suplementi

Definicija: Suplement (dodatak ishrani) proizvod koji se uzima oralno koji sadrži jedan ili više sastojaka (poput vitamina ili aminokiselina) koji su namenjeni kao dodatak nečijoj ishrani i ne smatraju se hranom.

Konačno je došlo vreme za rasvetljavanje misterije : umorni ste od uzimanja lekova koji leče simptome.  Želite da primenite bezbedan, prirodan pristup, možda ste već probali program suplementacije, ali ste bili razočarani rezultatima.  Zašto niste imali rezultate?

To je problem koji se često javlja; ali može postojati nekoliko razloga zbog kojih ne postajete zdraviji uprkos svih dodataka koje uzimate.

Inferiorni suplementi

Možda uzimate inferioran ili slabog kvaliteta proizvod. Nažalost, mnogi proizvođači se fokusiraju na cenu, a ne na kvalitet proizvoda. Oni koriste jeftine hranljive materije koje se slabo apsorbuju. Vi, kao potrošač ste tu na gubitku. Osim ako ne znate šta tražiti na deklaraciji, lako biste mogli odabrati proizvod koji vam neće mnogo pomoći. Budite pažljivi oko dodataka koji se prodaju u velikim prodavnicama za diskontnu kupovinu, iz već navedenih razloga.

Usklađenost

Drugi razlog loših rezultata može biti usaglašenost. Lako je shvatiti da ne možete hodati pet minuta dnevno; ili napraviti samo pet čučnjeva i nadati se da ćete dobiti željenu formu. Da biste ostvarili željene rezultate, potrebno je da šetate najmanje 20-40 minuta.

Pa zašto toliko ljudi uzima samo jednu kapsulu nekog suplementa kada je preporučena doza recimo dve do tri kapsule; dva puta dnevno? Jednostavno pravilo za mnoge suplemente  je da bočica traje oko mesec dana. Na primer, ako pakovanje sadrži 60 kapsula, obično ćete uzeti dve dnevno. Većina ljudi misli da dobijaju šestomesečnu isporuku sa 180 kapsula, iako je preporučena doza na primer šest kapsula dnevno. Pravilna doza, poput vežbe je kritična u procesu lečenja.

Alergije na hranu

Treći problem je usko povezan sa prvim, ali umesto inferiornih suplemenata, možda imate “sakrivenu” alergiju na jedan ili više sastojaka.  Uobičajeni alergeni u suplementu  je u vezi sa hranom sa kojom i inače imate problem a nalaze se; u mlečnim proizvodima, pšenici, kukuruzu, soji i kikirikiju. Pročitajte deklaraciju obavezno. Moguće je da se javi reakcija koja može ometati apsorpciju tog dodatka. Začudili biste se koliko je osetljivo telo i koliko lako reaguje na određenu hranu.

Loše varenje

Drugi razlog koji je vrlo čest je loša digestivna funkcija. Ako se neprekidno borite  sa varenjem, žgaravicom i drugim problemima nadraženih creva; kako možete očekivati ​​da svarite i apsorbujete hranljive materije kako bi vam pomogli kod problema sa zglobovima; alergijama, imunološkim sistemom ili hormonima? Prvo se pozabavite pitanjima lošeg varenja i eliminaciji toksina iz tela. Inače možete trošiti puno novca na dodatke koje nećete moći apsorbovati. Isto važi za eliminaciju.  Ako se borite sa zatvorom ili dijarejom, nešto nije u redu, a vi doprinosite toksičnom preopterećenju i trovanju vašeg tela.

Suplement ne leči sve

Suplementi su samo deo puta. Pravilan režim ishrane, smanjen stres, kvalitetno spavanje i vežba vode nas do krajnjeg cilja. Možda ćete morati da primenite i druge promene u načinu života; kao što je ishrana koja održava stabilnost šećera u krvi. Nemojte preskakati obroke! Držite se dalje od obrađene, rafinisane hrane. Razmislite ozbiljno da napravite svesni napor da smanjite stres u svom životu?

Vežbajte umereno i imajte kvalitetan noćni san. Nikada nećemo prevladati zdravstveni izazov ako ne uravnotežimo šećer u krvi (insulin i glukagon) i stresne hormone (kortizol, adrenalin, DHEA). Nikada ne možete uravnotežiti svoje reproduktivne (estrogen, progesteron, testosteron) hormone; ukoliko ne izbalansirate svoje stresne hormone; a nikada nećete uravnotežiti svoje stresne hormone ako ne uravnotežite svoj šećer u krvi!

Kao što vidite, ne postoji “magična” pilula?

Bilo bi lepo samo progutati jednu pilulu za sve što nas muči; ali u stvarnosti to nije način na koji postajemo zdraviji. Previše često ljudi gutaju proizvode za specifične bolesti poput dijabetesa; artritisa, osteoporoze, PMS-a, prostate, štitne žlezde ili menopauze; bez prethodnog rešavanja prethodnih manjih problema koji na kraju dovedu do vaše glavne zdravstvene tegobe.

Ne probudimo se jednog dana sa velikim problemom kao što su iritabilna creva; alergije, visok krvni pritisak, gubitak libida ili bilo koja druga degenerativna ili autoimuna bolest. Verovatno je bilo puno malih znakova koje vam je telo davalo; kao što su lošije varenje, zamor, loša eliminacija toksina, žudnja za određenom hranom, povećanje telesne težine, razdražljivost; gubitak kose ili teškoće u koncentrisanu ili spavanju. To nam govori da nešto ne funkcioniše ispravno.

Popravljanje zdravlja je pitanje prvobitne normalne funkcije. Najbolji rezultati postižu osobe koje prate jednostavan program koji obuhvata sva gore navedena pitanja. Nije važno kakva je vaša žalba – može biti zamor; povećanje telesne težine, PMS, valunzi, bolesti srca, artritis ili neka druga degenerativna ili autoimuna bolest.

Suština je da pre nego što počnete gutati neku magičnu formulu; morate osigurati da sve ključne oblasti (varenje, eliminacija, hormoni, šećer u krvi) dobro funkcionišu. U suprotnom, možda ćete biti uhvaćeni u “zloglasnom” ciklusu, gde jedan sistem baca drugi sistem van ravnoteže.

Stres se često previđa

Stres i upravljanje stresom su sve veća briga današnjice. Smanjuje radnu sposobnost, utiče na naše zdravlje, povećava odsustvo sa posla.

Kad govorimo o upravljanju stresom obično se pod time misli da se odvoji vreme za uživanje u mirisu cveća, meditaciji, vežbanju, dubokom disanju, vizualizaciji.. itd. Ali šta je to tačno ? Zar telo nije dizajnirano da rešava stres? Da, ali akutni, kratkotrajni stres, NE konstantni produženi stres.

Stres je više od mentalnog ili emocionalnog problema.

Obično se opisuje kao bilo koji tip mentalnih stimulusa koji izazivaju zabrinutost, anksioznost i strah. To je onaj “borbeni ili letački” poriv o kojem ste verovatno čuli. Stres daje signal telu, posebno nadbubrežnim žlezdama, da stvaraju stresne hormone: adrenalin, kortizol i norepinefrin.

Ovaj pravi problem se javlja kada stalno proizvodimo stresne hormone i prekomerno opterećujemo nadbubrežne žlezde. Konstantna proizvodnja stresnih hormona ima direktan uticaj na našu sposobnost da smršamo, upravljamo žudnjama za nekom hranom ili pićem, sačuvamo se od dijabetesa, zaštitimo od depresije, visokog krvnog pritiska, održavamo nivo holesterola zdravim, borimo se protiv simptoma PMS-a, rešimo ili sprečimo insomniju (nesanicu)… i lista se tu ne zaustavlja.

Lako je prepoznati vaš stres ako su to posao, finansije ili veze. Ali šta je sa stresom kojeg nismo svesni? Možemo li da doprinesemo povećanju nivou stresa a da ne znamo? Da li smo se fokusirali samo na mentalne napore i prevideli kako ishrana i vežbanje mogu doprineti stresu?

Stres je kumulativan

Da, ishrana i vežbanje mogu povećati stres u vašem životu! Imajte na umu, stres je sve što izaziva naše nadbubrežne žlezde da proizvode više stresnih hormona. Digestivne teškoće, neravnoteža šećera u krvi i vežbanje tera telo da proizvodi više stresnih hormona. Ova stalna potražnja može na kraju oštetiti i izmoriti naše nadbubrežne žlezde i uzrokovati iscrpljenost što je osnovni nevidljivi problem mnogih naših zdravstvenih problema.

Šećer u krvi

Kada preskočimo obroke, naš šećer u krvi pada. Nizak nivo šećera u krvi je povezan sa žudnjom za slatkim,  razdražljivošću, promenama raspoloženja i lakšim glavoboljama. U suštini, nizak nivo šećera u krvi utiče na našu koncentraciju, naš fokus i našu sposobnost da jasno razmišljamo.

Najgore od svega, izvlači nas iz zone “sagorevanja masti”. Nizak nivo šećera u krvi zbog preskočenih obroka ili lošeg dijetetskog izbora ( industrijski procesuirana hrana, rafinisana) provocira nadbubrežne žlezde da proizvode više kortizola i adrenalina. Dodajte to svom mentalom stresu i dešava se da možete potpuno iscrpeti ​​i isprazniti vaše nadbubrežne žlezde.

Digestivne teškoće

Drugi krivac, koji se često zanemaruje, je nadimanje, slabo varenje, gorušica i drugi problemi razdražljivih creva. Problemi sa varenjem su veliki problem! Antacidi i ostali digestivni proizvodi nalaze se među prvih pet najprodavanijih lekova na recept i bez recepta.

Probavni problemi izazivaju iritaciju i zapaljenje u crevima. Ovo stimuliše vaše nadbubrežne žlezde da proizvode dodatni kortizol, koji deluje kao moćno antiinflamatorno sredstvo, potrebno za smanjenje upale u crevima. Rezultat je forsiranje nadbubrežnih žlezda što ih dodatno osiromašuje i umara.

Vežbanje

Ne postoji ništa bolje od udaranja tešog džaka, trčanja ili podizanja neke težine kako bi se neko preznojio. Ali intenzitet vežbe može doprineti povećanju stresa za telo. Vežba podstiče nadbubrežne žlezde za proizvodnju više kortizola i adrenalina. Što je intenzivniji trening, više hormona stresa proizvodite.

Aerobna vežba (hodanje, trčanje, plivanje, ples) sa niskim do umerenim intenzitetom smanjuje stres. S druge strane, umerene do visoko intenzivne vežbe pokreću dodatni kortizol i adrenalin, što predstavlja proizvodnju stresa.

Vežbanje od umerenog do visokog intenziteta je odlično.

Ali ako je osoba već u ovom iscrpljenom stanju, ovo može da deluje protiv te osobe. Zbog toga je toliko važno prepoznati razliku između aerobnog treninga i aerobnog “metabolizma”. Razmišljanje na način da vežba sve leči nije ispravna. Vaš trenutni nivo zdravlja i kondicije, zajedno sa količinom stresa u vašem životu; može diktirati potrebu za lakim treningom niskog intenziteta umesto intenzivnih vežbi sa sloganom “bez bolova nema dobitka”.

Identifikovanje odakle dolazi stres je od kritične važnosti. Ako ste se fokusirali samo na korake za smanjenje mentalnog stresa i prevideli ovu vrstu stresa; to bi mogao biti razlog zašto je vaše zdravlje patilo. Ključ je da se identifikuje odakle dolazi stres i kako da se smanji.

Mnogi principi naučeni da pomognu u smanjenju mentalnog stresa odlično deluju; ali oni ne pomažu da varite hranu, zadržite šećer stabilnim, ili vežbate pravilno.

Upravljajte stresom

  • Ne preskačite i ne odlažite obroke
  • Ne konzumirajte rafinisanu, prerađenu, brzu hranu, grickalice, i gazirana pića
  • Jedite proteine i dobre masti koji održavaju šećer stabilnim
  • Ne jedite dok ste u pokretu, na brzinu
  • Uvrstite dobre digestivne enzime ako imate problem sa varenjem
  • Izbegavajte uobičajene alergene iz hrane, kao što su mlečni proizvodi; pšenica, kukuruz, soja, kofein, MSG, i veštački zaslađivači dve do četiri nedelje
  • Sledite dobre principe kombinovanja hrane
  • Jedite celo voće
  • Jedite proteine sa vlaknastim povrćem
  • Uzdržavajte se od skrobnog povrća
  • Upražnjavajte lagane do srednjeg intenziteta vežbe neko vreme
  • Proveravajte otkucaje srca kako bi utvrdili svoj nivo intenziteta kod aerobno vežbanja
  • Dobro je držati srčani ritam ispod ciljane srčane frekvencije (180 minus vaše godine starosti = maksimalna ciljana srčana frekvencija za aerobne vežbe). Kada vežbate iznad tog nivoa, povećavate količinu kortizola i adrenalina
  • Najvažnije, hranite nadbubrežne žlezde. Stres osiromašuje telo specifični hranljivim materijama i uzrokuje hormonalne i metaboličke promene i neuravnoteženosti. Baš kao što atletičar iscrpljuje svoje telo vodom ( dehidracija) i mineralima nakon treninga; osoba pod stalnim stresom će lišiti nadbubrežne žlezde potrebnih hranljivih materija. Proizvodi za podršku i jačanje nadbubrežne žlezde su vitamini C; B, cink, selen, i adaptogene biljke kao što su Ašvaganda, Rodiola, Kordiceps; i Ginseng i prvi su koraci koje možete preduzeti da smanjite uticaj akumuliranog stresa na telo. 

Zakažite konsultacije