Kandida – gljivična infekcija 

Procenjuje se da se gljivične infekcije javljaju kod preko milijardu ljudi svake godine, a nedavni dokazi ukazuju da se stopa povećava. Gljivice mogu inficirati gotovo bilo koji deo tela uključujući kožu, nokte, respiratorni trakt, urogenitalni trakt ili infekcija može biti sistemska.

Svako može razviti gljivičnu infekciju

Veći rizik imaju starije osobe, hronični bolesnici i osobe sa oslabljenim imunitetom, zbog bolesti kao što su HIV / AIDS ili upotreba imunosupresivnih lekova.
Iako su nekoliko vrsta gljivica potencijalno patogene kod ljudi, posebno Candida albicans je odgovorna za većinu gljivičnih infekcija.

Kandida, koja je normalno prisutna u ljudskom telu, obično je bezopasna.
Povećana upotreba antibiotika i imunosupresivnih lekova kao što su kortikosteroidi su glavni faktori koji doprinose većoj učestalost gljivičnih infekcija. Antibiotici i imunosupresivni lekovi, ometaju normalnu bakterijsku kolonizaciju i suzbijaju imunološki sistem, doprinose stvaranju okruženja unutar tela u kojem gljivice mogu prerasti.

Gljivične infekcije mogu varirati u ozbiljnosti od površnih do životno opasnih.

Na primer,

gljivične infekcije koje utiču samo na gornje slojeve kože se lako tretiraju i imaju relativno ograničen uticaj na kvalitet života. Međutim, ako gljivična infekcija ulazi u sistemsku cirkulaciju, posledice mogu biti smrtonosne.

Mnogi integrativni lekari veruju da hronična infekcija kandide na niskom nivou može prouzrokovati niz nespecifičnih simptoma koji mogu ličiti na sindrom hroničnog umora, depresiju, anksioznost ili fibromialgiju. Ova pojava se ponekad naziva “kompleks vezan za kandidu”. Konvencionalni lekari ne prepoznaju prerastanje kandide kao bolest.

Nakon čitanja ovog protokola, bolje ćete razumeti različite načine kako gljivice mogu zaraziti domaćina, i kako konvencionalna medicina tretira ove infekcije. Pored toga, otkrićete nekoliko prirodnih jedinjenja koja imaju anti-gljivične aktivnosti i mogu dopuniti konvencionalne tretmane za gljivične infekcije.

Razumevanje kandide, gljivične infekcije

Candida albicans je najčešći glivični mikroorganizam kod zdravih osoba, kao i najčešći glivični patogen koji izaziva smrtonosne infekcije (naročito u visoko rizičnim grupama kao što su imunokompromitovani pacijenti).

Kandida se smatra oportunističkim patogenom jer može bezazleno kolonizovati ljudski digestivni trakt, usta, kožu, i genitourinarni trakt. Međutim, kada je ravnoteža normalnih bakterija narzšena (npr., Posle antibiotskih tretmana) ili imunološki sistem domaćina oslabljen (npr. lečenje sistemskim kortikosteroidima), kandida se  može umnožavati.

Nekoliko delova tela može biti pogođeno gljivičnom infekcijom:

-Urogenitalni trakt –

Iako se kandida često nalazi u donjem ženskom urogenitalnom traktu kod asimptomatskih žena, proliferacija i naknadna infestacija ove gljivične vrste čini približno trećinu svih infekcija u vulvi i / ili vagini (tj. vaginitis). Takođe poznata kao vulvovaginalna kandidijaza (VVC) ili “gljivična infekcija”, ova gljivična infekcija predstavlja drugi najčešći uzrok vaginitisa u svetu (posle bakterijske vaginoze) i dijagnostikuje se kod oko 40% žena.

Približno 75% žena prijavljuje da ima najmanje jednu epizodu VVC, a između 40% -45% će patiti od najmanje dve ili više epizoda u toku svog životnog veka.

Najčešći simptomi VVC su neugodni svrab, bolni odnos i bolno mokrenje. Iako ogromnu većinu (do 92%) slučajeva VVC uzrokuju Candida albicans, druge vrste kandida takođe mogu biti odgovorne (npr., Candida glabrata i Candida parapsiloza). Međutim, različite vrste kandidijaze imaju tendenciju da proizvode slične vulvovaginalne simptome.

Nedavno su istraživači prijavili povećanu učestalost VVC-a izazvane od nealbikanskih vrsta. Ovaj trend se može pripisati selektivnom pritisku od široko rasprostranjene upotrebe antigljivičnih lekova, posebno jer su neke ne-albikanske vrste manje osetljive na ove lekove.

Neki dokazi sugerišu da hormoni utiču na infektivni proces VVC 

Ovaj zaključak podržavaju podaci koji pokazuju da se većina slučajeva VVC javlja tokom reproduktivnih godina. Na primer, 75% žena starosne ove dobi su pogođene VVC-om, dok su samo sporadične epizode ​​VVC-a prisutne kod predmenstrualnih devojaka i žena u postmenopauzi.

Dalja istraživanja otkrivaju da fluktuacijski nivoi hormona koji proizlaze iz menstruacije i trudnoće, kao i upotreba oralnih kontraceptivnih sredstava i hormonske terapije (npr. Terapija estrogenom), mogu predisponirati žene na VVC.

Istraživači su identifikovali nekoliko faktora koji mogu povećati osetljivost na gljivične infekcije,

uključujući dijabetes (sa slabom kontrolom glikemije) Izloženost antibioticima (i tokom i nakon terapije) Visok nivo estrogena (npr. oralni kontraceptivi ili estrogenska terapija)

Oslabljen imuni sistem od lekova (npr. kortikosteroidi) ili bolesti (npr. HIV / AIDS) Upotreba kontraceptivnih sredstava (npr. dijafragme i intrauterini uređaji). Iako manje često, muškarci mogu dobiti genitalne gljivične infekcije stoga je važno da obe osobe u vezi dobiju tretman za gljivične infekcije, čak i ako su simptomi očigledni samo kod jedne osobe. Ako se odjednom kod oboje ne uradi tretman, partneri mogu nastaviti da više puta zaraze jedni druge.

– Gljivične infekcije kože –

(npr. Infekcije kože) su česta pojava koja utiče na milione ljudi širom sveta . Iako kožna gljivična infekcija uopšte nije opasna po život, može biti vrlo neprijatna i povezana sa značajnim smanjenjem kvaliteta života. Kandida je samo jedna od vrsta mikroorganizama koji se obično nalaze na ljudskoj koži.

Kod zdravih pojedinaca, rast kandide je inhibiran rezistentnim mikroorganizmima kože (normalna bakterijska flora kože).

Međutim, kada postoji neuravnoteženost normalne flore kože, kandidijaza može započeti reprodukciju u dovoljnim količinama da bi izazvala infekciju (tj. Kandidijazu). Zbog povećanja broja imunokompromitovanih pojedinaca, stopa kandidijaze kože (tj. Kožna kandidijaza) je u porastu.

Kandidijaza se može široko klasifikovati u dve forme zasnovane na stepenu invazije gljivica:

površinska / mukozna kandidijaza i / sistemska kandidijaza). Međutim, površna kandidijaza kože i mukozne membrane je mnogo češća nego sistemska infekcija.

Među različitim vrstama kandide koje se mogu naći na koži, Candida albicans je daleko najčešća. Dok kandidijaza na kostima može uticati na bilo koji deo ljudskog tela (npr. prste i nokte, spoljašnja strana uveta, predeo između prstiju ), najčešće se javljaju i u  vlažnim, zategnutim oblastima poput pazuha ili prepona.
Glavni simptomi kostne kandidijaze su svrab ( često intenzivno) i uvećavajući kožni osip.

Izuzetno, osip će biti okružen manjim osipom koji se pojavljuje duž spoljnjeg dela glavnog osipa . Mogu se javiti ti tipovi gljivičnih osipa na koži koja je izložena fecesima (npr. perinealna koža), jer je ovo područje rizičnije da se inficira gljivicama.

Pojedinci čiji ruke i / ili stopala ostaju vlažni tokom dužeg vremenskog perioda mogu biti skloni gljivičnim infekcijama. U ovim slučajevima oblast noktiju često postaje crvena i otečena. Sami nokti će biti gusti i krhki, na kraju postaju uništeni i odvojeni. Iako se nokti mogu inficirati gljivicama, ove vrste infekcija su češće kod odraslih starosti preko 60 godina, a kod ostalih sa dijabetesom ili slabio cirkulacijom.

-Usta i Grlo –

Kandidijaza u ustima (tj. Oralna kandidijaza) je široko rasprostranjena. Pored opštih faktora koji pretpostavljaju pojedinačnu infekciju kandidom (npr., imunosupresivne lekove i antibiotike), oralna kandida može takođe biti uzrokovana hroničnim suvim ustima i protezom u ustima. Iako oralnu infekciju mogu uzrokovati različite vrste kandide, Candida albicans je najčešći uzročnik.

Oralna kandidijaza je karakteristično beličasta, baršunasta rana koja se pojavljuje na mukoznim membranama koje oblažu usta usta (npr. sluzokoža u ustima i unutrašnjem delu obraza), kao i u grlu i na jeziku. Ove beličaste rane mogu polako povećavati veličinu, količinu i mogu lako krvariti.

– Sistemska infekcija –

Iako su razne vrste kandide normalni stanovnici gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta kod čoveka, povremeno uzrokuju sistemsku infekciju. Ove ozbiljne gljivične infekcije obično ukazuju na to da domaćin ima oslabljen imunološki sistem i može doći kao rezultat površinske infekcije kože koja zadire u dublja tkiva, eventualno dostiže u krvotok (tj. Kandidemija). Kada gljivica cirkuliše kroz telo, ona ima kapacitet da dođe do vitalnih organa kao što su mozak, srce i bubrezi. Iako je ovaj oblik kandidijaze redak, ujedno je i najteži.

Ovi tipovi gljivičnih infekcija mogu biti fatalni i zahtevaju brzu dijagnozu i agresivan tretman kako bi se postigao povoljan ishod. Pošto se klinički simptomi sistemske infekcije kandide mogu razlikovati i često su vrlo slični kao kod bakterijske infekcije, zlatni standard za njegovu odgovarajuću dijagnozu je pozitivna krvna kultura. Napredak u tehnologiji krvi sada omogućava brzu identifikaciju različitih vrsta kandida za samo 90 minuta. Ovo smanjenje u laboratorijskim vremenskim intervalima omogućava kliničaru da optimizuje izbor antifungalnih lekova mnogo brže.

– Intestinalna kandidijaza –

Organizmi kandide su uobičajeni deo normalne gastrointestinalne flore i prisutni su u crevima kod oko 70% zdravih odraslih osoba. Međutim, visok nivo kolonizacije kandide u GI traktu može biti hitan problem, naročito zato što je povezan sa nekoliko gastrointestinalnih bolesti (npr. Sindrom iritabilnog creva) i određenih alergijskih reakcija.. Osim toga, kolonizacija kandide u crevima takođe može promovisati zapaljenje, što zauzvrat promoviše dalju kolonizaciju gljivica.

Kolonizacija kandide takođe može dovesti do površne i sistemske kandidijaze ukoliko  urođene barijere domaćina (tj. mukozni, imuni sistem , crevna mikroflora) nisu stabilni. Benigni sojevi cerebralne kandide takođe mogu postati virulentni kada se njihova ekspresija gena menja na takav način da kandida može da formira biofilm, uništie tkiva, i odbranu imunološkog sistema).

Dok su antimikotici (npr. Nistatin) dostupni za lečenje prekomernog rasta kandide, probiotici i prebiotici(koji su imali pozitivne rezultate u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima) takođe mogu biti korisni. Neka istraživanja postavljaju pitanje kliničkog značaja infekcije gljivica crevne sluzokože i ukazuje na to da klinički tretman nije uvek potreban.

-Gljivični Sinusitis –

Trenutno se veruje da je za neke slučajeve hroničnog sinuzitisa trenutno odgovoran prekomerni rast gljivica u nosnoj šupljini (npr. Gljivični sinusitis ili gljivični rinosinusitis) i poslednji čovekov imunski odgovor (npr. Alergijski gljivični sinusitis). Ovo stanje se može klasifikovati kao invazivno ili neinvazivno, u zavisnosti od stepena zarazne infekcije. Invazivni oblici gljivičnog sinusitisa su u velikoj meri ograničeni na imunokompromitovane populacije i karakterišu infekciju submukoznog tkiva, što često uzrokuje nekrozu i uništavanje tkiva.

Iako se još uvek raspravlja o optimalnim opcijama lečenja gljivičnog sinusitisa, oni obično uključuju sistemsku antigljivičnu terapiju, kao i hiruršku administraciju i evakuaciju zaraženog tkiva.

Pored alternativnih opcija lečenja, neki stručnjaci veruju da gljivični sinusitis može takođe reagovati na probiotike, kao i na antifugalne agense.

Anti-gljivična Ishrana koja smanjuje unos šećera je korisna protiv gljivica. Treba konzumirati proteine, povrće, malo voća, složene ugljene hidrate i masti. Hronična infekcija kandidom često nije prihvaćena među lekarima za zarazne bolesti.

Kao rezultat toga, konvencionalna praksa je često u suprotnosti sa nekom inovativnom zdravstvenom praksom u vezi sa strategijom lečenjem hronične infekcije kandidom. Sa objavljivanjem The Ieast Connection 1986, dr. Villiam Crook je predstavio javnosti koncept da bi infekcija kandidom mogla potencijalno uticati na brojne hronične simptome. Naučna istraživanja objavljena od strane dr. C. Orian Truss 1977. doprinela su razvoju teorije dr Croka.

Koncepti i tretmani opisani u ovim publikacijama i dalje se koriste u praksi inovativnih zdravstvenih radnika širom sveta. Mehanizam zbog kojih bi rast kandida mogao da izazove drugačije neobjašnjive simptome je nejasan. Međutim, supresija imunološkog sistema, uz naknadnu reaktivaciju neaktivnih virusa kao što je Epstein-Barr virus i herpesvirus, jedna je hipoteza.

Druge teorije pokazuju da kolonizacija kandida unutar GI trakta može doprineti “propustljivim crevima”, kad strane čestice “procure” kroz intestinalnu barijeru i doprinose sistemskim reakcijama (Schulze2009; Horne 2006; Groschvitz 2009). Iako je objavljeno, istraživanje uloge rasta gljivica kod hroničnih bolesti je ograničeno, neki inovativni zdravstveni radnici, uključujući Dr. Crook-a, imaju detaljne izveštaje o poboljšanom kvalitetu života nakon lečenja kandididijaze (Gabi 2011; Crook 1986).

Strategije koje se često koriste za lečenje “hronične infekcije kandidom” uključuju upotrebu

nadograđenih doza antimikotičnih lekova kao što je nistatin, kao i striktno pridržavanje ishrane bez šećera. Konvencionalni tretman iako se većina slučajeva infekcije kandidom tretira sa nekom vrstom antigljivičnog agensa, formulacija lekova (npr. pilule, masti, supozitoriji ili prah) u velikoj meri zavisi od lokacije i kliničke prezentacije infekcije.

Ljudi sa kandidijazom na koži takođe treba da održavaju čistoću kožu što je bolje moguće. Gljivične infekcije prstiju obično se tretiraju sa lokalnim i sistemskim sredstvima. Međutim, dugoročna stopa lečenja i recidiva,  često su prisutni.

Zbog toga su istraživači proučavali efekte laserske terapije za lečenje onihomikoze, i otkrili su da ova tehnologija može sprečiti rast gljivica na uzorcima noktiju. U bolesnim slučajevima koji ne reaguju na terapiju lekovima, može se razmotriti hirurško uklanjanje celog ili dela noktne ploče. Infekcije vaginalne kandide mogu se tretirati sa lokalnim ili oralnim antimikotičnim lekovima kao što su flukonazol ili nistatin. Vrsta kandida kojom  je žena inficirana može uticati na reakciju na lečenje.

Na primer

flukonazol i nistatin su efikasni za lečenje Candida albicans, ali kod žena sa nealbikanskim vrstama, samo flukonazol je veoma efikasan (Rodrigues Martins 2012). Terapija za invazivnu / sistemsku kandidiziju zavisi od različitih faktora, ali će najviše verovatno uključuju intravensku terapiju ororalom sa bilo kojim od sledećih lekova: polieni, azoli i ehinokandini (Kauffman 2012d). Amfotericin B je veoma čest tretman, ali je otežan značajnom toksikacijom bubrega.

Neželjeni efekti većine sistemskih antifungalnih lekova su uporedivi i uključuju glavobolju, gastrointestinalne simptome (npr. Mučnina i povraćanje), hepatitis.

Nutritivna terapija  kod kandide

Imajući u vidu porast infekcija kandidom (Hsu 2011) i njihovu sve veću otpornost na najčešće korišćene antifugalne lekove (Pfaller 2012), došlo se do do stava da su potrebne terapije za prevenciju i upravljanje ovim infekcijama. Dijete modifikacije kao što je ograničavanje unosa rafinisanih ugljenih hidrata (npr. testenine, hleb, slatkiši, bezalkoholna pića itd.) mogu biti korisne za ljude sa prerastom kandide.

Šećer je povezan sa vulvovaginalnom kandidijazom,

a metabolizam abnormalne glukoze povezan je sa ponavljanjem vulvovaginalne infekcije (Donders 2010). Dijete bogate ugljenim hidratima takođe su udružene sa rastom kandide u gastrointestinalnom traktu i mogu doprineti invaziji mukoze (Veig 1999; Akpan2002). Laboratorijske studije pokazuju da višak glukoze slabi reakciju imunog sistema na kandidu, kao i klasu terazola antimikotičnih lekova.

Pacijenti kandidati bi trebali održavati zdravu, dobro uravnoteženu ishranu, pošto je loša ishrana uobičajeni faktor rizika za bakterijske i gljivične infekcije (Curtis 2010). Probiotici i prebiotici – Podaci ukazuju na to daje  probiotik kao što je laktobacilus koristan protiv infekcija kandida sluzokože (MailanderSanchez 2012), dok posebno treba uzeti u obzir žene koje pate od više od tri gljivične infekcije godišnje ( Falagas 2006).

Istraživanja pokazuju da prebiotici imaju korisno dejstvo potiskivanjem rasta kandide i inhibiraju sposobnost kandidijaze da se lepe za ćelijske površine.

Mlečni proizvodi ( ali ne komercijalni, već napravljeni u domaćoj režiji od domaćeg mleka sa starter probiotskom kulturom i / ili Super prebiotskim vlaknima) koji sadrže probiotske bakterije i mogu pomoći u kontroli rasta kandide u telu. U jednoj studiji jogurt koji sadrži laktobacil je povezan sa smanjenom količinom vaginalnih gljivica, kao i smanjenom stopom vaginalnog pražnjenja u vezi sa infekcijama gljivica.

Posebno, vrste lactobacillus rhamnosus i reuteri su proučavane za repopulaciju vaginalne flore i smanjenje populacije gljivica. Probiotici mogu biti korisni i nakon terapije antibioticima. Antibiotici koji se koriste za ubijanje patogenih bakterija takođe uništavaju korisnu bakterijsku floru vagine, povećavajući rizik za razvoj gljivične infekcije. Probiotici i prebiotici takođe pomažu ponovno balansiranju crevnih bakterija i time mogu pomoći u izbegavanju sindroma “Propustljivih creva”.

– Ulje čajevca –

Ulje čajevog drveta je esencijalno ulje dobijeno iz listova Australijske biljke Melaleuca alternifolia (M.alternifolia). Poznato je po svojoj medicinskoj vrednosti i korišten je za lečenje prehlade, bolnog grla, kožnih infekcija i uboda insekata. Ulje čajnog drveta ima različita terapeutska svojstva (npr. Antiinflamatorna i antiseptična) i popularan je sastojak u mnogim prirodnim kozmetičkim proizvodima (npr. šampon, masažno ulje i krema za kožu).

Ulje čajevog drveta, sposobno je za uklanjanje velikog broja mikroorganizama, pokazuje potencijal kao tretman kod infekcije kandidom.

Terpinen-4-ol, aktivni sojak ulja čajevca,že biti efikasan u lečenju vaginalne kandidijaze prema studijama na životinjama. Takođe, ulje čajevca može imati pozitivne efekte protiv kandidijaze otporne na flukonazol kod oralne kandidijaze.

Laboratorijsko istraživanje pokazuje da ulje čajevog drveta može vršiti efekat ubijanja gljivica inhibirajući njenu sposobnost da se replikuje.

Pored toga, istraživanje pokazuje da ulje čajevog drveta smanjuje sposobnost kandidie da se pridržava za ćelijske površine.

Međutim, može biti toksično kada se ingestira oralno, stvarajući razne negativne efekte (npr. Povraćanje, dijareju i halucinacije). Zbog toga se tipično koristi lokalno i treba ga držati izvan domašaja dece.

Većina esencijalnih ulja su mešavina različitih hemikalija koje su od kliničkog značaja za njihov veliki spektar bioloških aktivnosti. Iako se ulje od čajevog drveta smatra jednim od najvažnijih esencijalnih ulja za biološku aktivnost protiv kandide. Širok izbor eteričnih ulja poseduje anti-kandida osobine (npr. karvacrol, 1,8-cineol, geraniol, germakren-D, limonen, linalool, mentol i timol).

Eksperimentalni modeli koji uključuju geranijumsko ulje (ili njegov glavni komponentni geranol) pokazuju da potiskuje rast ćelija kandida.

Ulje karanfilica i udenol njegov glavni sastojak su snažni protiv kandide i mogu biti korisni kada kandida postane otporna na druge lekove.

Laboratorijska studija pokazala je da esencijalno ulje timijana može delovati u sadejstvu sa antimikotičnim lekovima, što potencijalno smanjuje potrebu za visokim dozama, što može dovesti do smanjenja udruženih neželjenih efekata.

Istraživanje je takođe identifikovalo esencijalno ulje Limone Verbene (Aloisia triphilla) kao obećavajuću alternativu za lečenje kandidijaze (Oliva Mde 2011). Jedinjenja koja su izolovana od esencijalnog ulja origana poseduju i antifungalnu aktivnost.

– Dodatna alternativna terapija AHCC –

Aktivno heksozno korelirano jedinjenje (AHCC) je ekstrakt iz gljiva porodice Basidiomicetes. AHCC je pokazao biološku aktivnost kod različitih poremećaja. Eksperimentalna istraživanja su pokazala da AHCC imazaštitni efekat protiv infekcije kandidom, posebno među imunokompromitovanim pacijentima.

Eksperimentalna studija iz 2008. sugeriše da suplementacija s AHCC povećava preživljavanje domaćina s različitim patogenima kao što je Candida albicans

Dodatne terapije za podršku nezdravom imunološkom sistemu mogu se naći u Protokolu o jačanju imunog sistema.

– Kaprilična kiselina –

Kaprilna kiselina (tj. Oktana kiselina) je često dostupna kao sredstvo bez recepta koje je dobro poznato po anti-bakterijskim i anti-gljivičkim svojstvima.

– Borna kiselina – 

često se koristi kao dodatak za izgradnju jakih kostiju i mišića, kao i za podršku kognitivne funkcije i koordinacije mišića. Borna kiselina takođe je inhibirala rast i reprodukciju gljivica (tj. Fungistatikcija) i koristi se intra-vaginalno za lečenje  infekcija.

Borna kiselina je efikasna za lečenje većine gljivinih infekcija koje su otporne na konvencionalne terapije; te se smstra alternativnom terapijom.

Ujedno se preporučuje 

Resveratrol: 250 mg dnevno i
ekstrakt belog luka: standardizovan na 10 000 ppm alicinskog potencijala [12 mg]: 1200 – 4800 mg dnevno.
Kaprilična kiselina: 60 ​​mg dnevno borne kiseline:
ekstrakt origana: 45 – 450 mg dnevno,
aktivna heksoza korelirana jedinjenja (AHCC): 1 – 3 g dnevno.

Informacije i izjave na sajtu, nisu procenjene od strane FDA i nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Informacije na ovom sajtu su informativne prirode i nisu zamena za savete vašeg lekara.