Za lečenje dece sa autizmom i drugih poremećaja intenzivno se primenjuje potpuno nov način ishrane.

Oksalat i njegov hemijski sličan oblik oksalna kiselina ima široku primenu u industriji. Istraživač po imenu Suzan Ovens je otkrila da ishrana siromašna oksalatima značajno smanjuje simptome kod dece sa autizmom i PDD. Deca sa autizmom postaju više fokusirana i smirena, bolje se igraju, bolje hodaju, i smanjuje im se nivo bola nogu i stopala nakon prelaska na nisko oksalatnu ishranu. Na stotine dece sa autizmom širom sveta prelaskom na ovu dijetu ostvaruju dobre rezultate.

Oksalati u urinu su mnogo veći kod osoba sa autizmom nego kod normalne dece (slika 1).

U stvari, 36% dece autističnog spektra imaju vrednosti veće od 90 mmol / mol kreatinina, vrednost u skladu sa dijagnozom genetske hiperoksalurije dok niko od normalne dece nema ovako visoke vrednosti. 84% dece autističnog spektra imaju vrednosti oksalata van normalnog raspona (srednja vrednost ± 2 SD). Nijedno od dece autističnog spektra nije imalo povećanje ostalih organskih kiselina povezanih sa genetskim oboljenjima metabolizma oksalata, što ukazuje da su oksalati visoki zbog spoljnih izvora.

Koristi koje su prijavili roditelji primenjujući nisko oksalatnu ishranu prema Susan Owens

• Poboljšanja u ukupnim I finim motoričkim sposobnostima
• Poboljšanja u ekspresivnom govoru
  Bolja sposobnost brojanja
• Bolje razumevanje i ekspresija jezika
• Povećane sposobnosti imitacije
• Povećana društvenost
• Govor u dužim rečenicama
• Smanjena rigidnost
• Poboljšan san
• Smanjeno samopovređujuće ponašanje
• Povećana imaginarna igra
• Poboljšano razumevanje
• Gubitak noćnog mokrenja
• Gubitak učestalog mokrenja
• Poboljšan rukopis
  Poboljšane fine motoričke sposobnosti
• Poboljšanje kod stanja anemije
• … I mnogi drugi

                     Kako se visoki oksalati mogu lečiti?

Upotreba antigljivičnih lekova kako bi se smanjile gljivice mogu biti uzrok visokih oksalata. Deca sa autizmom često zahtevaju godinama antigljivično lečenje. Arabinoze, marker koji se koristi godinama za gljivice / prerast gljivica na testu organskih kiselina u Great Plains Laboratoriji, je u korelaciji sa visokim iznosima   oksalata i utvrđeno je da je arabinoza važno za proizvodnju gljivičnih oksalata. Kandida je pronađena da okružuje oksalatno kamenje u bubregu.

Suplementacija kalcijum citratom smanjuje apsorciju oksalata iz creva.

Citrat je poželjan oblik kalcijuma za smanjenje oksalata jer citrat takođe inhibira apsorciju oksalata iz crevnog trakta. Najbolji način da se daje kalcijum citrat je da se daje u svakom obroku. Deci starijoj od 2 god potrebno je oko 1000 mg kalcijuma dnevno. Suplementacija kalcijumom možda će morati da se poveća ukoliko je dete na ishrani bez mleka.

Najozbiljnija greška u usvajanju ishrane bez glutena i kazeina je neuspeh da se adekvatno dopuni sa kalcijumom.

N-acetil glukozamin stimuliše proizvodnju međućelijskog cementa hijaluronske kiseline da bi se smanjio bol izazvan oksalatima.
Kondroitin sulfat sprečava stvaranje kristala kalcijum oksalata.
Vitamin B6(P5P) je kofaktor za jedan od enzima koji degradiraju oksalat u organizmu i pokazano je da smanjuje proizvodnju oksalata.

Povećan unos vode će pomoći da se eliminišu oksalati.

Prekomerne masti u ishrani mogu da prouzrokuju povišene oksalate ako su masne kiseline slabo apsorbovane zbog nedostatka žučnih soli. Neapsorbovane slobodne masne kiseline vezuju kalcijum u formu nerastvorljivih sapuna, smanjujući sposobnost kalcijuma da veže oksalate i smanji apsorpciju oksalata. Ako je taurin nizak u profilu plazme amino kiselina, suplementacija sa taurinom može da pomogne stimulisanjem proizvodnje žučne soli, što vodi do bolje apsorpcije masnih kiselina i smanjene apsorpcije oksalata.

Probiotici mogu biti od velike pomoći u rastvaranju oksalata u crevima.

Osobe sa niskim količinama oksalatno-rastvarajućem bakterijama su mnogo podložnije kamenu u bubregu. I Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium lactis imaju enzime koji rastvaraju oksalate.
Povećan unos esencijalnih omega-3 masnih kiselina, koje se mogu naći u ribljem ulju riblje i ulju jetre bakalara smanjuje problem sa oksalatima. Visoki količine omega-6 masna kiselina, arahidonske kiseline, su povezane sa povećanim problemima oksalata. Meso od životinja koje su hranjene žitaricama imaju visoke nivoe arahidonske kiseline.

Suplementi kao što su vitamin E, selen i arginin pokazali su da smanjuju oštećenja od oksalata.

Nisko oksalatna dijeta može biti posebno važna ako pojedinac ima kandidu duže vremena, a postoje tkiva sa nagomilanim oksalatima. Može postojati početna loša reakcija u trajanju od nekoliko dana do nedelja nakon početka dijete, jer oksalati nagomilani u kostima mogu početi da se eliminišu jer se smanjuju oksalati u ishrani.

Procenite unos vitamina C.

Vitamin C se može razgraditi u  formu oksalata. Međutim, kod odraslih, količina formiranih oksalata nije se povećala sve dok količina nije premašila 4 g vitamina C dnevno. U velikoj studiji sa više od 85.000 žena nije pronađena nikakva veze između unosa vitamina C i kamena u bubregu. Pored toga, evaluacija od 100 dece autističnog spektra u  Great Plains Laboratoriji otkrila je da je bilo skoro nikakva korelacija između vitamina C i oksalata u urinu (Tabela 2). Mega doze (više od 100 mg / kg telesne težine dnevno) vitamina C se pokazalo da znatno smanjuju simptome autizma u dvostrukoj placebo kontrolisanoj studiji tako da svako ograničenje vitamina C treba pažljivo odmeriti. Veoma važan faktor koji ubrzava razgradnju vitamina C u oksalate je količina slobodnog bakra u krvi koja može da se utvrdi u naprednom metalotionein profilu (AMP) ili profilu bakar / cink.

Metabolizam oksalata

Kod genetskog oboljenja hiperoksalurije tip I i manjka vitamina B-6, postoji nedostatak u aktivnosti enzima alanin glioksilat amino transferaze (AGT), što dovodi do akumulaciji glioksilne kiseline. Visoka glioksilna kiselina zatim može biti konvertovana u glikolat enzimom GRHPR ili u oksalat enzimom LDH. Tako su glikolat, glioksilat, i oksalat metaboliti koji su potom povećani u testu organskih kiselina kod hiperoksalurije tip I i nedostatka vitamina B-6.

Kod genetske bolesti hiperoksalurije tip II postoji nedostatak enzima (GRHPR) koji ima dve biohemijske aktivnosti: glioksilat reduktaza i hidroksipiruvična reduktaza. Ovaj enzim konvertuje glioksilat u glikolat i glicerat u hidroksipiruvat. Kada je ovaj enzim deficitaran, glicerat ne može biti konvertovan u hidroksipiruvat, a glioksilat ne može biti konvertovan u glikolat.

Kod ove bolesti, glioksilat se povećano konvertuje u oksalat i glicerat je takođe veoma povišen.
Spoljni izvori oksala– uključuju etilen glikol, glavna komponenta antifriza. Antifriz je otrovan, uglavnom zbog oksalata formiranih. Pored toga, neke namirnice sadrže male količine etilen glikola. Vitamin C (askorbinska kiselina ili askorbat) mogu biti konvertovani u oksalat ali biohemijski sistem konverzije je zasićen  niskim nivoima vitamina C tako da se nijedan oksalat dodatno ne formirana sve do veoma velikih doza (više od 4 g dnevno).

Zanimljivo je da gljive takođe mogu da proizvedu vitamin C

što objašnjava zašto mnoga deca sa autizmom imaju visok nivo vitamina C iako ne uzimaju suplemente koji sadrže vitamin C. Visoka korelacija između arabinoze i oksalata ukazuju na to da je prerast gljivica u crevima verovatno glavni razlog povećanih oksalata kod autističnog spektra. Nagomilavanje oksalata u kritičnim tkivima kao što su mozak i krvni sudovi, oksidativna šteta uzrokovana oksalatnim solima, i taloženje oksalata sa živom zajedno u tkivima, sve to mogu biti važni faktori u jezgru etiologije autizma.

Konverzije Oksalata

Oksalna kiselina podleže mnogim konverzijama u zavisnosti od kiselosti sredine u kojoj je prisutna. Kiselost vodenog rastvora obično indikovana vrednošću zvanom pH. Veoma niska pH vrednost kao 0 ili 1 ukazuje na veoma kiseli rastvor, dok pH od 13 ili 14 bi predstavlja veoma alkalni rastvor. PH 7 ukazuje na stanje neutralnosti. Krv ima pH 7,4 koja je blago alkalna. PH urina varira između 4,5 do 8, sa prosekom od 6.

Oksalna kiselina mođe izgubiti pozitivno naelektrisan jon vodonika ili protona na veoma niskoj pH. Prva pH vrednos oksalne kiseline (1.27) označava pH u kome se nalaze jednake količine oksalne kiseline i njegove forme kojoj nedostaje proton koji se zove monobazni oksalat. Na višoj pH, monobazni oksalat se konvertuje u dvobaznu oksalatnu formu sa 2 negativna naelektrisanja. Druga pH vrednost za oksalat (4.28) ukazuje na pH na kojoj postoje jednake vrednosti monobaznih i dvobaznih oksalata.

U uslovima  pH krvi, koja je izuzetno konstanta, gotovo sav oksalat je u dvobaznom obliku.

Zbog toga što pH urina znatno varira, oksalat je uglavnom u dvobaznoj formi u  prosečnom urinu dok je u monobaznoj i dvobaznoj formi u veoma kiselom uzorku urina. Kada se oksalati testiraju, svi su konvertovani u isti oblik pre testiranja tako da se mogu odrediti kao oksalati, oksalat, ili oksalna kiselina.

Nerastvorljivosti je ključni faktor u oksalatnoj toksičnosti

Rastvorljivost oksalata na temperaturi tela je samo približno 5 mg / L na pH od 7.0.

Rastvorljivost oksalne kiseline u vodi, nasuprot tome, je približno 106,000 mg / L. Dakle, oksalatna forma oksalne kiseline je izuzetno nerastvorljiva. U većini fizioloških pH vrednosti, oksalatne soli dominiraju. Oksalat ima mogućnost da formira soli sa širokim spektrom metala ali svaki od ovih soli ima drugačiju rastvorljivost.

Merilo za merenje rastvorljivosti različitih soli se zove konstanta rastvorljivosti proizvoda ili KSP.

Što je manja vrednost KSP, veća je nerastvorljivost soli. Drugi način da se izrazi niža Ksp, jeste veća tendencija tih soli da formira nerastvorljive kristale koji se mogu formirati u tkivima. U donjoj tabeli su navedene KSP soli oksalne kiseline u njihovom redosledu rastvorljivosti sa najviše nerastvorljivih soli navedenih na vrhu.

Koji je značaj ovih brojeva za rastvorljivost proizvoda?

Prvo, Ksp za kalcijum oksalat označava da kad god proizvod koncentracije kalcijumskih i oksalatnih koncentracija u krvi premašuje KSP, kristali kalcijum oksalata mogu formirati depozite u tkivima. Pošto koncentracija kalcijuma u ​​krvi teško varira zbog homeostatskih mehanizama, radi se o koncentraciji oksalata u krvi, koja široko varira, I koja određuje da li se ili ne kristali kalcijum oksalata   deponuju u tkivima.

Cink oksalat ima veoma malu KSP tako da ako su oksalati  prisutni u visokim količinama u intestinalnom traktu. većina cink oksalata formiranog neće biti apsorbovana jer je vrlo nerastvorljiv.
Drugo, živini oksalati imalali su najniži Ksp bilo koje oksalatne soli. Ako je pojedinac izložen neorganskoj živi i ima visoke oksalate u krvi ili tkivima, nerastvorljivi živini oksalati mogu se formirati u krvi i tkivima gde nisu u mogućnosti da budu eliminisana.

Živa korišćena u vakcinama kao konzervans je organska forma koja je konvertovana u neorgansku živu.

Ako je pojedinac koji je vakcinisan, na antibiotiku, ili je bio na antibioticima, može dobiti prerastanje gljivica u probavnom traktu. Gljivice vezuju značajne količine oksalata iz ovih organizama koji predstavljaju zamku za živu u tkivima i sprečavaju njegovu eliminaciju. Mnogi roditelji su prijavili da su njihova deca imala loše reakcije na vakcinu dok su primal antibiotike u vreme vakcinacije.

Treće, magnezijum oksalati su mnogo više rastvorljivi od kalcijum oksalata.

Prema tome, kod suplementacije  magnezijumom, oksalati iz hrane ili gljivica  koji se kombinuju sa magnezijumom, imaju mnogo veće šanse da budu apsorbovani od kalcijum oksalata. Međutim, transdermalni magnezijum ili magnezijum u Epsom soli u kupki koji ulazi u krv i tkiva kroz kožu može pomoći da rastvori kalcijumske ili živine oksalatne kristale koji su već formirani u krvi ili tkivima.

Testiranje oksalata

Način testiranja oksalata je test organskih kiselina (OAT)

Test organskih kiselina proverava prisustvo:

Oksalne kiseline (oksalati) –

Test za sve oblike oksalne kiseline i njihovih soli ili konjugat baza, oksalata

Arabinoze –

Važan indikator kandide koja je u snažnoj korelaciji sa oksalatima

Glikolna kiselina (glikolat) –

Pokazatelj genetskih oboljenja metabolizma oksalata pod nazivom Hiperoksalurija tip I zbog nedostatka enzimske aktivnosti alanin glioksilat amino transferaze (AGT).

Glicerinska Kiselina (glicerat) –

Indikator genetske bolesti metabolizma oksalata pod nazivom Hiperoksalurija tip II zbog nedostatka enzima   (GRHPR) koji ima dve biohemijske aktivnosti: glioksilat reduktaza (GR) i hidroksipiruvčna reduktaza (HPR).
Askorbinska kiselina (askorbat, vitamin C) – Pokazuje nutritivni unos vitamina C i / ili preterano uništenje. Vitamin C može da se preterano konvertuje u oksalate kada je slobodan bakar veoma visok. Potrebno je proceniti profil bakar / cink.

Piridoksična kiselina –

Indikator unosa vitamina B-6. Aktivnost enzima alanin glioksilat amino transferaze (AGT) zahteva vitamin B-6 da eliminiše glioksilnu kiselinu ili glioksilat, glavni izvor viška oksalata.

Furandikarboksilična kiselina,

hidroksi-metilfuroična kiselina – markeri za gljivice, kao što je Aspergilus infekcija, jedna od dokazanih izvora oksalata.

Bakterije markeri –

Visok iznos bakterijskih markera može da ukaže na niske vrednosti korisnih bakterija kao što je laktobacili vrste koje imaju sposobnost da unište oksalate.

Reference

1. Tsao G. Applied Microbiologi. 1963 maj; 11 (3): 249-254. Proizvodnja oksalne kiseline od drveta-Rotting gljivica.
2. Kubota H Konishi T ​​Tomoesi T. posmatranje na gljivice u mokraćnih kamenaca. Hiniokika Kiio. 1987 maj; 33 (5): 658-61.
3. Li SH Barns RG, Schaetzel UP. Plućna aspergiloza i značaj prepoznavanja oksalatnim kristala u uzorcima citoloških. Pathol Lab Med,. 1986 Dec; 110 (12): 1176-9.
4. Manc FH. Oksalat-proizvodnju pulmonarne aspergiloze u alpaka. Vet Pathol,. 1999 Dec; 36 (6): 631-2.