni
	Askorbinska kiselina	Sintetički
Vitamin D-Complex
Vitamin D	Riblje ulje	Prirodni
	Acerola bobice	Polu prirodni
	Askorbinska kiselina	Sintetički
Vitamin E-Complex
Vitamin E	ulje od pšeničnih klica	Prirodni
	dl-alfa tokoferol	Sintetički
	d-alfa tokoferol acetat	Sintetički
	d-alfa tokoferol sukcinat	Sintetički
Vitamin F (nezasićene masne kiseline)	Laneno ulje, bundevino seme, orasi, sojino zrno	Prirodni
Vitamin K	Alfalfa, kupus	Prirodni
	Menadion	Sintetički

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.