Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.
IZVOR: Dr Bob Sirs
Kakav efekat virusi mogu imati na autizam
Kada virusi zaraze telo, dve stvari se mogu desiti koje mogu uticati na nervni sistem. Prvo, virus može direktno oštetiti nervno tkivo po početku infekcije. Kod nekih virusa, ovaj efekat može biti privremen; infekcija prođe tokom nekoliko dana, može a i ne mora ostaviti oštećenja nervnog sistema.
Sa drugim virusima, posebno sa familijom herpesa, infekcija može postati permanentna; virus će živeti u nervnom tkivu tokom celog života pacijenta, uzrokujući stalnu iritaciju i štetu na nervnom sistemu. Drugi način kojim virus može načiniti štetu je preko reakcije nervnog sistema, koju telo stvara u pokušaju eliminacije virusa.
Imuna reakcija uključuje bela krvna zrnca, antitela i razne imune hemikalie, koje nažalost takođe štete tkivu oko virusa, uzrokujući upale. Ukoliko je u toku virusna infekcija, onda je i upala, a nervni sistem može pretrpeti štetu i disfunkciju usled upale.
Zašto ove virusne infekcije ne čine značajnu štetu većini dece?
Deca sa zdravim imunim sistemom podnose viruse sa malo ili bez ikakvih problema, a upalna reakcija je zdrava i ispravno koordinisana kako se tkiva ne bi oštetila. Dosta dece koja razviju autizam imaju disfunkcionalni imuni sistem, tako je njihova osobina odbrane od virusnih infekcija slabija. Imuni odziv može biti preslab da elimiše viruse efikasno i brzo. Upalni odziv može biti loše regulisan, tako da napada tkiva više nego virus.
Koji virusi su povezani sa autizmom? Sumnja se na brojne viruse da igraju ulogu u autizmu. Između ostalog su Herpes Simpleks Virus 1 i 2, Ljudski Virus Herpesa 6, Epštajn-Bar virus, virus Rubeole, virus malih boginja, Citomoegalovirus i drugi. Familija virusa herpesa se čini najpodložnijom na antivirusne lekove, tako da se na njih najviše ljudi obaziru.
Kratko objašnjenje svakog virusa
HSV 1:
Herpes Simpleks Virus 1 uzrokuje rane čireva u ustima. Prenosi se pljuvačkom. Većina odrasnlih nosi ovaj virus u nervima u ustima. Nezaobilazan je prenos na skoro svu decu ili tinejdžere, u nekom periodu života. Početna infekcija može izazvati groznice i bolne rane u ustima, sa oteklim i krvavim desnima. Takođe može biti asimptomatsko ili sa samo jednom ranom u ustima. Nakon početne izloženosti, osoba će dobiti ranu nekoliko puta svake godine, bez ikakve očite štete.
HSV 2:
Herpes Simpleks Virus 2 stvara genitalni herpes. Novorođenče može biti izloženo ovom virusu tokom rađanja ukoliko je prisutna aktivna lezija. Sem toga, infekcija kod novorođenčadi ili dece može biti izuzetno retka.
HHV 6:
Ljudski Virus Herpesa 6 je poznatiji kao virus Rozeole. Doslovno, svako novorođenče je izloženo ovom virusu tokom prvih nekoliko godina života. Prenosi se istim putem kao i grip. Obično izaziva oko tri dana jake groznice bez simptoma prehlade ili gripa, nakon čega dolazi do svetlo crvenog osipa na gornjem delu tela koji se može proširiti ka udovima.
Čest je uzrok grozničavih napada. Svako novorođenče ili dete koje je tek prohodalo, koje je imalo neobjašnjivo jaku groznicu oko tri dana, bez ikakvih očiglednih razloga (poput ušne infekcije, infekcije grla, kašlja, prehlade ili gripa), praćenu osipom, najverovatnije je imalo Rozeolu. Ovaj virus može biti jedan od najčešće povezanih sa autizmom. Ova tri virusa herpesa (1, 2, i 6) žive u nervnom sistemu (obično gde nervi lica ili tela ulaze u mozak ili kičmenu moždinu). Ova bliskost mozgu ove viruse čini posebno opasnim kod autizma.
EBV:
Epštajn-Barov Virus izaziva bolest poznatu kao infektivna mononukleoza, ili mono. Brojna deca odrastaju bez izloženosti ovom virusu, pošto je znatno ređi od HHV 6. Simptomi variraju, između ostalog su groznica, bolno grlo, upala krajnika i osip. Ukoliko virus izdrži u telu, može izazvati sindrom hroničnog umora. Njegova uloga u autizmu je manje jasnija nego virus herpesa.
Male boginje:
Prirodna zaraza ovim virusom je malo povećala rizik od dobijanja autizma, prema nekim studijama, ali ni to nije sigurno. Živa familija malih boginja u MMR vakcini je takođe bila osumnjičena da igra ulogu u autizmu, stvaranjem crevnih i nervnih upala, ali to je bila tema žestokih rasprava na koje se neću osvrtati.
Rubeola:
Izvesna istraživanja veze između rubeole i autizma postoje, ali kako je virus sada retkost, teško da može da igra neku značajnu ulogu u autizmu.
CMV:
Citomegalovirus je relativno redak virus za koji se verovalo da nije opasan po većinu ljudi. Njegova uloga u autizmu je nejasna.
Testiranja virusa radi identifikacije virusa u uzorcima su vrlo teška. Naš primarni način testiranja virusa je traženje antitela na viruse u uzorku krvi.
Možemo testirati uzorke na antitela koja ukazuju da li je infekcija skorija i aktivna (IgM antitela), kao i na antitela koja pokazuju infekciju koja se desila u prošlosti (IgG antitela). Kako je veliki broj testova kod autizma urađen godinama nakon što su simptomi počeli, uglavnom nalazimo IgG antitela na viruse a ne IgM.
Sa pozitivnim rezultatom testa nemamo tačnu informaciju da li je infekcija aktivna.
Takođe nam ne govori da li je infekcija imala negativne ili dugotrajne efekte na mozak. Veći nivoi antitela ne moraju da znače da je početna infekcija teža ili da je trenutno stanje gore. Uglavnom nam govori da je nekada dete imalo virusnu infekciju.
Neki doktori veruju da visoka antitela imaju veze sa ozbiljnosti virusa i da nivoi antitela treba da opadaju sa efektivnim lečenjem Takođe se veruje da praćenje nivoa antitela može pomoći lečenju. Ali ne vidim nijedno jako istraživanje ovoga. Ima smisla u teoriji, ali u praksi ne proveravam nivoe antitela tokom lečenja. Obično testiram na HSV 1 i 2 i HHV 6, pošto se ovi virusi čine najlakšim za lečenje.
Testiraju se virusne titre malih boginja da se vidi da li imuni sistem deteta preterano reaguje na živi virus malih boginja u MMR vakcini. Teoretisano je da povišeni rezultati mogu ukazati da je virus u vakcini ostao aktivan u telu i da može doprineti autizmu. Mali broj istraživanja je potvrdio preciznost i korisnost ove prakse. Ovaj test retko radim, pošto ne daje pouzdane podatke. Često se proverava vitamin A.
Lečenje Virusa
Postoje tri načina lečenja virusa. Postoje prirodni lekovi koji mogu pomoći uništenju virusa i/ili podstaći antivirusne mogućnosti imunog sistema. Postoje i prepisani antivirusni lekovi i antiupalna lekovi koji mogu smanjiti upalu koju je virus stvorio. Ovaj treći vid lečenja neće biti objašnjen ovde (Pogledajte druge članke povodom antiupalnog lečenja). Postoji dosta prirodnih vidova lečenja virusa. Razmotriću neke, što se tiče prirodnih terapija malo je objavljenih istraživanja. Prirodne antivirusne terapije:
Monolaurin:
Ova mast je iz kokosovog i majčinog mleka. Ima antivirusne osobine. Brojni brendovi su dostupni na internetu.
Suplement od pečuraka:
AHCC, Reiši ekstrakt.
Arabinogalaktan iz Ariša:
Nema mnogo iskustava sa ovim biljnim imunosupresivima, ali zabeležen je uspeh kod nekih lekara.
Ekstrakt maslinovog lista:
Suplement u slobodnoj prodaji sa određenim antivirusnim svojstvima.
Visoka doza vitamina A:
Sa visokim dozama, vitamin A može imati antivirusne efekte protiv malih boginja. Kako visoke doze mogu biti otrovne, ova primena se može odvijati samo uz nadzor lekara. Deca koja su razvila regresivni autizam između 12 i 18 meseci u skladu sa dobijenom MMR vakcinom mogu imati koristi od ovog lečenja. Testiranje malih boginja se može uraditi ali brojni lekari ga smatraju nepotrebnim jer su mu rezultati neprecizni.
Molimo da potražite savet vašeg lekara u vezi doziranja suplemenata. Što se tiče prepisanih antivirusnih lekova, postoje tri primarno korišćena. FDA nije odobrila sledeće u borbi protiv virusa kod autizma:
Valtreks:
Ovo je najčešći izbor. Originalno namenjen za odrasle sa genitalnim herpesom. Daje se na dnevnom nivou tokom nekoliko meseci ili duže da suzbije virus i smanji upalu i neurološke disfunkcije uzrokovane virusom. Brojni doktori će preporučiti uzimanje u ciklusima od po 4 nedelje, sa pauzom od 2 nedelje da se telo odmori.
Ne postoje određena poboljšanja zbog lečenja Valtreksom; deca mogu imati poboljšanja u bilo kom pogledu njihovog autizma. Ukoliko ne bude poboljšanja tokom prva dva meseca, uglavnom ću prekinuti terapiju. Ne postoji određen završetak terapije.
Uglavnom ću nastaviti terapiju 6 do 12 meseci ukoliko pomaže. Imam pacijente koji su ostali na terapiji i duže od ovoga roka. Takođe može pomoći proizvodnji glutationa kod podskupa dece sa autizmom.
Famvir:
Lek iz iste klase kao Valtreks. Nekad će se pokušati lečenje i sa njim ukoliko pacijent nema poboljšanja uz Valtreks. Potencijalna otrovnost je veća nego kod Valtreksa.
Aciklovir:
Ovo je starija verzija Valtreksa. Tradicionalno se koristi kao lek za male boginje i herpes zoster, a takođe je efikasan lek protiv herpesa. To je svetski poznata zamena za Valtreks. Može se češće dozirati od Valtreksa.
Važno je raditi periodičnu proveru krvne slike ukoliko se uzima Valtreks ili bilo koji drugi prepisani antivirusni lek da se osigura da dečja jetra, bubrezi, krvne ćelije ne budu oštećene od ovih lekova. Propratni efekti su retki; nisam dosada naišao na dete sa abnormalnim laboratorijskim nalazima zbog ovih lekova.
Ali je vrlo važno redovno proveravati na svaka dva-tri meseca tokom terapije, ili kako Vaš doktor naloži. Nadamo se da Vam ovo nudi uvod u složenu temu. Iskreno se radujemo novim opcijama istraživanja i lečenja, dostupnim porodicama koje žive sa autizmom.